Đurići sanjaju tri obroka dnevno

ZORAN (46) i Gordana (43) Đurić, supružnici iz Crvenke, imaju jedanaestoro dece i jednu zajedničku veliku želju koju sami ne mogu da ostvare - da im porodica ne bude gladna. Đurići nemaju ni socijalnu pomoć, ni dečje dodatke, pa su tri obroka dnevno nešto o čemu mogu samo da sanjaju. Najmlađe dete, koje ima svega mesec dana, Gordana ne može da podoji jer zbog slabe ishrane nema dovoljno mleka.

- Jedemo najčešće jednom dnevno - kaže Zoran. - Često se dešava da ne možemo da kupimo ni hleb. U prodavnici su nam odobrili da možemo mesečno da pazarimo "na crtu" samo do 500 dinara, dok ja ne dobijem penziju. Hleb nam je više puta kupovala pravoslavna crkva iz Crvenke, a glavno jelo nam je kuvani krompir.

Zoran je invalid, bez dela kosti lobanje na levoj strani glave i bez desne šake. Oštećenja je zadobio kao građevinski radnik pre deset godina u Beogradu i pre pet i po godina u Surčinu.

- Primam invalidsku penziju od 24.600 dinara, i to je jedini prihod porodice - objašnjava Zoran. - U Centru za socijalni rad rekli su da je to veliki prosek po članu porodice da bismo mogli da dobijemo socijalnu pomoć. Tri najstarije ćerke, od kojih imamo i petoro unučadi, udate su, pa nas je u kući ostalo desetoro. Dečji dodatak može da se ostvari samo na prvo četvoro dece, a ona su prešla 18 godina.

Starija deca rade u sezoni na njivi za nadnicu, i sav novac odlazi na hranu.

- Muka je od kraja oktobra do aprila, kada nema sezonskog posla i kad bukvalno gladujemo - predočava Zoran. - Ne pamtimo kad smo kupili garderobu. Nosimo stvari koje su nam poklonjene, a deca nasleđuju odeću jedna od drugih. Troje ide u školu, ali nemaju pravo na besplatne udžbenike zato što porodica nije korisnik socijalne pomoći.

Pre četiri godine doselili su se iz Obrenovca u Sivac, gde žive Gordanini roditelji, a u novembru prošle godine su se preselili u susednu Crvenku, u kuću u kojoj ne plaćaju kiriju, nego samo struju i vodu.

- Veliki su izdaci za komunalije, koje ne uspevamo redovno da izmirimo. Svaka pomoć bi nam dobrodošla, ali su nam najneophodniji hrana i sredstva za higijenu. Ljudi dobre volje, koji žele da nam pomognu, mogu da nas nađu u kući u Ulici maršala Tita 25 u Crvenki. Bićemo im neizmerno zahvalni - kaže Zoran.

POMAŽE I OPŠTINA

ĐURIĆI navode da su im dosad najviše pomogli Janoš Savai, Gordanin ujak iz Sivca, i zamenik predsednika opštine Kula, takođe Sivčanin, Velibor Milojičić.

- Milojičić je omogućio da tri puta godišnje od opštine dobijamo jednokratnu novčanu pomoć od 3.000 do 5.000 dinara, a zahvaljujući njemu naša deca imaju i besplatnu užinu u školi - ističe Zoran.