Bilja Krstić: Bez meraka nema nam opstanka

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

GOSTUJUĆI za vikend na Svetosavskom balu, u Paviljonu na ostrvu Domenil u pariskoj Vensenskoj šumi, etno-pevačica Bilja Krstić je sa svojom grupom “Bistrik” digla publiku na noge, kao i svuda gde se pojave.

- Dobro je da postoji ovakva spona između nas koji dolazimo iz Srbije i naših ljudi koji žive u inostranstvu - kaže za “Novosti” Bilja Krstić. - Ovakvi susreti su veoma zanimljivi i puni lepe energije. Naši ljudi se ovde raduju svakoj pesmi, hoće da pevaju zajedno s nama i došli su da se lepo provedu.

* Ni stranci nisu imuni kad čuju našu etno-muziku?

- Za 16 godina, koliko postojimo, “Bistrik” i ja smo, nažalost, mnogo više pevali u inostranstvu nego u našoj zemlji. Tek od prošle godine češće nastupamo i u Srbiji. Neverovatno je kako nas ljudi prepoznaju i reaguju na nas, čak i u dalekim krajevima, kao što su Indonezija, Brazil ili Salvador. Ne znaju šta je to naš melos, ali znaju šta je Balkan. Poslednjih godina Balkan se dosta dobro pozicionirao na svetskoj muzičkoj sceni. Doduše, više očekuju trubače i romsku muziku i onda se, svaki put kad dođemo, iznenade. Nedavno nas je jedan promoter iz Argentine začuđeno pitao gde su nam trube. Objasnili smo mu da je to što radimo vokalna tradicija, prava tradicija Srbije, a da su trubački orkestri iz novijeg doba.

* Šta stranci mogu da saznaju kroz našu muziku?

- Očekujem da nas kroz melos primete i osete kao narod. Balkan ima jedinstvene mešovite ritmove koji umnogome ukrase melodije koje su veoma karakteristične, široke i izuzetne lepote. Važno je da, kada se predstavljamo stranoj publici, pokažemo sav kolorit koji imamo, a ne da nas upoznaju jednostrano. Naša trubačka praksa veoma je uspešna u svetu, ali najmanje se svira ono što je iz Srbije. Interpretiraju hitove Stinga, ali nikako da odsviraju kolo.

* Da li je Srbija dovoljno uradila na promociji, na primer, vranjske pesme?

- Ne, i očajna sam zbog toga. Obožavam pesme iz Vranja. Vranje je naša kolevka književnosti i to se vidi u izvornim pesmama iz tog kraja, koji mi je veoma blizak jer sam rođena u Nišu. Ništa nismo uradili po tom pitanju, kao što su Bosanci uradili za svoju sevdalinku. A ono što je za Bosance sevdah, to je za nas merak. Vranjske pesme su prave varoške, gradske pesme. Mnogo su otmene.

* Šta bi trebalo učiniti na tom polju?

- Pesme iz Vranja bi trebalo da se uvrste na Uneskovu listu svetske baštine. Nigde u svetu ne postoje ni starogradske pesme kao što je slučaj kod nas. Samo što je to nama nešto najobičnije. Kažu, peva se po kafanama. A gde se pevala i peva sevdalinka? Imamo toliko različitog muzičkog bogatstva koje možemo da ponudimo. Etnomuzikolozi bi trebalo da sednu i da se dogovore da ono što je karakteristika ovog prostora predstave u svetu.

PROČITAJTE I: Bilja Krstić: Mladi se vraćaju korenima

* Kako je to kod drugih?

- Oduševila sam se kada sam pogledala televizijski program u Francuskoj. Kompletna muzička matrica je francuska. Znači da Francuzi čuvaju svoj identitet. A u Srbiji najmanje ima pesama iz Srbije, i najmanje ima prostora u medijima za izvođače iz Srbije. Italijani, takođe drže do sebe. Neko bi rekao da su nacionalisti. Nije tako, samo čuvaju svoje. I to je jedino moguće, ako želite da sačuvate identitet. Beograd je divan domaćin svima iz Bosne, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore. Nemam ništa protiv, ali koliko srpskih bendova može, na primer, da svira u Zagrebu? Da ne govorimo o medijima. Na nacionalnom radiju u Zagrebu ne možete da čujete nekog srpskog izvođača.

- Tačno. Je li došlo pet bendova iz Hrvatske u Srbiju? Onda ide naših pet bendova, bilo kojih, u Hrvatsku. Trebalo bi bolje da sarađujemo. Tamo je sve zabranjeno, a kod nas je sve dopušteno. Sigurna sam da će u narednih 20-30 godina tradicionalna muzika iz Srbije potpuno da iščezne, jer se o njoj uopšte ne vodi računa. Sve se svelo na pojedinačne slučajeve. Pa nije tradicionalna srpska muzika turbo-folk, koji je 99 odsto zastupljen u našim medijima. Muzičke matrice radio-stanica su uglavnom obojene tom vrstom muzike. Šta to govori? Da ova muzika koju mi negujemo nestaje.

* A pravi narodnjaci nisu “seljana”?

- Nikako! Kad mi neko, onako pogrdno, kaže da pevam narodne pesme, ja ga pitam odakle je. Pa čitava svetska muzika se bazira na tradiciji. Uzmite za primer bluz ili umetničku muziku. Šta je radio Rahmanjinov? Najlepše kompozicije za klavir i orkestar pravio je sa tradicionalnim temama Rusije. Ali mi to, nažalost, ne radimo. Najviše volim svoju Srbiju. U mom repertoaru se nalazi najmanje osamdeset odsto srpskih pesama.