PRELAKIM PITANJIMA DO VISOKIH OCENA: Broj odlikaša na kraju osnovne škole bitno se povećao u vreme pandemije

AKO je suditi prema podacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, tokom onlajn nastave i kombinovane nastave koju je iznedrila epidemija - broj odlikaša na kraju osmog razreda povećao se između dva i četiri procenta u odnosu na vreme pre korone.

Foto P. Milošević

Naime, na kraju prošle školske 2020/2021. godine, broj učenika koji su osmi razred završili sa odličnim uspehom je 43,2 odsto. Godinu dana ranije, kada je i počela epidemija, bilo ih je još više - tako je na kraju osmog razreda u školskoj 2019/2020. odličnih bilo čak 45,1 odsto učenika.

U godinama pre pandemije procenat odličnih učenika na kraju osnovne škole bio je niži, pa ih je u školskoj 2018/2019. bilo 41,1 odsto, a godinu dana ranije, 2017/2018. godine, bilo ih je 41,7 odsto. Takođe, prema izveštaju Zavoda, u minuloj školskoj godini osmi razred sa prosečnom ocenom 5,00 završilo je 12.256 učenika, odnosno, 19,1 odsto.

- Nije reč o boljem znanju nego o labavijim kriterijumima - kaže za "Novosti" prof. Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić.

Ivan Ivić, Foto Tanjug

Zavod je napravio i analizu završnog ispita na kraju osmog razreda, koja je pokazala da je više od polovine zadataka iz matematike rešilo 68,4 odsto učenika. Iz maternjeg jezika više od polovine zadataka rešilo je 76,5 odsto, a na kombinovanom testu 86,7 odsto učenika.

- Analiza je pokazala i da su na završnom ispitu na kraju školske 2020/2021. u poređenju sa prethodnom godinom ostvareni prosečno bolji rezultati - navodi se u analizi. - Tako je prosečno postignuće na testu iz matematike, izraženo u bodovima, iznosilo 12,50, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prosek od 11,18 bodova na testu 2019/2020. godine. Kada je reč o testu iz srpskog jezika, prosečano postignuće iznosilo je 13,37 bodova, što je poboljšanje od 17,6 odsto... Prosečan broj bodova na kombinovanom testu iznosio je 14,82 u odnosu na prosečnih 14,17 bodova na kraju prethodne školske godine, što je više za 4,4 odsto.

Komentarišući ove podatke, profesor Ivić ocenjuje da bolja postignuća na poslednjem završnom ispitu nisu rezultat većeg znanja kod dece nego lakih pitanja na testu.

- Ministarstvo prosvete je unapred najavilo da će pitanja biti lakša nego ranije zbog specifičnih uslova u kojima se odvijao nastavni proces i tu je napravljena greška - smatra prof. Ivić.

Foto M. Labudović

- Propuštena je prilika da se napravi evaluacija znanja u nenormalnim uslovima. Trebalo je dati zadatke kakvi su bili pre korone i tako bi bilo utvrđeno koliko su onlajn nastava i kombinovana nastava uticale na sticanje znanja.

Naravno, kako učenici ne bi bili oštećeni trebalo je drugačije podesiti skalu za upis u srednju školu.

Da su pitanja na maloj maturi bila lagana pokazuje i to što su među njima bila i ona koja se uče u nižim razredima osnovne škole. Na primer, na kombinovanom testu jedno od pitanja bilo je - kom veku i kojoj deceniji pripada 1690. godina, ili iz srpskog jezika da se odredi vrsta reči u rečenici, zatim pisanje rečice "ne" uz glagole... Nastavnici nam kažu da je ovo gradivo koje se uči u trećem razredu osnovne škole.

"Dvojkaša" svega 1,2 odsto

ANALIZA Zavoda pokazuje i da se broj dobitnika Vukove diplome za koju je potrebno imati zaključene sve petice od prvog do osmog razreda, zadržao na istom nivou - u prošloj školskoj godini bilo ih je 13,9 odsto, odnosno njih 8.886, a prethodne godine taj procenat iznosio je 13,8 odsto.

Prema podacima Zavoda, dovoljan uspeh imalo je svega 1,2 odsto učenika. Na kraju osmog razreda 34,1 odsto učenika bilo je vrlodobro, a 21,5 odsto njih ostvarilo je dobar uspeh.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije