SPC jubilej slavi u Žiči i Peći

R. Dr.

sreda, 18. 09. 2019. u 13:00

СПЦ јубилеј слави у Жичи и Пећи
Objavljen program velike proslave 800. godišnjice nezavisnosti Srpske pravoslavne crkve; Svečana akademija 8. oktobra, u Sava centru

MANASTIR Žiča biće mesto centralnog obeležavanja 800. godišnjice Srpske pravoslavne crkve, koja je zakazana za 6. oktobar u devet časova. Drugi deo svečanosti biće održan sutradan u Pećkoj patrijaršiji i Dečanima, a završna svečana akademija planirana je za 8. oktobar u beogradskom Sava centru.

Ovakav program obeležavanja velikog jubileja srpske crkvenosti i duhovnosti odredio je Izvršni odbor za proslavu 800 godina od sticanja autokefalnosti SPC, kojim predsedava mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Kako objašnjava mitropolit, deo programa prvog dana odvijaće se u manastiru Studenica i Kraljevu.

- Obeležavanje velikog jubileja već je počelo u udaljenim eparhijama naše Crkve - kaže mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. - Centralni deo obeležavanja pratiće i izložbe, tribine i drugi program. Očekujemo dolazak svih arhijereja, visokih gostiju i delegacija drugih pomesnih crkava i diplomatskog kora. Na taj način obeležavanje će dobiti i karakter delatnosti osnivača Srpske crkve - Svetog Save.

Liturgiju u Žiči će predvoditi patrijarh srpski Irinej, a i biće na čelu arhijereja koji će se 7. oktobra uputiti ka svetinjama na KiM. Očekuje se i prisustvo velikog broja vernika.

PROČITAJTE JOŠ - Kome smeta srpski patrijarh u Budvi

- Svedoci smo velike i važne godišnjice. Osam vekova od sticanja autokefalnosti SPC jedinstven je i uzvišeni događaj koji proslavlja delatnost i misiju Svetog Save i njegovo objedinjavanje crkve i države u jedinstven organizam. Zahvaljujući tome Crkva je danas sastavni deo identiteta srpskog naroda - navode u sedištu SPC u Beogradu.

Veliki jubilej uveliko se obeležava u eparhijama u dijaspori, a zvaničan početak obeležavanja označen je na nedavno održanim skupovima u prvim zadužbinama Nemanjića - Crkvi Svetog Petra u Starom Rasu i manastiru Svetog Nikole kod Kuršumlije. U čast ovog događaja biće održano i više naučnih skupova i proslava u kojima će učestvovati univerziteti, SANU, ministarstva...

OSAM VEKOVA UMETNOSTI

POVODOM jubileja biće organizovano više kulturnih i teoloških manifestacija. Najviše se očekuje od izložbe "Osam vekova umetnosti pod okriljem Srpske crkve", koja će u oktobru biti otvorena u Beogradu. Ona bi trebalo da afirmiše umetničko bogatstvo naše crkve i prikaže kontinuitet likovnih, vajarskih i zanatskih dometa od srednjeg veka do danas.

BILBORDE U BUDVI POSTAVIO PROTA MIJAJLO

BILBORDE u Budvi, koji pozivaju na proslavu 800. godina autokefalnosti SPC i svetosavlja u Crnoj Gori i Boki kotorskoj postavio je protojerej Mijajlo Backović. Povodom krivične prijave koju je zbog spornih bilborda podneo Crnogorski pokret, protiv N. N. lica, Backović se sam javio crnogorskoj javnosti.

- Postavio sam bilborde po Budvi. Neka se zna da ih nije postavilo N. N. lice, već ja - sveštenik Mijajlo Backović, Katunjanin iz Pješivaca, član organizacionog odbora proslave obeležavanja 800 godina autokefalnosti Crkve i svetosavlja u Crnoj Gori i Boki, koja je zakazana za Krstovdan, 27. septembra - kaže prota Backović.

Otac Mijajlo se ne čudi neznanju podnosioca prijave, jer, kako kaže, njima je sva pamet u falsifikatima.

- Država koja se danas zove Crna Gora to nije bila u vreme Svetoga Save, kao i mnogo vremena kasnije, a nije bila ni u današnjim granicama. Boka nije bila Crna Gora sve do 1945. godine. Ona se najpre ujedinila sa Srbijom, pa postala deo Crne Gore - podseća prota Backović, koji poziva verni narod da u što većem broju dođe na svetkovinu u grbaljski manastir Podlastva.

Podnosioci prijave navode da, u skladu sa natpisom na bilbordima i slikama patrijarha Irineja, organizatori Boku kotorsku ne smatraju integralnim delom Crne Gore, ali i podstiču nacionalnu mržnju prema crnogorskoj državi i Crnogorcima koji su 1918. branili nezavisnost od navodne srpske agresije. (V. K.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Raca Milosavljevic

18.09.2019. 14:10

... treba slaviti ....treba izdrzati u ovoj borbi za opstanak ... opet su bas mutna i izazovna vremena ... okupatori i kolonijalisti ne biraju sredstva da ostvare svoje nakaradne ciljeve ...

др Милан Лекић

18.09.2019. 22:43

Непроцењива је штета што свечана академија неће бити одржана у Котору - престоници Стефана "Божјом милошћу венчаног првог краља све српске земље, Диоклитије, Травуније, Далмације и Захумља" (Жичка повеља). У "каменом Граду" у коме је Немања, као велики жупан српски, подигао Двор своје престонице 1168. родиће се Радослав (Радко, према Пдгоричком љетопису) - Свети Сава. У Котору и у Студеници одредиће архиепископ српски први епископе своје Цркве, које ће потом рукоположити у Жичи 1220. године...

др Милан Лекић

19.09.2019. 11:09

@др Милан Лекић - После хиротонисања у Никеји (Св. Трифун, патрон Никеје, фебруар 1219), Сава обилази Атос и дуже борави у Солуну (припрема Номоканона и других богослужбених књига), да би на Цвети у априлу следеће 1220. дошао у престоницу Србије Котор код Стефана. Заједно ће Ускрс дочекати у Студеници, а Први Жички сабор сабрати на Спасовдан исте 1220. Државни церемонијал крунисања у Котору трајао је од Св Стефана - Св. Трифуна/Сретења 1221, а црквени обред у Жичи, по жељи Стефановој, одржан на Спасовдан 1221,..