Rak nije smrtna presuda

Biljana RADIVOJEVIĆ

15. 03. 2015. u 16:09

Рак није смртна пресуда
Rana dijagnostika i savremena terapija omogućavaju da se maligni tumori izleče ili prevedu u hroničnu bolest. Karcinom dojke, kada se otkrije u početnoj fazi, danas je moguće izlečiti gotovo u 95 odsto slučajeva

RAK za veliki broj obolelih nije smrtna presuda, ali za izlečenje je i dalje presudno u kojem stadijumu se bolest otkrije. Napredak dijagnostike omogućio je da se tumor precizno lokalizuje i da se vide čak i najsitnije udaljene metastaze. I onkologija, na tri fronta: hirurgija, radio i hemio terapija, trenutno, za pacijenta sa malignim tumorom može da učini mnogo više nego pre nekoliko decenija, samo što one kod kojih je bolest otkrivena na početku može da izleči, a onima kod kojih je dijagnostika zakasnela, i koji bi ne tako davno za medicinu bili izgubljeni, da produži život.

Neki tumori su, nažalost, po svojoj prirodi toliko invazivni da na tok bolesti i pored napretka medicine, ipak, ne može značajnije da se utiče.

Napredak je, ipak, postignut. Tako je karcinom dojke koji se otkrije na vreme izlečiv u više od 90 odsto slučajeva. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" 2012. godine u Srbiji je registrovano 4.417 novih karcinoma dojke, a 1.663 žene su umrle. Crna statistika najvećim delom posledica je kasnog otkrivanja bolesti. Kod nas se u većini slučajeva ovaj maligni tumor dijagnostikuje tek kada je već lako opipljiv i često veći od tri santimetra. A prognoze za izlečenje su najbolje kad je tumor u trenutku dijagnostikovanja manji od jednog santimetra i nema metastaze

- Broj obolelih od raka dojke kod nas je sličan prosečnom broju obolelih od tog maligniteta u evropskim zemljama, ali je Srbija na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva od ove bolesti - kaže LJiljana Lazić, koordinatorka za skrining karcinoma dojke.

Kako ne postoji način da se utiče na uzrok nastanka raka dojke, pošto još nije poznat, važno da se redovno ide na ultrazvučni pregled dojki posle 20. godine života, a posle 50. i na mamografiju.

MODERNA TERAPIJA Cilj moderne terapije u onkologiji je da se maligni tumor iz akutne bolesti prevede u dugogodišnju hroničnu bolest koja omogućava u najvećoj meri normalan život - kaže dr. Davorin Radosavljević. Kako bi personalizovana terapija imala pun efekat, neophodno je da pacijent obavi specifične testove, jer se ovim putem otkriva postojanje određene vrste molekularne anomalije. Značajno je da se ovi lekovi daju samo pacijentima za koje se unapred zna da postoji velika verovatnoća pozitivnog odgovora na lečenje.

- Uvođenje biološke terapije u lečenje karcinoma dovelo je do povećanja procenta izlečenja kod rano otkrivenih tumora i do smanjenja učestalosti razvoja metastaza - kaže za "Novosti" primarijus dr Vladimir Kovčin, načelnik Odeljenja medikalne onkologije u KBC "Bežanijska kosa". - Kod karcinoma dojke koji na površini malignih ćelija ima receptor za epidermalni faktor rasta (HER2), pre dve decenije nije bilo efikasnog leka i prognoza kod tih pacijentkinja je bila veoma loša. Sada je, blokiranjem tog receptora u lečenju, prognoza značajno bolja. Procenat izlečenja kada se bolest otkrije u najranijoj fazi prelazi 95 odsto. Takođe, dužina života bolesnika u četvrtom stadijumu bolesti je znatno produžena primenom ovih lekova.

Doktor Kovčin ukazuje na još jednu činjenicu vezanu za sitnoćelijski karcinom pluća: on je doskora imao veoma lošu prognozu i veoma mali procenat petogodišnjeg preživljavanja kada je lečen standardnom citostatskom terapijom. Biološka terapija je, međutim, dala mogućnost da se i ova bolest drži pod kontrolom. Novi lekovi mogu da dovedu do stagnacije rasta tumora i manje agresivnog ponašanja bolesti.

Od raka pluća svake godine u Srbiji oboli oko 6.400 pacijenata. Kako ovo oboljenje ima veoma lošu prognozu, i najmanji pomak u lečenju je važan, a novih lekova - nema. Na to je upozorio i dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije:

- Hemioterapija je u karcinomu pluća dostigla svoj limit i poslednjih desetak godina nema novih lekova sa povećanom efikasnošću niti kombinacija lekova.

