SRBIJA BUDUĆNOSTI: Ostali gradovi, nestale fabrike

GRAD koji pruža uslove za dostojanstven život i zadovoljenje svih potreba kako svojih građana, tako i građana svog gravitacionog prostora, uz jednake mogućnosti izbora za sve, koji predstavlja prostor za izgradnju inkluzivne, interaktivne i kreativne zajednice, integrišući sve slojeve svog nastajanja kroz istoriju.

Baš ovim rečima, tek usvojena Startegija urbanog razvoja Srbije predstavlja viziju na kojoj će se raditi naredne decenije.

Ovaj strateški dokument mnogo konkretnije i preciznije daje presek trenutnog stanja i izazova života u Srbiji. Na oko devet odsto gradskog područja Srbije, odvija se više od 90 odsto ekonomskih aktivnosti.

- Zato je razvoj urbane ekonomije ključni faktor za vođenje nacionalne politike - stoji u Strategiji. - Osnovni problemi razvoja urbane ekonomije su zaostajanje u privrednim kapacitetima, snažna deindustrijalizacija praćena slabom reindustrijalizacijom u izvesnom broju gradskih naselja, relativno visoka nezaposlenost, slaba konkurentnost.

Problemi su i odliv visokostručnog kadra, siromaštvo, zaostajanje u tehničkom progresu, slaba i nekoherentna ekonomija, i nedostatak alternativnih koncepata razvoja zasnovanih na znanju i "zelenoj" ekonomiji.

Najveća odgovornost za urbani razvoj je na opštinama i gradovima. One, međutim, kubure sa finansijama. Strategija konstatuje da je ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njeno integrisanje u porez na imovinu, doprinelo smanjenju budžetskog potencijala lokalnih samouprava. Istovremeno, zaduženost lokala je porasla 37 odsto u periodu od 2013. do 2016. godine - sa 93,1 na 127,6 milijardi dinara.

PROČITAJTE JOŠ - Fabrike čuvaju budućnost Srbije

- Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda iz ove godine, bilo je 6.943 kvadratna kilometra i 51 hektar građevinskog zemljišta, što je činilo oko devet odsto ukupne teritorije Srbije - piše u dokumentu. - Postojeći način upravljanja građevinskim zemljištem odvija se na nedovoljno transparentnom tržištu zemljišta, neefikasnim tržišnim institucijama i mehanizmima i uz primenu relativno komplikovanih administrativnih procedura.

Osnovni nedostaci postojećeg sistema ogledaju se u stvaranju raznih ograničenja za razvoj naselja i ekonomskih aktivnosti.

Mobilnost stanovništva u Srbiji je dva do tri puta manja u odnosu na razvijene evropske države. Oko 96 odsto svih putnika čine dnevni migranti, i to u urbanim područjima. Oko dve trećine svih putovanja se obavlja javnim gradskim ili prigradskim prevozom putnika, dok ostatak čine međugradska kretanja.

PROČITAJTE JOŠ - Industrijska politika: Traže rešenja za bolje poslovanje

Podaci Evrostata pokazuju da je u 2013. godini udeo izrazito stambeno ugrožene populacije u Srbiji iznosio 16,4 odsto, a čak 25,2 odsto među domaćinstvima u riziku od siromaštva. Stopa prenaseljenosti stanova u 2013. godini bila je iznad 50 odsto.

Značajna je nejednakost između najsiromašnije grupe, kod koje stopa opterećenja troškovima stanovanja iznosi čak 74,1 odsto, u odnosu na najbogatiju grupu, gde ovaj pokazatelj iznosi svega 2,5 odsto.