Београђани похрлили међу орлове (ФОТО)

Борис Субашић

28. 10. 2017. у 22:41

Сви желе да упознају Азбуковицу - планински бисер западне Србије. Престонички планинарски клубови, због огромног интересовања после писања "Новости", репризирају посете овом делу Подриња

Београђани похрлили међу орлове (ФОТО)

Клисура Трешњице, фото Борис Субашић

ВИСИЈЕ Азбуковице у залеђу Љубовије испресецане дубоким кањонима над којима једре орлови постале су прворазредно откриће за љубитеље активног туризма. После писања "Новости" о "путу сребра" на Соколској планини и преднемањићком граду на Петриној стени, београдски планинарски клубови су због огромног интересовања морали да направе још неколико посета овом делу Подриња. Групе су морале да ограниче бројчано због недостатка возила.

- После прича о херојској одбрани Соколске планине у Великом рату, старим римским и српским рудницима, путевима и тврђавама сви су пожелели да упознају Азбуковицу. За пасиониране планинаре, који су доскоро једини долазили, био је довољан и комби, а сад смо напунили аутобус дабл-декер, минибус и велики џип, а ипак нисмо могли да поведемо све заинтересоване - каже Борис Братић из клуба "Авантуриста".

Азбуковица и њене клисуре близу ушћа у Дрину већ су изузетно популарне међу спортским риболовцима, који уживају у брзим бистрим водама богатим пастрмком и младицом. Међутим, најлепши део ове планинске области, само неколико километара узводно удаљен од риболовног подручја, био је потпуно непознат.

Сада се та слика мења, за шта су најзаслужнији љубовијски ентузијасти, планинари и водичи Драган Павловић Поп и Душан Тешић који су обележили стазе кроз азбуковичке клисуре, па су оне сад доступне свим посетиоцима.

На њима се планинари, који се спуштају у дубину клисуре Трешњице из села Горње Кошље, срећу се с риболовцима који се пењу из села Доње Трешњице на излазу кањона где пецају пастрмку. Циљ су им видиковци Кошљанске висоравни изнад најдраматичнијег средњег дела тока Трешњице, која је ту усекла у планине клисуру дугу око шест километара и дубоку до 1.000 метара.

Посетиоци обично обедују на ивици кањона уживајући у игри великих орлова, који грациозно једре по ваздушним струјама једва померајући огромна крила. Овај део клисуре Трешњице заштићен је као специјални парк природе, последња оаза у којој се гнезде белоглави супови, сури орлови, соколови, ветрушке...

Римски пут кроз клисуру Козловац

Љубовијски ентузијасти су учинили и корак више, откривајући потпуно нову руту кроз мало познату клисуру Козловац, која ће бити занимљива не само туристима већ и археолозима. Ова стазе је добрим делом очувани калдрмисани пут усечен у литицу Козловца.

- То је римски друм који је и данас најкраћа саобраћајница од Подриња ка Колубари. Истражујући Козловац били смо запрепашћени колико је добро сачувана сабраћајница стара скоро 2.000 година с подзидама и лаким успоном са серпентинама за коњанике и запреге - каже Павловић.

Римски мост у клисури Љубовиђе

На неким местима антички пут има две паралелне траке за мимоилажење на различитим висинама, што говори о тадашњој густини саобраћаја.

- Азбуковица је традиционално рударски крај богат оловом цинком и сребром, па је вероватно да су овде пролазили каравани натоварени металом - каже Тешић.


РИМСКИМ ПУТЕМ ДО САВЕ САВАНОВИЋА

РИМСКИ пут из Козловца силази у клисуру Љубовиђе богате рибом где се налази камени мост Латинска ћуприја, као и још активне воденице. Домаћини кажу да су поточаре у мистичној полутами кањона заслужне за легенде о дрекавцима, вампирима и сличним страшилима.

Наиме, наш велики приповедач Милован Глишић је родом из љубовијског села Грчићи, где је слушао воденичарске легенде и на основу њих створио приповетку о Сави Савановићу, најчувенијем српском вампиру.

АДРЕНАЛИНСКИ ТИМ-БИЛДИНГ

НАЈВЕЋИ број учесника акција у Азбуковици је дошао из потпуно нове група љубитеља природе, кажу организатори похода, Спортски савез општине Љубовија и планинарски клубови "Авала", "Торничка Бобија", "Авантуриста".

Највише је било чланова једне од највећих компанија у региону и других фирми које запосленима спонзоришу планинарске акције као тим-билдинг.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Mikailo

29.10.2017. 08:24

Fantasticni clanci, bravo za Novosti. Srbija je predivna! Maknimo se od TV-a, pevaljki i politike, upoznajmo vlastitu otadzbinu, necemo hodati po njoj vecno!

J. M.

29.10.2017. 11:37

Svaka cast na lepim reportazama! Jeste li sigurni da je Glisic rodom iz sela Grcic? Zanimljiv podatak...

Дајте гусле, погани роде, ...

26.11.2017. 09:50

Драго ми је, да објављујете овакве чланке. Није Србија са Београд. Лепоте које сам видео, због теренског посла су буквално невиђене. Наша највећа трагедија што срећу и лепоту тражимо тамо негде, а она нам је овде испред носа. Увек нам је лепше нешто што није из Србије. Мени лично Србија, па све остало. Ја другу породицу немам, живи ми и здрави били.