Kultura

U POTRAZI ZA LJUDSKIM BIĆEM: Mladi umetnik Antanasije Punoševac o izložbi u galeriji Ulus

Miljana Kralj

06. 10. 2020. u 18:55

DANAŠNjEG čoveka najviše muči nedostatak empatije. Razmišljamo samo o ljudima iz našeg uskog kruga, a koji su nam, uslovno rečeno, za nešto potrebni. Na ulici, u prevozu, ljudi su previše hladni jedni prema drugima.

У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Млади уметник Антанасије Пуношевац о изложби у галерији Улус

Foto Igor Marinković

Ovako svet oko nas sagledava mladi umetnik Antanasije Punoševac (1992), koji već iza sebe ima osam samostalnih postavki, a nedavno je u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, predstavio doktorski projekat na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti - izložbu "Prostori ljudskog prisustva", koja je naišla na odličan prijem kod gledalaca i likovne kritike.

Ljudsko telo i lice, koji su u središtu njegovih dela velikih formata, kako tvrdi, nametnuli su mu se sami kao tema, od samih početaka:

- Još pre upisa na FLU, a i tokom studija, spontano sam se okrenuo figuraciji, iako imam interesovanja i razumem i nefigurativne umetnosti - kaže, za "Novosti", Punoševac. - Figura mi otvara širok prostor likovnih mogućnosti u traženju izraza koji me interesuju, po pitanju formalnih karakteristika slike. A nudi, s druge strane i jedan psihološki, ali mnogo više i duhovni pristup čoveku.

Foto Igor Marinković

Prvenstveno ga, kako objašnjava, interesuje univerzalno prisustvo ljudskog, pa se zato nije bavio psihološkim konceptima, već neposrednim posmatranjem čoveka kao takvog:

- Tu nije bitno da li je to neko nama poznat ili ne, već koja su univerzalna značenja tog lica. To su sadržaji koji se ne tiču nekog određenog momenta, socijalnog konteksta, već nude mogućnost zadiranja u nešto dublje, što se tiče našeg postojanja, ali i odnosa sa drugim ljudima. Posebno onim nepoznatim: koliko ih vidimo na ulici, razumemo, da li nam je bitno to drugo ljudsko biće. Ovi radovi tiču se toga kako sa lica i tela nama nepoznatih osoba možemo da čitamo nešto što nam je svima zajedničko. Tragam upravo za tim arhetipskim vrednostima, a u tome je osnovno saosećanje prema drugom ljudskom biću.

Uvećanje čoveka

TO što su ljudska bića na mojim radovima predimenzionirana, govori o mojoj potrebi da ukrstim ideje koje se tiču likovnog i značenjskog. Uvećanje tu pojačava utisak, ali ne samo to. Kada posmatrač stane ispred tih prizora, to nudi više mogućnosti da se uoči međusobni odnos čoveka koji je pred delom i onoga na njemu. Delo više nije prozor ka nekom drugom svetu, već postaje autonomni objekt, koji tu živi. Posmatrač ga ne gleda kao simboličku predstavu, već kao živu materiju u prostoru. Uvećanje naglašava i taj odnos između duhovnog i materijalnog - zaključuje sagovornik.

Foto Igor Marinković

Izložbu u ULUS-u Punoševac je zakazao još prošle godine, a tema i naslov "Prostori ljudskog prisustva" su smišljeni još pre dve godine, kada je prijavio doktorski rad kod profesora Radomira Kneževića (inače, master studije, kao student generacije na FLU, završio je 2015. kod profesora Gordana Nikolića). Umesto ljudskog prisustva, kako kaže, zbog situacije sa pandemijom i insistiranja na socijalnoj, fizičkoj distanci, sada se uspostavilo nešto suprotno - ljudsko odsustvo:

- Tako je ideja izložbe u potpunoj opoziciji od onoga što živimo, i u toj kontri je aktuelna. Nadam se da ovo što sada imamo neće trajnije i dublje uticati na to da se ljudi još udalje.

Foto Igor Marinković

Optimista sam i mislim da će čim ova pošast prođe, svi zaboraviti na to. Iskonska je potreba da imamo kontakte jedni sa drugima, da budemo bliski.

Crtež kao filozofska kategorija

NE volim podele na crtače i slikare. Svako ko je to bar jednom radio, shvata koliko je to neodvojio. Crtež je za mene filozofska kategorija. On je naše shvatanje likovne predstave,kako je koncipiramo i vidimo. Crtež je osnova svake slike i oni se razlikuju u tehnološkim kategorijima, ali se u likovnim ne mogu razdvajati.

Foto Igor Marinković

Možda je, ističe umetnik, ovo i test za naše vreme, u kome se stalno insistira na tehnologiji, virtuelnom svetu, da se jedinka odvaja, da bude samostalna...

- Sve što se desilo sa pandemijom dokazalo je da je mnogo teško da se tako živi - izričit je Punoševac.

- Možda nas to malo i osvesti i dovede do toga da shvatimo koliko je teško biti čovek i biti sam.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 19

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

BIO JE MILJENIK ŽENA: Gde je danas Nebojša Bakočević?
Poznati

0 0

BIO JE MILjENIK ŽENA: Gde je danas Nebojša Bakočević?

TOKOM osamdesetih i početkom devedesetih Nebojša Bakočević bio je omiljeni glumac svake žene, a onda se iznenada povukao iz javnosti. Nakon više manjih uloga, u "Bošku Buhi" je igrao Dragutina Miloševića Čikala, da tada je tumačio sve važnije i veće uloge. Među najzapaženijima su one u "Zaboravljenima", "Kako je propao rokenrol", "Crnom bombarderu"...

19. 04. 2024. u 22:26

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal