Država nadoknađuje štetu od terorizma

LEKARI, veterinari, apotekari, arhitekte, inženjeri, javni beležnici, izvršitelji i advokati samo su neke od profesija koje će ubuduće imati veću odgovornost nego do sada ako počine profesionalnu grešku. Ovo je predviđeno Prednacrtom Građanskog zakonika, koji je u ponedeljak predstavljen u Apelacionom sudu u Kragujevcu, u okviru javne rasprave.

- Njihovu eventualnu krivicu sud će ceniti uzimajući u obzir dostignuća nauke, pravila struke, životno iskustvo, kao i kakvo se ponašanje moglo očekivati od razumnog i pažljivog stručnjaka u tim okolnostima - kaže prof. Miodrag Orlić, član Komisije za izradu Građanskog zakonika.

On primećuje da je do sada vladala prava konfuzija u ovoj oblasti, pa su prvostepeni sudovi imali jednu praksu, a žalbeni drugu. Mnogo je primera i da su prvostepeni sudovi tretirali samo grubu grešku. Građanski zakonik, naprotv, pod greškom podrazumeva i običnu nepažnju!

Za štetu koja nastane od građevine, poput pada fasade ili propadanja lifta, ubuduće će odgovarati vlasnici zgrade, odnosno stanari (ako su oni vlasnici). Od ove odgovornosti oslobođeni su samo ako do štete dođe višom silom ili krivicom oštećenog.

Za pričinjenu štetu odgovaraće i vlasnici životinja i to čak i kada je životinja zalutala ili pobegla. Moraće da je plati i ako je pričinjena onome ko je pokušao da životinju uhvati. Ako je životinja bila poverena nekom drugom na čuvanje, to oslobađa vlasnika odgovornosti.

Prednacrt precizno reguliše i štetu od terorističkih akcija, demonstracija ili onu koja nastane na sportskim priredbama. Štetu od terorističkih napada ili demonstracija plaćaće država, a ona posle, ako utvrdi krivce, može od njih da se naplati. Po aktuelnim propisima, ako neko za vreme demonstracija razbije izlog na Terazijama, vlasnik prodavnice ne dobija nikakvu odštetu. To će se ubuduće promeniti.

Što se tiče sportskih priredbi, štetu će solidarno nadoknaditi organizator i oni koji su štetu počinili (npr. navijači).

Građanski zakonik poznaje i jednu novu vrstu odštete - izgubljeno izdržavanje. Njega mogu da traže svi koje je izdržavala osoba koja je poginula u terorističkom napadu ili na protestima.

Kad je u pitanju neimovinska šteta, po rečima prof. Orlića, oštećeni više neće morati da dokazuje duševnu bol kao do sada. Dovoljno je da se utvrdi da su mu povređena prava ličnosti (ugled, sloboda, čast, stid, lični i porodični mir). Novina je i da će pravo na naknadu nematerijalne štete imati i pravna lica, odnosno firme.