FELJTON - KROJAČI "VELIKE HRVATSKE": Srbima je nametnut zaborav genocidnih zločina u Hrvatskoj

KROJAČI "velike Hrvatske", već od 19. veka, u svoju borbu su ugradili mehanizam brutalnog zastrašivanja svojih Srba.

U akciji "Oluja" 1995. izvršen je genocid nad Srbima, Foto Arhiv "Novosti"

Smislili su ga i primenjivali njihovi političari i katolički kler. Panika, od straha, kod Srba nije stvarana po uzoru na mitskog boga Pana, šumsko zastrašivanje momaka i devojaka, već bezumnim lišavanjem života nedužnih po naseljima i gradovima. A javne egzekucije su i najbolji način za masovno zastrašivanje.

Početkom prošlog veka, u saborskoj debati u Zagrebu, Josip Frank je tvrdio da nema željene Hrvatske sve dok njena ne bude Bosna i Hercegovina. Na upozorenje, šta onda uraditi sa tamošnjim većinskim Srbima, sa njih 700.000, "umno" je odgovorio: "pobijati i proterati", uz obrazloženje: "Ako mi to ne učinimo njima, oni će nama". I posle Sarajevskog atentata (1914) i početka Prvog svetskog rata počele su odmazde, baš po Frankovom uputstvu. Vrhunac umobolnih postupaka prema Srbima nastupio je stvaranjem Nezavisne Države Hrvatske (1941) kada se ona prostrla i na BiH.

KAKO se u NDH proizvodio strah? Salvador Loi, mladi poručnik italijanske vojske, napisao je i knjigu "Jugoslavija 1941" u kojoj je opisao i ovaj događaj:

- U mestu Veljunu, kod Slunja, ustaše su uhapsile srpskog sveštenika Branka Dobrosavljevića i naredili mu da iskopa jamu za svog sina Stefana, studenta. Kad je to uradio doveli su mu sina i započeli da ga bičuju. Kad se on onesvestio, odsekli su mu ruke, skinuli kožu sa glave i konačno - "ubili ga čekićem". Tada je otac bio primoran da peva pravoslavnu posmrtnu misu svome sinu. Tokom mise otac se tri puta onesvestio, lišen je života istim čekićem. Ko se, a bio je Srbin, od ovog strašila ne bi zastrašio?

Bilo je to pravo lice tvorevine koja se krstila i "Božjom državom".

Izbor je bio: beži ili se bori. Koliko je Srba u NDH stradalo, na kućnom pragu, u golubnjačama i logorima, nikad nije utvrđeno. U ime novog, ljudskijeg poretka, Srbima je nametnut oprost i zaborav i genocidnih zločina koje su doživeli u Velikoj Hrvatskoj.

Nečujno su oplakivali žrtve i vidali rane, uspeli da se okrepe, reprodukuju. Iako brojno prepolovljeni, sačuvali su vitalnost i radost življenja. Sve u čvrstoj nadi da nikad više u novoj Hrvatskoj neće biti progonjeni i zatirani.

KAD ONO ...! Posle svega 45 godina "pritajena braća" su se ponovo razgoropadila, sve vratila na kobnu 1941. godinu.

"... Upadajte u stanove oficira JNA. Ubijajte ih, i njihovu decu i žene...", bio je savet "vernim" Hrvatima, upućen od mladog partizana, Titovog generala na visokim funkcijama, Martina Špegelja (1927-2014). Šta su Srbi mogli očekivati od onih Hrvata sa ustaškim pedigreom?

Brzo su i videli. U Osijeku, najvećem gradu Slavonije, u kome je živelo trideset procenata Srba, najpre se i osetio ustaški zadah. Počelo je s odvođenjem najviđenijih pojedinaca. I to u milicijske stanice, institucije reda i poretka države SFRJ. Vređanje i ponižavanje, a onda i gušenje (selotejp trakama) i bacanje u Dravu. To je doživeo i Bogdan Počuča, šahovski velemajstor. Glavni izvođač tih radova bio je, po zlu upoznat, Branimir Glavaš. Za ta svoja dela u Osijeku i Slavoniji je bio zakićen sa sedam najviših odlikovanja nove, Tuđmanove Hrvatske. Sudovanje i osude koje su ga pristigle, donele su mu novu, političku slavu. Signal, još zastrašujuća poruka, poslat je iz srca Hrvatske, Zagreba. U njemu je likvidirana, iz čista mira, srpska porodica Zec: Mihailo (38), Marija (36) i Aleksandra (12). Sve troje je ubijeno u njihovom stanu, prethodno su majka i ćerka bile silovane. Čopor policijskih ubica, koje je predvodio Tomislav Merčep, na isti ili sličan način, likvidirali su još četrdeset osoba. I same ubice su priznale zločin nad porodicom Zec, ali su na sudu bili oslobođeni zbog zastarelosti predmeta. Podrazumeva se da su bili i odlikovani.

