Vraćam svoj dug teatru: Jugoslav Vlahović o izložbi „Ludus in fabula“

PRVA izložba pozorišnih karikatura otvorena je ovih dana u nacionalnom teatru, gde je predstavljena i istoimena knjiga njihovog autora Jugoslava Vlahovića - "Ludus in fabula". Zbirka radova (karikatura i ilustracija) pojavila se povodom sto godina postojanja Udruženja dramskih umetnika Srbije. Na naslovnim stranama pozorišnih novina "Ludus" (u izdanju UDUS-a), gotovo redovno, u prethodne dve decenije, pojavljivale su se Vlahovićeve karikature. Izložba ovog osobenog umetnika (inače stalnog saradnika NIN-a, bečkog "Viner cajtunga" i pariskog "Kurie internasionala") biće otvorena do kraja januara.

- Naziv knjige i izložbe asocira na poznatu poslovicu (Lupus in fabula), a sama reč "ludus" znači igra. U prenosnom smislu, misli se i na igrača - objašnjava Jugoslav Vlahović.

PROČITAJTE JOŠ: Ruski pisac Mihail Sineljnikov za "Novosti": Njegoš povezuje vaše pesnike

Inače, na amblemu UDUS-a je stilizovani kostim arlekina, kao simbola hrabrosti da se gospodaru (pod maskom lude) kaže istina, s porukom da teatar mora biti hrabar kao dvorska luda. Da li je i karikaturista u istoj poziciji?

- On je likovni arlekin koji može i treba da kaže više od ostalih, pošto se bavi satirom i nekom vrstom preterivanja. Da "talasa" i kritikuje vlast, pre svega. Reč je o pozitivnoj društvenoj funkciji karikature, kao dela novinarstva. Lično, radim to na drugi način. U jednoj likovno-grafičkoj formi i malo uopštenije.

Naš sagovornik, kako kaže, veoma brzo je u vizuelnom smislu pronašao svoj manir, formiran u "ono" socijalističko vreme, kada je moglo sve da se komentariše osim, direktno, vodećih političkih ličnosti.

Jugoslav Vlahović sa Milanom Mihailovićem i Svetlanom Bojković / Foto I. Marinković

- Tako su mnogi od nas izgradili stil pun metafora, iz kojih se moglo pročitati o čemu i o kome se radi. Bila je to jedna mimikrija, kamuflaža, ali vrlo uspešna. Plasirali smo je i van zemlje, pogotovo u Ameriku, koja je taj stil tek otkrivala početkom osamdesetih. Karikatura je bila suptilnija, inteligentnije je otkrivala svoje namere, što je, pre svega, sloboda stvaralaštva. I kad smo kritikovali, bilo je to, možda zvuči čudno, dobronamerno. Za razliku od današnje karikature, često "otrovne", direktne, grube, nekad s više, nekad s manje razloga. Ali i vremena su takva, gruba, s puno "šminke i parfema" u kojima, ipak, mnoge stvari zaudaraju. Tako je i u svetu. Nije slučajno vaš prošlogodišnji "pjerovac" Zoran Petrović rekao da više ne postoji prava karikatura u Nemačkoj, da su mnoge teme cenzurisane ili se izbegavaju...

U knjizi "Ludus in fabula", Vlahović je štampao više od sto karikatura, od kojih je polovina objavljena u pozorišnim novinama "Ludus", drugi deo nastao je iz idejnih skica tog vremena, a ima i novih:

- Pre oko jednog veka pojavila se tragikomedija kao žanr. Realizovala se prvo u teatru (apsurda), u dramama Joneska i Beketa koji su doneli do tada nepoznati stil, avangardan, inspiritivan i za karikaturiste. Kao student FPU bio sam zainteresovan za pozorište, počeo sam da igram i u mjuziklu "Kosa" Ateljea 212. Imao sam i koncerte - predstave sa akustičarskom grupom "Porodična manufaktura crnog hleba", igrao manje uloge u drami "Rano jutro" i prvom beogradskom hepeningu Boba Vilsona. Pozorište je, dakle, jedno od mojih stvaralačkih zavičaja. Andrić je rekao da čovek zavičaju uvek duguje, pa je ova knjiga i izložba moje malo vraćanje tog duga.

Kako ističe, teatar je blizak karikaturi i na prvi pogled nije mnogo inspirativan. Ipak, Vlahović ponekad namerno "uleće" u njegove teme, što mu daje podstrek da istražuje i nikad ne ide na "prvu loptu".

PROČITAJTE JOŠ: Posveta velikom Tokinu, upoznaćemo Beograd iz zlatnog doba: Šijan snima novi film "Budi bog s nama"

- Magije teatra i karikature imaju sličnosti, analogne su discipline: postoje samo u trenutku kada se izvode ili objave. Izražajnost pozorišta, čišćenje od svega suvišnog, takođe je slična karikaturi. Konačno, čini ih bliskim i orijentacija ka komediji. Kao i u glumi, dobra karikatura je jednostavna i jasna. A mi, karikaturisti smo i neka vrsta režisera: imamo svoje junake, glumce, stavljamo ih na scenu i dajemo im određene uloge. I u te likove "smeštamo" predsednike, političare, javne ličnosti... Svi oni glume u našem teatru, hteli ne hteli. Ja, doduše, nisam išao na te ličnosti, više sam analizirao neke pojave i situacije. Pratio sam pozorišne teme i tekstove, pre svega u NIN-u, razradio svoj rečnik simbola. A zahvaljujući "Ludusu", eto, postao sam jedini karikaturista u teatru...

TRI TEMATSKE

NAŠ sagovornik objavio je četrnaest knjiga karikatura, a u poslednjih godinu i po dana izašle su tri tematske: "Ludus in fabula", pre dva meseca pojavila se u štampi i knjiga "Sto za vino" (sto karikatura o vinu), a prva među njima bila je Flower power ("Moć cveća" - o cveću).

SARADNjA SA "RIBLjOM ČORBOM"

- SA "Ribljom čorbom" sarađujem od prvog albuma, napravio sam i njihov logo (riblja kost), za koji verujem da je puno pomogao u vizuelnoj prepoznatljivosti grupe. Za dvadeset pet albuma uradio sam kompletan dizajn (fotografiju i ilustraciju). Drago mi je što sam, na neki način, obeležio trajanje naše poznate grupe. Inače, koliko znam, rekorder je Gari Burden: kao dizajner Nila Janga uradio je čak četrdeset njegovih albuma - objašnjava Vlahović.