Pljačke su „ulaznica“ za narko-vode

BELEŽIMO da sada u pljačke idu po jedan ili dvojica. Ranije su obavezno bila trojica. Po pravilu, jedan je vozač, a drugi upada u objekat koji je meta razbojništva. Naoružan je pištoljem, a nekad preti i bombom. Surovi su i upotrebljavaju silu. U poslednje vreme policijska statistika beleži sve više "solista", koji ceo "posao" odrade sami. Dovezu se, parkiraju malo dalje, ulete, opljačkaju i otrče!

Ovako Marko Marković, načelnik Službe za suzbijanje razbojništava PU Beograd, za "Novosti", opisuje prosečnog kriminalca lopova. Operativci Drugog odeljenja beogradske policije, zaduženog za suzbijanje razbojništava, napravili su pravi podvig i prvi put u poslednjih 10 godina zabeležili drastičan pad ovih krivičnih dela.

PROČITAJTE JOŠ: NESTAO U POŽAREVCU: Potraga za Milanom

Profil ozbiljnog beogradskog razbojnika se poslednjih godina promenio. Danas je to obično muškarac između 25 i 35 godina, dok su ranije "dominirali" jedva punoletni, ali i oni iznad 40 godina. I danas im je cilj isti - da na ovaj način "zarade" početni kapital i uplove u narko-vode. Većina ili postanu dileri ili čak ubice, a manji broj njih se odlučuje da "specijalizuje" razbojništva.

- Najviše "rade" kad je hladnije vreme (jesen, zima i rano proleće), jer ispod jakne mogu da sakriju oružje, a i manje su upadljivi kad stave kapuljaču - objašnjava nam Marković. - Svake godine beležimo pad broja krivičnih dela, ali i povećanje njihovog rasvetljavanja. Ponosan sam na svoje kolege, jer se svakodnevno trudimo da uhapsimo one koji čine prestupe.

Ono što karakteriše ova krivična dela su sila i pretnja. Beogradski razbojnici, ali i oni koji dolaze sa strane kidišu na banke, menjačnice, pumpe, pošte, zlatare... Kod rasvetljavanja ovih dela najbitnije je da se prestupnik identifikuje, uhapsi i privede pravdi uz jake dokaze. Tada su i presude "zakovane".

- I nama i građanima je u interesu da su oni što duže iza rešetaka, a naruku nam ide i Zakon o krivičnom postupku, koji je prepoznao problem - ističe Marković. - Interesantno je da se mnogi razbojnici odlučuju na nagodbu sa tužilaštvom, priznaju delo i odu na izdržavanje kazne. Nama je bitno da nisu na ulici.

Marko Marković / Foto N. Skenderija

Nekada su Beogradom krstarile bande koje su presretale konvoje i transporte sa novcem. Srećom, takvih prepada gotovo da nema. Bio je jedan u januaru 2017. godine, a prošle nijedan.

- Nama je sada cilj da im lisice stavimo odmah, posle prvog ili drugog razbojništva - kaže Marković. - Ne trebaju nam serijski razbojnici. Ne želimo da se razmahnu. Zato imamo dosta i hvatanja na delu, ili odmah posle počinjenog krivičnog dela. Prvi put beležimo da je Beograd pao ispod 48 odsto kada je reč o ukupnom broju razbojništava počinjenih na teritoriji Srbije. Više od polovine takvih nedela, ranijih godina "otpadalo" je na glavni grad. Sada više nije tako.

PROČITAJTE JOŠ: Novi Pazar: Zapalio stan da izbegne hapšenje

VEĆINA IZA REŠETAKA

PROŠLE godine uhapšena je većina prestupnika koji su počinili oko 700 razbojništava.

- Ne može se reći da je grad u potpunosti očišćen od razbojnika, jer će toga uvek biti, ali u odnosu na 2009. (oko 2.700) i 2010. (2.018), koje su bile "rekordne" po broju razbojništava počinjenih u glavnom gradu, svaka sledeća donosila je sve jači i jači odgovor beogradske policije. U poslednje tri godine operativci su najveći broj prestupnika smestili u zatvor - navodi Marko Marković.