U Berlinu, ipak, velika koalicija?

REŠENjE nemačke političke mat-pozicije, po svoj prilici, biće Velika koalicija, dakle vlada demohrišćana kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata.

Opcija koja je od septembarskih parlamentarnih izbora u ovoj zemlji bila najmanje verovatna, zapravo samo teorijska, sada je "jednom nogom" već tu. Posle razgovora kod predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, lider socijaldemokrata Martin Šulc u petak je izjavio da je spreman na pregovore koji treba da dovedu do zajedničke vlade demohrišćana i socijaldemokrata.

Doduše, Šulc se odmah i ogradio.

- Formiranje Velike koalicije nije automatsko - upozorio je Šulc, kako piše "Dojče vele", vidno iziritiran što se to već uzima zdravo za gotovo.

PROČITAJTE JOŠ - Nemačka postizborna klackalica

Lider Socijaldemokratske stranke (SPD), s jedne, i Merkelova i Horst Zehofer, šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarske "sestre" Hrišćansko-demokratske unije (CDU), s druge, stavili su u četvrtak uveče karte na sto. O detaljima su javnost upoznali tek u petak, ali ne otkrivajući baš sve. Na samom startu izgledalo je da će prelazak SPD u opoziciju posle veoma loših izbornih rezultata na duže isključiti mogućnost da i u narednom mandatu vladaju "crno-crveni".

Propast pregovora sa Zelenima i Liberalnom strankom (FDP) o takozvanoj Jamajka koaliciji, međutim, okrenula je situaciju za 180 stepeni. Nemački političari, ali i javnost, okrivljuju liberale za ovu mat-poziciju, budući da je njihov šef Kristijan Lindner bio taj koji je stavio tačku na pregovore izjavom da je bolje ne vladati nego biti u lošoj vladi.

Usledio je Štajnmajerov (kako su mediji prenosili "očajnički") apel da treba učiniti sve da se ne bi išlo na ponavljanje izbora. Šulc je u petak najavio da će u ponedeljak pitati svoju partijsku bazu da li odobrava početak pregovora o Velikoj koaliciji. Sondaže javnog mnjenja pokazuju da Velika koalicija uživa poverenje samo 22 odsto građana, ali da, istovremeno, čak 48 odsto biračkog tela očekuje baš takav ishod. S druge strane, trećina građana želi nove izbore.

NEZADOVOLjNA BAZA

NA izborima 24. septembra SPD je, sa Martinom Šulcom na čelu, osvojio samo petinu biračkog tela, što je bio najlošiji rezultat ove stranke u posleratnoj istoriji Nemačke. Mnoge socijaldemokrate za taj krah krive spremnost na kompromise svog stranačkog vrha, pa i sada optužuju Šulca i "njegove" da "čine sve da se ponovo zavuku pod suknju Angele Merkel".