KO, POSLE takvih zločina u glavnom gradu Socijalističke Republike Hrvatske, da ostane spokojan i da se prepusti razumu?

Ili beži ili se bori!

U tim okolnostima, u strahu od straha, dolazi i do paničnog poremećaja. Posle takvog užasa, strahovanja se samo uvećavaju. I u završnu ofanzivu, "Oluju", bili su ugrađeni propagandni efekti masovnog zastrašivanja naroda. Iako su Hrvati tome bili vični, pripomagali su im i instruktori jedne američke firme ratnih veterana. Jedna grupa izbeglih Srba u SAD je tu firmu tužila sudu u Čikagu, tražeći odštetu za sve prognane u iznosu od deset milijardi američkih dolara. Mnogi su poverovali u pravdu, ali kad je Haški tribunal oslobodio svake odgovornosti glavnokomandujuće "Oluje", glavni aduti su im se istopili.

Uoči i u vreme Prvog svetskog rata, odmazde Hrvata nad Srbima vršene su pod parolom:

"Srbe na vrbe". U Drugom svetskom ratu, ustašama vrbe nisu bile baš pouzdano gubilište, pa su i lozinku promenili u: "Srbe u jame".

POSLE samo pola veka, u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj, državi Hrvata i Srba koji u njoj žive (ustavna odredba), izlegla se još preciznija i konkretnija "časna reč", ova koja odzvanja i evropskom (civiliziranom) Hrvatskom i peva se:

Tokom cele svoje istorije, Hrvatska se nije borila, ratovala protiv svojih vekovnih osvajača i ugnjetača. Hrvati nisu znali šta je rat, šta je pobeda. To su dočekali u građanskom, "domovinskom" ratu; porazili su svoje Srbe koji su ih u dva rata sačuvali da Hrvatska opstane kao geografski pojam. Pijani od te pobede, nastavljaju da zatiru i poslednje tragove Srba u Hrvatskoj. Prevode ih u prošlost!

Da li su Hrvati bili prvi, među Južnim Slovenima, koji su stekli svoju državu i to kraljevinu u 10. veku? Da li je njen prvi kralj bio Tomislav Trpimirović?

MIT O OVOJ državi i njenom prvom vladaru skovan je tek u 19. veku i od romantičnih i velikonacionalnih istoričara i političara. Vremenom, mit o Tomislavu je počeo da bledi, jer nije sadržavao nužni deo istine. Istorijski izvori postajali su sve mutniji.

Za Tomislava se pisalo da je bio knez (910-925) i da se proširio do Drave i Dunava, u novije vreme i da je stigao na obale Drine. Posle tih uspeha se proglasio i za kralja i krunu je nosio svega tri godine. Kako je i od čega okončao, ostala je tajna. Oni koji su mit o Tomislavu obesmislili, pozivali su se na dokaze među kojima je i delo "O upravljanju carstvom" vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita VII (905-959), koji je ostavio svedočenje o Srbima i Hrvatima i to baš iz vremena koje se pripisuje Tomislavu. Car nijednom rečju nije pomenuo ni hrvatsku kraljevinu ni njenog kralja.

HTELI POLA BALKANA I EVROPE

JEDNA od prvih ideja o samostalnoj i velikoj hrvatskoj državi začela se u 17. veku. Pavel Riter (1652-1713), od oca nemačkog oficira i majke Hrvatice iz Senja, bio je pisac, istoričar i političar. Dospeo je u hrvatski, ugarski i bečki sabor. Napisao je prvo istoriju Srbije, a onda i Hrvatske. Kako je zamišljao da osamostali Hrvatsku, čiji je narod bio u raljama velikih sila, stoji zapisano u njegovim sveskama. Riter je savladao i štamparsko umeće, pa je bio i izdavač. Šta je moglo da ga omete da ih sam objavi, ali je još zagonetnije zašto se u Hrvatskoj još nije našao izdavač da to objavi. Riterove sveske prelistao je i Stipe Šuvar. Njegov kratki osvrt glasi: Riter je "Veliku Hrvatsku" skicirao na "pola Balkana i pola srednje Evrope".

SUTRA: Hrvati sa Srbima neće ni u raj

Preporučujemo

Feljton

1 8

FELjTON - PRIZIVANjE GENOCIDA U JASENOVCU: Jedna od poruka je bila da nema razlike između katolika i komunista

17. 06. 2022. u 18:00

Feljton

1 5

FELjTON - ZLOČINI "VRAŽJE DIVIZIJE": Kako je Broz stekao ime Tito ostalo je zagonetno do naših dana

16. 06. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - TITO BEŽI IZ ZAGREBA U BEOGRAD: Srbija je izbili na loš glas zahvaljujući Marksu i Engelsu

15. 06. 2022. u 18:00

Feljton

3 3

FELjTON - OVNOVI ZA KRALjA, A TEPIH ZA TITA: Josip Broz je sakupljao i tepihe, imao je čitavu kolekciju

14. 06. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije