Goran Šušljik: Pronašli smo sebe u Korenima

Sanja Kostić

22. 12. 2018. u 14:20

Glumac i producent, o stvaranju serije po Ćosićevom romanu, izazovima, glumcima, publici

Горан Шушљик: Пронашли смо себе у Коренима

Foto RTS

MNOGO je izazova kada se baviš produciranjem serije. To je komplikovan i dug proces. Prvo i možda najvažnije je ubediti druge u tvoju viziju i ne odustajati od onoga zbog čega si započeo čitavu stvar. Prihvatiti nikad lake okolnosti i prilagoditi se i kada izgleda nemoguće. Verovati u saradnike i dopustiti im da rade onako kako najbolje umeju. Ostati miran i kada izgleda da sve odlazi u nepovrat. Pokušati održati prijateljske odnose sa dva najveća osporitelja tvog posla - novcem i vremenom. Svaki dan naći važan i dobar razlog da nastaviš to što si započeo - ovako započinje priču za "TV novosti", Goran Šušljik, glumac i izvršni producent serije "Koreni" koja je od početka emitovanja oborila sve rekorde gledanosti.

* Zbog čega je ova priča privukla toliku pažnju publike?

- Razlog tome je pre svega roman Dobrice Ćosića i njegova privlačna snaga. Dobro skrojena i autentično vođena priča, snažni karakteri, arhetipski sukobi i lomovi u jednoj porodici, kao i uzbudljive političke i socijalne okolnosti. Dakle, sve ono što je zanimljivo savremenom gledaocu, već je kao osnova postojalo u romanu. Zaslužni su i veliki trud i znanje scenariste Đorđa Milosavljevića koji je uspeo markantno i ubedljivo da sve to pretoči u dramske odnose. I, opet, nije lako odgovoriti, kako i zašto je serija uspela da na taj način prodre do gledaoca. Moguće, zato što nismo kupovali publiku, niti kalkulisali u pogledu toga da li ćemo biti gledani, tako što ćemo se prilagođavati nejasnim projekcijama toga šta naš narod voli, potcenjujući ga ili mu nametati pretenciozno isforsirane konstrukcije. Izneli smo priču koja nas je sve zajedno intrigirala i koja nam je lično važna. Priča o identitetu, traganju za njim, strasnoj borbi za vlastiti koren, prikazana je bez trunke pretvaranja da smo nešto što zapravo nismo, i ta istina je možda prevagnula. Gledalac je pronašao sebe u "Korenima".

* Zašto nam je ova tematika i danas toliko bliska?

- Dobre priče su napisane tako da traju u večnost. Svaka od njih je naslonjena na već neku važnu i večnu koja je već ispričana. Čovek ne može bez vazduha, vode, hrane, ljubavi, ali ne može ni bez priče. Kada odabere koju želi da čuje, tad izabere i nešto što želi da kaže i o njemu samom. Zato "Korene" doživljavamo bliskim. Oni su priča o nama samima.

* Vaša uloga je veoma intrigantna, ko je zapravo Nikola, kako ste ga doživeli?

- U svakom od likova koje sam igrao veliki je deo mene koji je prikriven, zato što ta vrsta glumačkog zanata ili umeća ne služi u promociju nas samih, nego je u službi oživljavanja nekog drugog. I upravo tu intrigu, koja je izgrađena oko Nikolinog lika, ne bih tumačio i demistifikovao.

* Kažete da su "Koreni" priča o traženju identiteta, da li nam je tada, u to vreme, bilo više stalo do toga da budemo prepoznatljivi, utemeljni, svoji, nego danas?

- Celo čovečanstvo traži smisao svog postojanja. To je ono zbog čega boravimo na ovoj planeti. Razlozi mogu biti svakojaki i pronalaženja raznovrsna. Suštinski, isti smo kao i nekad i bićemo kao i pre. Pokušaćemo da menjamo okolnosti, ali ta osnovna ljudska zapitanost neće se promeniti.

foto Z.Jovanović

* Svi rezultati gledanosti pokazali su da je publika i više nego zadovoljna serijom. Međutim, čuju se komentari da je urađena u tamnim bojama, kao da u Srbiji u ono vreme nije bilo proleća. Da li se i u tome krije poruka autora?

- Boje koje izbijaju iz kadrova nemaju veze sa godišnjim dobima koja protiču. One vizuelno podržavaju emotivna stanja, odnose među likovima, opštu atmosferu priče koju smo prikazali. Smatram da je fotografija Goran Volarevića fantastično transponovala i misao i emociju Dobrice Ćosića koja stoji ispod svega onoga što je napisao u romanu. Ta slika je još jedan od dramskih junaka naše serije.

* A u kojim bojama Srbiju danas vidite?

- Gledam u okićen šareni grad prepun zlata i na momente bleštav, a onda vidim nimalo ružičastu, zagasitu, dramatičnu tamnu sliku i verujem da nam je potreban sasvim drugačiji štafelaj od ovog kojeg imamo.

* Velikoj popularnosti serije doprinela je i sjajna glumačka ekipa, koliko ste dugo tragali za njom?

- Verujem da reč popularnost nije precizno određenje u odnosu na ono šta su reakcije i prihvatanje "Korena". Može se reći da se publika identifikovala i da jednim delom svake nedelje paralelno sa glumcima živi živote likova koje oni tumače. To je mnogo više od popularnosti. Ti likovi su im važni, jer pričaju mnogo toga o njima samima. Glumački, ovo je perfektno odigrano sa dodatkom jednog viška vere, poštovanja, mere, znanja i ljubavi prema poslu kojim se bave. Ovom prilikom im se, svima, još jednom zahvaljujem i verujem da nisam ja birao njih, već su oni na jedan čudan i neobjašnjiv način odavno bili odabrani da tumače te ljude.

* Na društvenim mrežama jedna od prvih reakcija bila je - "Žarko Laušević nije sa ovog sveta... on je hodajuća emocija". Šta vi kažete?

- Žarko Laušević jeste sa ovog sveta i upravo je zato fantastičan glumac. On je u ovom svetu i u sebi samom zaronjen duboko i na najplemenitiji mogući način nosi breme svog posla. To je hrabro i strasno i precizno tumačenje Aćima Katića koje odlazi mnogo dalje od svih komplimenata koje bih mu ja mogao udeliti. On je veliki glumac sa velikim darom, posvećenošću i profesionalnom etikom. Na poziv da se priključi stvaranju serije reagovao je jednostavno - pročitao je scenario i odgovorio da hoće.

foto V.Danilov

* Sa veoma malim budžetom uspeli ste da napravite vrhunsku TV priču. U čemu je tajna uspeha?

- Nisam još otkrio tajnu uspeha, kao ni neuspeha. Te dve stvari se u najmanju ruku dodiruju i nema uspeha bez one druge strane medalje i obrnuto. Svaki sledeći korak smatraću prvim, to mislim da je, moguće, najbolji put da i dalje uspevam u svojim nastojanjima.

* Pred nama je sada u nedelju (RTS 1, 20.00) i poslednja epizoda serije, da li ste razmišljali o drugoj sezoni?

- Nadam se da ću biti u prilici da radim na još nekom delu Dobrice Ćosića. Kada će to biti i koji roman će biti u pitanju, zasad je tajna i prosto nije još vreme da govorim o tome.

O DOMAĆOJ KINEMATOGRAFIJI

* ŠTA predviđate domaćoj kinematografiji, dokle može da dosegne i ima li razloga za optimizam?

- Nesporno je da stanje u kinematografiji može da se uporedi sa situacijom u bilo kom segmentu društva. U njoj cveta hiljadu cvetova. Budžeti su i dalje mali, tehnologije su dostupne, stranci su podstaknuti, te se otvaraju mnoga radna mesta u sektorima koji ih opslužuju, ljudi urednije idu u bioskope. Ali, ako se ne potrudimo da ponovo otkrijemo autentičnost onoga što smo mi i ako pokušamo da imitirajući nešto dosegnemo vanredne uspehe, zaboravljajući šta smo i o čemu, zapravo, moramo da pričamo priče, nestaće i ovaj krhki doseg naše kinematografije.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Шатор

22.12.2018. 17:03

Моја дјеца кад виде Жарка скачу и вичу - тата ево га Обилић :)

Vanja

24.12.2018. 03:18

Goran Šušljik, kao producent, dodelio je sebi ulogu sveca. On je savest i alter ego onih nad kojima lebdi i koje čuva. I treba. Uloga mu priliči zbog izuzetne harizme. Svi su prosto fantastični. Igor Đorđević, za koga ne znamo gde se do sada skrivao, legendarni Laušević. Da ne nabrajam sve, ne zna se ko je od koga bolji. Serija jeste pomalo sumorana i sam Dobrica Ćosić priznao je da je njegovo viđenje života pesimističko. Ta iskonska potreba srpskog seljaka da posadi koren. Danas zaboravljena...