Atina - grad u kojem se i za Božić nose naočare za sunce

NAJMANjE tri sata sunca dnevno ima Atina u decembru, a prosečna dnevna temperatura nije niža od 12 stepeni, što grčku prestonicu čini idealnim izborom za doček Nove 2018. godine ili za zimsku siti-brejk destinaciju.

PROČITAJTE JOŠ: Beograđani pohrlili među orlove (FOTO)

Ulice Atine su, poput beogradskih, već okićen novogodišnjim ukrasima, a šoping groznica polako hvata stanovnike ovog kosmopolitskog grada iako i u novembru nose naočare za sunce i šetaju u majicama kratkih rukava. Svakog dana najveća gužva je u šoping ulici Ermu (gde su večito rasprodaje), ali i na trgu Manastiraki na kojem se okupljaju turisti u prolazu ka Akropolju.

PROČITAJTE JOŠ: Grčka sve skuplja, ali najtraženija

Ko nije video Atinu treba da požuri, jer se ubrzano popravlja Partenon i sređuje Akropolj. Kada se radovi završe, turistima će biti zabranjeno da hodaju Propilejima, pa će Partenon i Erehteon moći da vide samo sa susednog brda Filopapos. Na ovom brdu se nalaze ostaci svetilišta oko kojeg su spavali umetnici i književnici u nadi da će ujutru dobiti inspiraciju od muza.

Plaka će zauvek ostati najomiljeniji turistički kraj, a u severnom delu, na vrhu ka Akropolju, nalazi se i najbolje čuvana tajna Atine - Anafiotika. Ovaj beli kutak sa 45 kućica kao da je prenet sa Kiklada, a reč je o graditeljima palate za "nametnutog" bavarskog kralja Ota, koji je od nemačkih arhitekata poručio palatu sa 300 soba i jednim kupatilom. Palata je sada Parlament na čijem bočnom ulazu Grci sve ređe čekaju političare smatrajući da od toga više nema koristi. Na Sintagmi, ispred večne vatre turisti gledaju smenu straže, a na ulazu u metro stanicu dive se muzejskoj postavci iskopina.

Atinski metro se kopa na većoj dubini nego inače kako bi se izbegao antički grad, a "zelena linija" se spušta do mora, do Pireja. Međutim, lepše je ići tramvajem koji staje na Sintagmi i prolazi kroz najzanimljivije delove grada. Od centra do mora može da se stigne i bulevarom Sangru, a put prolazi kraj starih skladišta u kojima se nekada pevala radnička "rebetika" (grčka muzika) u kojoj je naročito uživao Aristotel Onazis. Od Onazisovog nasleđa sada se može videti bolnica koja nosi ime njegovog sina Aleksandrosa, dok je njegov konkurent Atini poklonio kulturni centar "Stavros Nijarhos". Sa vrha ove biblioteke odnosno opere (ulaz je besplatan) pruža se pogled na čitavu Atinu, ogroman park od 170.000 kvadrata, stadion Olimpijakosa, pa sve do atinske rivijere i marina u kojima su privezane jahte novih bogataša koji još ne grade zadužbine.

Većina turista Posejdonovim bulevarom ide do Glifade ili toplog jezera Vuljagmeni (26 stepeni cele godine), ali vredi se zaustaviti u Pomorskom muzeju koji je najbolji na Balkanu.