Vredni domaćini ponos Braničeva

ŽABARI - S obzirom na to da se u ovoj opštini gotovo 90 odsto meštana bavi poljoprivredom, pa u čitavom ataru nema neobrađene njive, lokalna samouprava kroz razne projekte pokušava da im olakša život.

Opština je uradila kanale za odvodnjavanje - koji su posebno bili korisni 2014, tokom majskih poplava - pa su Žabari bili jedina sredina u Braničevskom okrugu koja nije nastradala od elementarne nepogode. Štaviše, obuhvaćeni su i državnim idejnim projektom navodnjavanja.

- Na našem brdskom terenu je bilo razvijeno vinogradarstvo, a na ravničarskom delu imamo 8.500 hektara komasiranog zemljišta, gde se vredni ljudi bave ratarstvom i povrtarstvom. U moravskom delu smo, zbog lošeg kvaliteta i podzemnih voda, uradili vodovod u svakom selu, a sada nam je prioritet da i brdska naselja dobiju zdravu tečnost za piće - nabraja predsednik opštine Miodrag Filipović, ističući da mu je posebno žao što je lošom privatizacijom uništen jedan od najstarijih rasadnika u Srbiji, sa više od 500 hektara pod vinogradima i raznim voćkama, te vinarskim podrumom, hladnjačom, silosom...

Zahvaljujući Podrumu, vinogradarstvom su se bavile čitave generacije, a njegovi proizvodi su žnjeli medalje i u žestokoj konkurenciji, kakva je vladala širom bivše Jugoslavije.

- Da bi se naši poljoprivrednici vratili onome što najbolje znaju da rade, prioritet nam je osnivanje udruženja i zadruga, jer imamo odlične uslove za uzgajanje voća i vinove loze. S obzirom na to da mali zasadi ne mogu da daju dobre rezulate, priključićemo se Udruženju voćara i vinogradara iz Svilajnca, Despotovca, Žagubice i Petrovca, pa da zajednički koristimo sredstva iz raznih fondova - zaključuje Filipović.

STRATEGIJA UDRUŽIVANjA

FOND za poljoprivredu opštine Žabari iznosi oko šest miliona dinara. Pored 50 krava iz Austrije, gde su kupovane mlečne steone junice, uvožene su i rasne ovce, ovnovi i koze.

- Sve je to nedovoljno, a udruživanje s poljoprivrednicima iz drugih opština će nam omogućiti da dobijemo novac iz IPARD projekta, koji bi u naredne četiri godine trebalo da obezbedi 176 miliona dinara. Više od četvrtine namenjeno je zadrugama i malim poljoprivrednim gazdinstvima, što nam je motiv da osnujemo i podružnicu voćara iz Arilja, s obzirom na to da zapadna Evropa trenutno najviše traži naše maline i kupine - kaže Filipović.