VLADIKA HERUVIM ZA "NOVOSTI": Vaskrsenje Hristovo je praznik nad praznicima, suština i smisao naših života

V. N.

02. 05. 2021. u 10:00

- KAO što sam ranije napomenuo, uvek imajmo na umu da nas različitost mišljenja i samo mišljenje u kontekstu bavljenja širim društvenim delatnostima ne treba razdvajati, da nas to ne udaljava jedne od drugih, već da nas i ta različitost treba sjedinjavati da budemo bliži jedni drugima i da budemo narod naših predaka koji su svedočili ovde na ovim prostorima tu tajnu jedinstva koja se isključivo kruniše u tajni Vaskrsenja Hristovoga – istakao je u svom Vaskršnjem intervjuu Episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim.

ВЛАДИКА ХЕРУВИМ ЗА НОВОСТИ: Васкрсење Христово је празник над празницима, суштина и смисао наших живота

Foto: Novosti

Preosvećeni Vladiko, pred nama je Vaskrs 2021. godine, nalazimo se u jednom smutnom vremenu i smisao Vaskrsa potreban nam je da se nanovo otkriva i ove godine i stalno. Možete li nam reći kroz šta sve treba da se prožima smisao Vaskrsa u našim životima, u radu, u porodici i našoj zajednici uopšte?

- Vaskrsenje Hristovo je Praznik nad praznicima i događaj Crkve u celini. Vaskrs je suština života svakoga hrišćanina, smisao našega života. Ono što čoveka oplemenjuje i što mu daje dimenziju večnosti je upravo satkano u prazniku Vasrksa, koji je Praznik nad praznicima. Strasna, Velika, odnosno Stradalna nedelja u kojoj se upravo nalazimo na najbolji način nas priprema za veliku Tajnu Vaskrsenja Hristovog. Ovde se na najvidljiviji način otkriva Tajna ljubavi Božije prema celokupnoj tvorevini koja se projavljuje u činjenici, da uprkos palosti i ogrehovljenosti koji su sastavni deo naše ljudske prirode, Gospod omogućava uspostavljanje i obnavljanje zajednice čoveka sa svojim Tvorcem. Na to nas upućuju i reči koje je sam Hristos izgovorio u Kapernaumu: Ja sam Hleb života koji siđe sa Neba, ako ko jede od ovoga hleba živeće večno; i hleb koji ću ja dati Telo je Moje, koje ću dati za život sveta… Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete Tela Sina Čovečijeg i ne pijete Krvi NJegove, nemate života u sebi. Ko jede moje Telo i pije moju Krv u meni prebiva i ja u njemu. (Jn 6, 51,53,56)

- Hristovo Vaskrsenje iz mrtvih potvrđuje ove reči, a samim tim i postavlja temelje i punoću naše vere.

- Na Svetoj Liturgiji mi susrećemo u jednome delu u kanonu Evharistije sve ono što se nas radi zbilo, Krsta, Groba, Tridnevnoga Vaskrsenja, Uzlaska na Nebesa i sedanja sa desne strane. To je ikonizacija Carstva Nebeskoga i punoća suštine života u Liturgiji. U Svetoj Tajni Liturgije se najjače oseća Hristova krstovaskrsna Žrtva za celokupno čovečanstvo i tvorevinu, jer u liturgijskoj stvarnosti ne postoji najveći neprijatelj ljudskog roda (smrt), jer ga je Hristos porazio svojim vaskrsenjem. Upravo iz tog razloga svaka Liturgija i svako bogosluženje nas upućuju na tu dimenziju Vaskrsenja Hristovog, odnosno na realnost života u Crkvi gde smrt više ne gospodari nad nama koji smo u zajednici sa NJim. Iz tog razloga svako od nas bez roptanja treba da nosi svoj krst, da se sećamo Hristovih stradanja radi nas ljudi i radi našega spasenja, a da svakako osetimo i punoću pobede nad smrću koja nas je oslobodila okova greha i omogućila ponovnu zajednicu sa samim Tvorcem. 

Foto: Novosti

Preosvećeni Vladiko, na Vaskrs se pričešćujemo svi koji u Boga verujemo i tu izražavamo svoje jedinstvo u Hristu, jedinstvo u ljubavi, u zajednici. Šta nam to sve nosi sobom, taj način razmišljanja i življenja? 

Praznik Vaskrsa je isključivo vezan za tajnu Evharistije, koja je suština života i ispunjenje celokupne Hristovaskrsle tajne. U Evharistiji je sažeta punoća i ispunjenje jednog narodnoga etosa koji isključivo mora biti vezan za jedinstvo, za produhovljenost, da jedni drugima budemo braća i da bez obzira na različitost mišljenja, na različitost stavova, na različitost delovanja u jednom širem društvenome kontekstu nikad ne smemo zaboraviti svoje izvorište i svoju punoću. Svaki čovek se u potpunosti jedino može ostvariti u zajednici sa Bogom, a to može dostići upodobljavajući se samome Hristu koji se najvidljivije javlja u Crkvi koja je tajna našega spasenja.  Iz te tajne proističe sabornost jednog naroda, proističe jedinstvo, proističe duhovnost koja je isključivo Hristovaskrsla, koja se isključivo ispunjava u tajni praznika Vaskrsenja Hristovoga, a Bogu hvala i Bog nas uvek udostojava da možemo da osetimo tu punoću i taj smisao života upravo kroz Crkvu Božiju, upravo da osetimo punoću jedinstva, da osetimo punoću Sabranja. Posebno nama na ovim prostorima na kojima se nalazimo, koji su mučenički prostori, ali prostori kroz koje je posejano seme Vaskrsenja jer svaka stope ove zemlje jeste omeđena mučeništvom iz koje prosijava svetlost Vaskrsenja Hristovoga. O tome nam svedoče naše crkve, hramovi koje su naši ljudi podizali u Slavu Božiju, a za spasenje svojih duša. Najveći svedok naše vekovne molitvene tradicije na ovim prostorima predstavlja ikona Presvete Bogorodice sa Hristom u Koprivni, koja datira iz dalekog 13. veka, odnosno drugim rečima iz vremena Svetoga Save. I tada je naš narod osećao Vaskrsloga Hrista i to nas poziva na čvrstinu jedinstva jedni prema drugima, da budemo jedni prema drugima braća, da nosimo krst Hristov jer je to ono što je naš zalog za večni život. I smatram da naši ljudi na ovim prostorima u tajni praznika Vaskrsenja Hristovoga treba da imaju i osete blagodat jedinstva, blagodat sabornosti i blagodat preobraženja upravo u tim istinama. Da budemo Hristovaskrsan narod, narod Svetoga Save koji je utemeljio svetosavsku etiku koja je vezana isključivo i jedino u tajni upravo praznika Vaskrsenja Hristovoga – to je žrtvena ljubav jednih prema drugima. Jedan od bitnih segmenata života nas ovde na ovim prostorima je upravo naša porodica. Porodica koja nas je uvek utvrđivala u veri. U mnogim razgovorima koje sam vodio u proteklome periodu uvek sam govorio da su majke, kako ih ovde naš narod naziva, bile te koje su decu uzimale za ruku i vodile ih u Crkvu. Vaspitavale su tu decu u veri Hristovoj. Danas se nažalost oseća taj veliki jaz između porodice i Crkve iako porodica treba da bude temelj života našega naroda na ovim prostorima i upravo ispunjenje zajednice, crkvene zajednice, liturgijske zajednice. Ne trebamo biti leni da osetimo tajnu Vaskrsenja Hristovoga koja nam se uvek daje na Svetoj Liturgiji. Ne trebamo biti leni da dođemo na Svetu Božansku Liturgiju, da osetimo tu punoću blagodati Božije i da na taj način se vratimo upravo u ona vremena kada su bake/majke vodile decu. Sada majke trebaju da uzmu svoju decu i da ih povedu u Crkvu Božiju da bi se svi objedinili u zajednici, u blagodati Duha Svetoga jer nas na to Crkva poziva. U Crkvi možemo da osetimo prave vrednosti života, prave vrednosti koje neguju i društvene tokove, prave vrednosti koje su utemeljile celokupnu evropsku civilizaciju. Hrišćanstvo je dalo notu evropskoj civilizaciji, pa isto tako i mi danas moramo biti svedoci da svedočimo to i da svojim primerom budemo svedoci tajne Vaskrsenja Hristovoga. 

Koju biste poruku poslali srpskom življu, kao jedan od petorice arhipastira na teritoriji Republike Hrvatske? Koju biste poruku poslali svojim eparhiotima, ali i svim ljudima dobre volje koji će imati priliku da pročitaju ovaj ove vaše reči?

Poruka praznika je isključivo vezana za tajnu života, jer kroz Vaskrsenje Hristovo nam se otvaraju vrata večnoga života, otvara nam se punoća života u tajni Hristovoj, a koja je isključivo liturgijskoga karaktera. Moja poruka našim vernicima na ovim prostorima jeste da budemo preobraženi liturgijski narod u tajni Vaskrsenja Hristovoga jer jedino svetlost Vaskrsenja Hristovoga može nam otvoriti srce koje je okorelo za ljubav prema drugome. Svetlost koja može razbiti tu tamu duševnoga mraka u kojem se nalazimo i okolnosti u kojima smo zarobljeni kao narod, ali nikako ni u kom slučaju da ne gubimo nadu jer Hristos je naša nada. Tajna Vaskrsenja Hristovoga je naša tajna života i naša tajna u kojoj mi kao ljudi vidimo da postoji jedan drugi preobraženi smisao života, da sve ono što radimo i tvorimo je upravo omeđeno preobraženjem bez obzira na palost, ogrehovljenost i sve ono što je deo ljudske prirode, Bog nam kroz ovaj praznik i kroz ovu pobedu života nad smrću otvara svoje dveri, svoja vrata Nebeskoga Carstva. Gospod čini da se to Carstvo ispuni i ikonizuje upravo ovde na zemlji, a to možemo da okusimo na Svetoj Božanskoj Liturgiji svake nedelje i svakoga praznika kada smo sabrani jedni sa drugima u ljubavi Božijoj, u blagodati Božijoj koja nas uvek poziva i ona nas uvek i sabire. I ono što na kraju mogu reći i pozdraviti sve naše ljude uz najlepši pozdrav ovoga praznika Hristos Vaskrse  – Vaistinu Vaskrse.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Komentari (0)