Nove terapije daju veliku šansu pacijentima sa sve češćim karcinomom debelog creva, koji se uglavnom povezuje sa nezdravom ishranom i nekretanjem. Doktor Vladimir Kovčin kaže da je primena biološke terapije u kombinaciji sa standardnim citostaticima doprinela da se kod izvesnog broja bolesnika sa metastazama u jetri promene smanje u toj meri da ih je moguće posle toga hirurški odstraniti. Samim tim povećale su se i šanse za izlečenje.

- Poslednjih desetak godina nijedan novi citostatik nije uveden u rutinsko lečenje malignih tumora, ali sa novim saznanjima iz genetike i molekularne biologije došlo se do značajnih otkrića vezanih za funkciju malignih ćelija - objašnjava dr Kovčin. - To je omogućilo da se sintetišu novi lekovi, takozvana biološka terapija (u koju ne spadaju citostatici), a prvi su bili interferoni. Ti lekovi deluju na različite receptore na površini ili unutar malignih ćelija, koji imaju ulogu da regulišu različite funkcije ćelije. Tako, na primer, ovi lekovi mogu da regulišu, odnosno da spreče, nekontrolisano razmnožavanje malignih ćelija, kao i njihovu sposobnost da metastaziraju. U grupu bioloških lekova spadaju i oni koji utiču na sprečavanje nastanka novih krvnih sudova koji ishranjuju tumor.

Doktor Kovčin kaže da je najveći pomak u lečenju ostvaren kod karcinoma kod kojih su otkriveni receptori na koje može da deluje biološka terapija. To je slučaj kod karcinoma dojke, debelog creva, pluća, jetre, tumora glave i vrata, limfoma, melanoma i mnogih drugih.

- Treba znati da svi ovi karcinomi nemaju u 100 odsto slučajeva receptore na koje ovi lekovi mogu da deluju - dodaje naš sagovornik. - To znači da se ne mogu primeniti kod svih bolesnika, već je potrebna prethodna provere u kom slučaju bi biološka terapija bila od potencijalne koristi kod konkretnog pacijenta. Ukoliko na tumorskim ćelijama ne postoje receptori biološka terapija nema na šta da deluje.

Svaka bolest za sebe, ipak, nosi svoje karakteristike između ostalog i prognozu. To znači da nisu svi maligni tumori smrtonosni. Tako, na primer, karcinom kože veoma retko daje metastaze i gotovo sigurno je u potpunosti izlečiv.

- Tada je u većini slučajeva moguće bolest hirurški odstraniti i pacijenta izlečiti i bez primene lekova - kaže dr Kovčin. - U slučajevima kada nije moguće uraditi radikalnu hiruršku intervenciju na početku lečenja, šanse za izlečenje se smanjuju. To, ipak, ne znači da te bolesnike nije moguće izlečiti. Primenom drugih vidova lečenja, radioterapijom i hemioterapijom, moguće je bolest prevesti u operabilno stanje i tako posle operacije povećati šanse za izlečenje. Pojava metastaza u najvećem broju slučajeva dovodi bolest u stanje kod koga su šanse za potpuno izlečenje veoma male. Međutim, i kod tih pacijenata se bolest može dugo držati pod kontrolom. Savremena terapija, naime, veliki broj bolesti prevodi u neku vrstu hronične bolesti, koja se drži pod kontrolom.


SIROMAŠNI IMAJU MANJU ŠANSU

Pored karakteristika bolesti na ishod lečenja utiču i paramedicinski faktori, među koje se ubraja dostupnost medicinskih resursa i odnos populacije prema svom zdravlju. Stanovnici Srbije, međutim, ni po jednom od ova dva parametra ne mogu unapred da računaju na velike izglede da dobiju bitku sa bolešću. Na preventivne preglede, naime, redovno ide tek četvrtina populacije, a oni kod kojih se otkrije rak, često na početak terapije, naročito zračenjem, u nekim klinikama čekaju mesecima.

- Sigurno je da su u zemljama sa ograničenim resursima i finansijskim sredstvima rezultati lečenja lošiji - kaže dr Vladimir Kovčin. - I vreme od dijagnoze do lečenja ima važnu ulogu. Tako je, na primer, preporuka da se hemioterapija posle operacije otpočne u roku od dve do četiri nedelje, a radioterapija u roku od šest do osam nedelja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije