OD VIZIJE DO POKRETA: Beogradski dani energije menjaju način na koji razmišljamo o budućnosti
U VREMENU kada se svet suočava sa izazovima energetske tranzicije, klimatskih promena i neophodnosti prelaska na održive modele razvoja, Beograd je poslednjih godina postao prepoznatljiv po manifestaciji koja okuplja stručnjake, institucije i građane oko jedne od najvažnijih tema savremenog društva – energije.
Foto: Profimedia
Reč je o manifestaciji „Beogradski dani energije“, događaju koji iz godine u godinu postaje simbol posvećenosti glavnog grada Srbije energetskoj efikasnosti, održivom razvoju i zelenim tehnologijama.
Počeci i ideja nastanka
Iako se današnja manifestacija održava u prepoznatljivom i institucionalno organizovanom formatu, ideja o njenom pokretanju razvijala se tokom prethodne decenije, paralelno sa rastućim interesovanjem za energetsku tranziciju u Srbiji. Još početkom 2010-ih, Grad Beograd je, kroz Sekretarijat za energetiku, započeo različite projekte usmerene na racionalno korišćenje energije u javnim zgradama, uvođenje obnovljivih izvora i edukaciju građana o energetskoj efikasnosti.
Iz tih aktivnosti proistekla je potreba da se formira javni forum – mesto susreta stručne i šire javnosti – gde bi se razmenjivala iskustva, predstavljale nove tehnologije i podsticala svest o važnosti održive upotrebe energije. Tako je, prema dostupnim informacijama, sredinom prošle decenije oformljena ideja o „Beogradskim danima energije“ kao manifestaciji posvećenoj upravo tim ciljevima.
Razvoj i institucionalizacija događaja
Tokom godina, manifestacija je prerasla iz nekoliko stručnih skupova i tematskih radionica u značajan gradski i regionalni događaj, koji danas obuhvata niz konferencija, panel-diskusija, izložbi i edukativnih aktivnosti. Ključnu ulogu u njenom razvoju imao je Sekretarijat za energetiku Grada Beograda, koji je prepoznao da održiva energetska politika mora imati i društvenu dimenziju – da o njoj moraju razgovarati ne samo inženjeri i investitori, već i građani, škole, univerziteti i lokalne zajednice.
Kroz saradnju sa Privrednom komorom Srbije, akademskom zajednicom i brojnim međunarodnim partnerima, manifestacija je postepeno poprimila širi regionalni značaj. Tokom godina, učešće su uzeli brojni domaći i strani stručnjaci, kompanije iz oblasti obnovljivih izvora energije, predstavnici evropskih gradova i institucija, što je Beograd pozicioniralo kao mesto dijaloga o energetskoj budućnosti regiona.
Teme koje su oblikovale manifestaciju
Svaka edicija „Beogradskih dana energije“ imala je svoju tematsku okosnicu. U ranijim godinama fokus je bio na energetskoj efikasnosti u javnim objektima i domaćinstvima, dok se kasnije pažnja proširila na obnovljive izvore energije – solarnu, biomasu, geotermalnu i vetroenergiju. U novije vreme, teme su obuhvatile i pitanja digitalizacije energetike, pametnih gradova, zelene ekonomije i inovacija u upravljanju energijom.
Poseban značaj manifestacija ima i za obrazovanje i osnaživanje mladih. Brojne radionice namenjene su studentima tehničkih i prirodnih nauka, ali i građanima koji žele da saznaju kako mogu doprineti smanjenju potrošnje energije u sopstvenim domaćinstvima. Upravo ta kombinacija stručnog i edukativnog pristupa čini „Beogradske dane energije“ jedinstvenim događajem u Srbiji.
Beogradski dani energije 2025. – nova faza razvoja
Ovogodišnja manifestacija, održana od 2. do 17. oktobra 2025. godine, predstavlja kulminaciju višegodišnjeg rada i simbol ulaska u novu fazu. Pod sloganima „Pokrećemo održivu budućnost“ i „Energija za budućnost“, događaj je obuhvatio više tematskih celina – od dana posvećenih inovacijama i zakonodavstvu, preko dana privrede i investicija, do panela o ulozi lokalnih zajednica i građana.
Otvaranje u prostorijama Evropske kuće u Beogradu okupilo je predstavnike grada, privrede, akademske zajednice i međunarodnih organizacija. Tokom trajanja manifestacije organizovane su diskusije o zakonodavnim okvirima za zelene investicije, o ulozi energetskih zadruga, o izazovima lokalnih samouprava u implementaciji energetskih projekata, kao i o novim tehnologijama u upravljanju potrošnjom i skladištenjem energije. Završna konferencija 17. oktobra donela je ključnu poruku – energetska tranzicija nije samo tehnički, već i društveni proces, koji zahteva zajedničko delovanje svih slojeva društva.
Značaj i perspektiva
Tokom svog razvoja, „Beogradski dani energije“ postali su mnogo više od niza stručnih događaja – pretvorili su se u platformu za povezivanje različitih sektora i generacija. Beograd se, zahvaljujući toj manifestaciji, sve češće prepoznaje kao regionalni centar razmene ideja u oblasti energetike i održivog razvoja.
U kontekstu evropskih integracija i ciljeva klimatske neutralnosti, ovakvi događaji imaju izuzetan značaj: oni pomažu u prenošenju znanja, ubrzavaju primenu novih tehnologija i jačaju svest građana o važnosti energetske efikasnosti. Beogradski dani energije time postaju važna karika u lancu promene – mesto gde se ideje pretvaraju u konkretne akcije.
Manifestacija „Beogradski dani energije“ danas je više od simbolične inicijative – ona je dokaz da je Beograd spreman da preuzme aktivnu ulogu u energetskoj tranziciji regiona. Kroz povezivanje nauke, privrede i društva, događaj gradi most između inovacija i svakodnevnog života građana.
Njena istorija pokazuje da održivi razvoj nije prolazna tema, već proces koji se gradi godinama – korak po korak, projektom po projektom, dijalogom i saradnjom. Upravo zato, Beogradski dani energije predstavljaju ne samo manifestaciju, već i pokret za energetski odgovorniji Beograd i za budućnost u kojoj energija postaje sinonim za znanje, napredak i solidarnost.
Foto: Novosti
Preporučujemo
BEOGRADSKI FESTIVAL ZDRAVLjA: Kada prevencija postane zajednička odgovornost
10. 10. 2025. u 10:00
UKUSI KOJI MENjAJU TURISTIČKU SLIKU GRADA: Beograd postaje gastro senzacija Balkana
14. 08. 2025. u 12:00
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LEPI SU KAO GREH: Ovo su 5 najzgodnijih horoskopskih znakova
ASTROLOGIJA već vekovima privlači ljude svojim uvidom u ličnosti i sudbine. No, da li ste znali da vaš horoskopski znak može uticati i na vašu privlačnost?
10. 01. 2026. u 21:35
PRINOVA U PORODICI MITROVIĆ: Stižu bebe! - Milica ne krije sreću
LEPE VESTI u porodici Mitrović!
10. 01. 2026. u 19:45
"IMAM DOVOLjNO NOVCA DA NE MORAM DA PEVAM" Olja Karleuša otkrila istinu o povlačenju sa estrade
PEVAČICA Olja Karleuša je u jeku popularnosti napustila estradu, a svojevremeno je progovorila o razlozima zbog kojih je donela tu odluku.
10. 01. 2026. u 09:05
Kada se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina?
SMRT članova porodice jedan je od najtežih trenutaka u životu i veliki broj ljudi ima potrebu da ispoštuje običaje koji postoje vezano za davanje sedam dana, 40 dana, šest meseci i godinu dana. Verski analitičar Draško Đenović objasnio je kad se tačno daju navedeni dani.
10. 01. 2026. u 19:15
KRAJ: Z1 ukida emitovanje ustaške emisije "Bujica"
HRVATSKA Z1 televizija objavila je na društvenim mrežama da ukida emitovanje ustaške emisije "Bujica" autora Velimira Bujanca.
10. 01. 2026. u 17:15
JUČE SU DOBILI SINA PRVENCA: Ko je misteriozna Teodora, supruga Alekse Avramovića?
ALEKSA AVRAMOVIĆ juče je postao otac, a prelepa Teodora rodila mu je sina Pavla
10. 01. 2026. u 20:35
NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja
MOJ tata se ljutio na mene, govorio je, ja sam odatle otišao, a ti se vraćaš, ali ja sam odlučila i na kraju je život tako sve uredio da na mestu u planinskom selu Vlase, gde je njegova majka Ljubica odgajala trojicu sinova i jednu kćer, to sada radim i ja - započinje svoju po mnogo čemu neobičnu priču tridesetšetogodišnja učiteljica Aleksandra Ljubić, književnica, slikarka, supruga, odbornica u skupštini grada i, kako kaže, najvažnije mama Darka (14), Đorđa (10), Veljka (8) i Marijane (7).
10. 01. 2026. u 15:08
FRANCUSKA PRETI IZLASKOM IZ NATO-a: Glasanje u parlamentu, bes prema Trampu zbog Venecuele, Izraela i Grenlanda
FRANCUSKA je zapalila političku fitilj-bombu u samim temeljima NATO-a, u trenutku kada se globalne tenzije ubrzano prelivaju sa periferije na samu strukturu zapadnog bezbednosnog sistema.
10. 01. 2026. u 06:30
"PRIPADA NAMA - NE DANSKOJ, NI SAD" S Grenlanda poslata jasna poruka: "Niko nema pravo da odlučuje umesto nas"
LIDERI pet najvećih političkih partija Grenlanda objavili su zajedničko pismo u kojem naglašavaju da Grenland nije deo ni SAD ni Danske, već da pripada Grenlanđanima, i da zahtevaju od Sjedinjenih Američkih Država da nemaju nikakvu kontrolu nad tim ostrvom.
10. 01. 2026. u 11:52
Najnovije iz rubrike
FESTIVAL SVETLA I SENKI KAO BREND BEOGRADA: Transformacija urbanog prostora kroz umetničke instalacije
FESTIVAL svetla i senki predstavlja savremenu kulturnu manifestaciju koja transformiše urbani prostor Beograda u dinamičnu pozornicu umetnosti, tehnologije i kolektivnog doživljaja.
09. 01. 2026. u 19:08
VIŠE OD 40 GODINA SPORTA, PREKO 30 DISCIPLINA: "Trofej Beograda" kao simbol prestonice
BEOGRAD već decenijama nosi titulu grada sporta, a jedan od najprepoznatljivijih simbola ove tradicije jeste manifestacija "Trofej Beograda".
09. 01. 2026. u 17:48
ULICE ZA VELIKANE KULTURE: Poslanik Mrdić u ime predsednika Vučića podneo predlog nadležnoj komisiji
BEOGRAD bi trebalo da dobije ulice koji će nositi imena istaknutih kulturnih stvaralaca Milovana Vitezovića i Bratislava Brace Petrovića. Kako je potvrdio za "Novosti", narodni poslanik SNS dr Uglješa Mrdić juče je, u ime predsednika Srbije i na njegov lični zahtev, Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica predao inicijativu da, istaknuti stvaraoci koji su ostavili dubok trag u srpskoj kulturi, dobiju svoje ulice u prestonici.
09. 01. 2026. u 14:57
BEOGRAD KOJI PAMTI KORENE: Etno-manifestacije kao srce grada (FOTO)
BEOGRAD tokom cele godine oživljava kroz etno-manifestacije koje promovišu tradiciju, kulturu i lokalni identitet.
09. 01. 2026. u 07:30
LEPŠI PROSTOR ZA UČENJE: Proširena osnovna škola u Sopotu
SAVREMENE učionice i bolji uslovi za rad od nedavno su na raspolaganju učenicima osnovne škole "Cana Marjanović" u naselju Popović u Sopotu. Naime, deo nekadašnjeg nastavničkog stana adaptiran je u obrazovni prostor izdvojenog odeljenja ove osmoletke.
08. 01. 2026. u 15:32
Komentari (0)