U POSLEDNjIH godinu dana akreditovano je 25 visokoškolskih ustanova, a devet je dobilo akt upozorenja. Akreditovano je i 188 studijskih programa, 17 je odbijeno i izdato je 58 akata upozorenja, što znači da imaju šansu da poprave otkrivene nedostatke.

Pročitajte još:“Spas“ na privatnim fakultetima: Za tri meseca završe dve godine studija

Jelena Kočović, direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) kaže za "Novosti" da je davanjem ovih akreditacija ubrzan proces akreditovanja visokoškolskih ustanova koji je bio u zastoju. Komentarišući žalbe pojedinih fakulteta da je akreditivanje veoma spor, komplikovan i skup posao, naša sagovornica kaže da je NAT kao pravni sledbenik nekadašnje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta nasledio više od 380 nerešenih predmeta, a pristizali su i novi.

Pročitajte još: Sledi zabrana mnogih privatnih fakulteta: Arhitekte predaju sociologiju, na medicini samo tri lekara profesori...

- Pritisak starih predmeta koje je trebalo rešiti, kao i prelazak na petočlane recenzentske komisije umesto tročlanih kako je bilo pre toga, iziskivali su mnogo veću logističku podršku i efikasniji rad Komisije za akreditaciju, kao stručnog organa NAT - kaže Jelena Kočović. - Izborom novog predsednika KAPK i kadrovskim pojačanjem službe značajno je povećana efikasnost rada NAT a samim tim i brzina rešavanja predmeta. NAT je obezbedio novi softver koji je veoma kompleksan i čije korišćenje znatno olakšava posao recenzentima. Planiramo da od sledeće godine obezbedimo onlajn predaju dokumentacije što će u velikoj meri doprineti značajnom smanjenju papirologije.

Da bi ustanova prošla akreditaciju, objašnjava naša sagovornica, mora da ispuni sve standarde.

- Cilj NAT je podizanje, a ne snižavanje kvaliteta u visokom obrazovanju. Treba da postoje samo one ustanove koje ispunjavaju sve uslove, da bi iza diploma stajalo znanje - napominje Jelena Kočović. - Svedoci smo postojanja velikih razlika u nivou znanja stručnjaka koji se školuju na različitim fakultetima u istoj oblasti, a pre svega u oblasti društvenih nauka. Naš cilj je brisanje tih razlika uskraćivanjem akreditacije onima koji ne ispunjavaju standarde, a što će rezultirati obezbeđenjem kvaliteta u visokom obrazovanju. Suština treba da bude sticanje diploma koje verifikuju znanje. Stoga NAT u postupku akreditacije insistira na poštovanju propisanih uslova i standarda, koji su usklađeni sa evropskim. Jedino na taj način možemo sprečiti urušavanje sistema visokog obrazovanja u Srbiji.

NIŽE CENE UGROZILE BI RAD

KOMENTARIŠUĆI to što se fakulteti žale na veoma visoke cene akreditacija, Jelena Kočović kaže da je NAT nezavisno telo i da se samo finansira:

- Naknade su određene u skladu sa troškovima koji treba da se pokriju - naknade recenzentima, članovima KAPK i UO i zaposlenima, kao i nabavka opreme. Naknade su realne i kada bi se smanjile, to bi ugrozilo opstanak NAT.