Žilnik: U potrazi za životom

NAJBOLjIM dugometražnim dokumentarnim ostvarenjem 62. festivala "Kratki metar" u domaćoj takmičarskoj selekciji "Dvorište", žiri je proglasio film Želimira Žilnika "Logbook Serbistan", iliti "Destinacija Srbija".

Priča o ilegalnim imigrantima i tražiocima azila u Srbiji, koji u naše azilantske centre stižu obično noću, posle dramatičnih putovanja iz svojih ratovima i nemaštinom uništenih zemalja - Gane, Somalije, Sirije, Avganistana..., još jednom je pokazala snagu Žilnikovog aktivističkog dokumentarizma. Ona je snimljena u pravom trenutku - kada "poplava" imigranata globalno postaje jedan od najozbiljnijih savremenih fenomena.

- Mnogo toga se promenilo od tada - u to vreme mnogo je više bilo poslovnih ponuda u inostranstvu, nego što je bilo ljudi koji su se prijavljivali da tamo rade. Sa ovom temom prvi put sam se sreo 1967. kada sam snimao film "Nezaposleni ljudi", a bio sam podstaknut susretom sa ljudima našeg zavoda za zapošljavanje, koji su čekali ispred, predveče i noću. Bio sam začuđen šta rade tu u to nezgodno vreme, a onda su mi objasnili da oni stižu iz raznih krajeva Jugoslavije, i da je zavod jedino mesto gde se prijavljuju za rad u Nemačkoj. Iz Nemačke su tih godina stizale dugačke liste profesija koje se traže, a danas je obrnuto - kaže Žilnik.

U 94 minuta on sada donosi priču o ljudima koji prevaljuju put od nekoliko hiljada kilometara u potrazi za golim opstankom. Svoje junake prati kamerom od juga do severa Srbije, azilantskog centra u Tutinu i mađarske granice, pokazujući svu dramatičnost problema koji se danas širi na čitav savremeni svet.

- Poslednjih godina i naši ljudi su u stotinama hiljada odlazili odavde kao izbeglice, na vrlo sličan način kao ljudi o kojima govori film. Dobar procenat je, međutim, morao da se vrati, jer u Zapadnoj Evropi nisu našli posao. Netačno je reći da Evropa više nije otvorena, jeste otvorena, ali sada su joj potrebni kvalifikovani kadrovi. Ono što smo u poslednjoj deceniji sretali po inostranstvu jeste veliki broj naših, zaista sjajnih intelektualaca, koji su za ovih desetak-dvadesetak godina koliko je prošlo od njihovih imigracija, došli do akademskih zvanja. Gotovo da nema nijednog evropskog univerziteta na kojem sam bio, gde nije bar desetak ljudi iz Srbije - od asistentskog do profesorskog mesta. Naša imigracija sada ima taj profil, a u gubitku je samo Srbija.

Imigracija iz Afrike i Azije koju vidimo u filmu, po Žilniku je ta druga epoha u kojoj živimo.

- Šezdesetih godina te zemlje bile su "sveže" oslobođene od ropstva, kolonijalnog balasta, i više su sarađivale sa državama socijalističkog "lagera". To se u međuvremenu sasvim promenilo, neki od tih sistema postali su ili diktatorski ili potpuno korumpirani, a jedan broj zemalja iz kojih potiču i protagonisti ovog filma doživele su nove okupacije i devastacije. Danas je situacija vrlo ozbiljna. Mislim da, ukoliko se u svetskom sistemu u kome živimo - u rasporedu snaga, u metodama kako se izvlače resursi i kako se stvara taj ogroman raskol između manjine bogatih i ogromne većine siromašnih - nešto značajnije ne promeni, ovaj svet ide ka ogromnim nemirima sledećih trideset godina. Tri puta opasnijim i strašnijim nego ovi vrlo opasni, koje smo doživeli u poslednjih trideset godina.