Руски писац Михаил Синељников за Новости: Његош повезује ваше песнике

РУСКИ песник, преводилац и књижевни критичар Михаил Синељников био је гост Београда поводом седмих "Његошевих вечери поезије". На отварању ове књижевне смотре у суботу прочитао је, између осталих, песму "Лењинградска блокада", коју је заједно са породицом преживео.

- Више пута сам био у некадашњој Југославији и касније у Црној Гори и Србији. Веома ми је пријатно што сам поново овде. Сам звук словенске речи представља ми велико задовољство - каже, за "Новости", Синељников. - Са великим интересовањем сам слушао предавање уваженог професора Мила Ломпара. Нисам његошолог, али упознат сам са његовим најзначајнијим делом "Горски вијенац", који сам читао у преводу два врсна руска песника Михаила Зенкевича из 1948. и Јурија Кузњецова из 1988. године. Баш прво издање руског превода поклонио сам библиотеци у Бијелом Пољу.

Наш саговорник се присећа како је, док је био на Ловћену, размишљао како је било Његошу када је са те висине гледао сву земљу коју воли и све што се у њој дешава.

Прочитајте још - Његошева варница: Округли сто посвећен великом песнику у Матици исељеника Србије

- Његош је имао широк увид не само у прошлост српског народа већ и у светску историју. У своје чувено дело "Горски вијенац" уткао је историјске личности и богату ерудицију, и тиме понудио вечне парадигме и симболе. Тако да је српски народ постао просвећен Његошевом духовном свеобухватном поезијом. Уз Његоша смо добили истинско сазнање о човеку, цивилизацијама, космосу - тврди песник.

Синељников оцењује да је Петар Други Петровић Његош централна фигура српске поезије:

- Баш као што сви важнији руски песници на неки начин имају везе са Пушкином, тако осећам и да су са Његошем повезани сви значајнији српски песници. На руском језику су заступљени преводи Јована Јовановића Змаја, Десанке Максимовић, Ђуре Јакшића и других. Иначе, на руски сам превео савремене српске песнике попут Слободана Ракитића, Мирослава Максимовића и Вука Оташевића.

Михаил Синељников, фото З.Јованвоић

Поред превођења, Синељников се упустио и у приређивање "Антологије руске поезије".

- Замислио сам да у десет књига обухватим хиљаду година стваралаштва. До сада су изашла два тома о руским поемама од 17. до 20. века, односно закључно са Јуријем Кузњецовим и Јосифом Бродским - објашњава Синељников. - Подразумева се да је сваки избор субјективан, али ослањао сам се поглавито на естетске критеријуме избегавајући сваку политику и идеологију. Једнако сам обухватио дела свих песника, без обзира на то да ли су емигрирали из Совјетског Савеза или којој су религији припадали.

САВРЕМЕНИ БИСЕРИ

Иако се чини да је руска литература доживела своје најсветлије тренутке, наш саговорник тврди да би лако могао да издвоји неколико имена савремених стваралаца:

- Пре неколико година преминуо је млади писац Димитриј Бакин. Живео је у повучено у Москви и возио теретне камионе. За дело "Земља порекла" добио је и руски "Антибукер". Истакао бих и Леонида Јузефовича и ненадмашан роман "Зимски пут" о грађанском рату у Русији и походу сибирских добровољних одреда током 1922. и 1923. године. Трећи је песник Игор Шкљаревскиј, који је написао генијално дело "Златна варка", чији назив асоцира на метални риболовачки мамац који одблеском мами рибу. То је књига неупоредиве вредности у духу Пруста. Од песника бих истакао Олега Чухонцева и Јевгенија Рејна, који је био учитељ Јосифу Бродском.