Nemačka postizborna klackalica

NEMAČKA je i dalje u političkoj pat-poziciji jer je kancelarka Angela Merkel i u utorak ponavljala da ne želi manjinsku vladu uz koju ne ide parlamentarna većina, dok se predsednik Frank-Valter Štajnmajer nećkao da raspiše nove izbore.

Pročitajte još: Merkel: Bolje novi izbori nego manjinska vlada; Zeleni: Repriza glasanja možda oko uskrsa

Usred svega toga, iz stranke Zeleni stižu komentari koji dolivaju ulje na vatru. Tvrdi se, naime, da su liberali tendenciozno stavili tačku na postizborne pregovore o vladajućoj koaliciji u nameri da Merkelovu sruše sa vlasti! Naime, Jurgen Tritin, političar Zelenih izjavio je u utorak da lider FDP Kristijan Lindner nije ni imao nameru da njegova partija saučestvuje u novoj vlasti.

Unutar vrha Demohrišćanske stranke nema saglasnosti oko toga koje je od dva zla manje, novi izbori ili manjinska koalicija.

Pročitajte još: POLITIČKA KRIZA U NEMAČKOJ: Bez najavljenog sporazuma, koalicioni pregovori u ćorsokaku?

Vicepredsednik parlamentarne frakcije Arnold Vac suprotno Merkelovoj, smatra da je rešenje u koaliciji raspoloženih da vladaju bez obzira na to da li imaju parlamentarnu većinu. Nije sasvim isključeno - uprkos izričitim tvrdnjama šefa socijaldemokrata Martina Šulca - da će njegov sutrašnji razgovor sa Štajnmajerom ipak doneti dogovor o takozvanoj velikoj koaliciji između demohrišćana i socijaldemokrata.

U međuvremenu, već je određen termin održavanja novih izbora - to je 22. april. Pre toga bi, međutim, Štajnmajer trebalo da da znak za start ponovljenog izbora kancelara. Velikih vremenskih ograničenja nema, ali tri izborna kruga u Bundestagu moraju biti održana u rasponu od 14 dana. Ako Merkelova bude ponovo u igri i recimo, tek u trećem krugu dobije relativnu većinu, predsednik bi mogao da je razreši dužnosti u roku od sedam dana.

Od tog momenta nadalje, raspored je precizan. Ustav predviđa da novi izbori moraju da se održe u roku od 60 dana. Najkasnije 69. dana pre izbora, sve stranke moraju da predaju svoje izborne liste. Poslednji dan za obaveštavanje birača je 21. dan uoči izbora.

PAPRENI NOVI IZBORI

POSLOVIČNO štedljivi Nemci, odmah su potegli i finansijski argument protiv novih izbora. Oni ne bi mogli da se precizno izračunaju, ali okvir daje troškovnik septembarskog glasanja koji kaže da su tom prilikom potrošena 92 miliona evra. Kako je naglasio jedan portparol Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, u poređenju s parlamentarnim izborima 2013. godine radi se o znatnom povećanju troškova: ti prethodni izbori koštali su 77 miliona evra.