Samanta Koli: Milevu Marić nisu dovoljno poštovali

OTMENO lepu Britanku Samantu Koli primetili smo već u prvoj od 10 epizoda serije "Genije", o Albertu Ajnštajnu, koja se od 23. aprila prikazuje nedeljom u 22.00, na Nacionalnoj geografiji. Sigurni smo da ste je svi primetili, jer tumači naše gore list - Milevu Marić Ajnštajn, srpsku matematičarku i fizičarku, prvu suprugu slavnog Ajnštajna, ženu kojoj je on dao svoju Nobelovu nagradu. Prirodno je da mi o Marićevoj znamo mnogo, ali nas je zanimalo koliko je o njoj bila informisana Kolijeva, kada je prihvatila ulogu. O ovome i brojnim drugim temama razgovarali smo u Londonu, dan nakon premijere prve epizode "Genija":

- Nažalost, nisam znala mnogo o njoj, ali kada sam dobila ulogu, istraživala sam dosta i tako upoznala tu čudesnu ženu, koja nije dobila dovoljno zasluga i poštovanja, koliko je zaslužila. To se događalo mnogim ženama, pa sam shvatila da zaista želim da je igram i mislim da smo u tome uspeli.

* Koliko je vaš mentalitet blizak Milevinom?

- U mojim istraživanjima zaista sam se zainteresovala za koncept "slovenske duše". Ne želim da se ovo shvati kao kliše ili snishodljivost, ali slovenske žene su pune ljubavi i veoma odane, duboko osećajne, a porodica im je vrlo važna. Povezala sam se sa Milevom u toj tački, iako nikada ne bih tvrdila da mogu da se povežem sa takvim umom kao što je njen. Međutim, to sam učinila na polju osećanja. U njenim pismima postoje trenuci samoispitivanja i sumnje u sebe. Ona je bila odana sve vreme, čak i posle razvoda - to su njena ličnost i život. Takođe, imala je jak integritet, koji je jedan od oslonaca srpskih žena.

* Žena danas i može da se izbori za neku vrstu ravnopravnosti, ali u vremenima u kojima je živela Marićeva, u svetu u kom su dominirali muškarci, trebalo je da žena bude kod kuće.

- Ona je pravi primer fleksibilnosti i hrabrosti. Tada je više obrazovanje bilo nedostupno ženama, ali ona je bila odlučna u tome da dokaže da je podjednako vredna koliko i muškarci. Ajnštajn joj je rekao: "Ti si moja desna ruka". Bila je sposobna da se suoči sa izazovima, kao i sa istim problemima s kojima se ja danas borim - da li da krenem napred u smislu karijere ili da budem nečija žena, majka, devojka. To su ženski izbori i dileme. Inspirativno mi je bilo što Mileva nije prihvatala "ne" kao odgovor i što nije tražila, već je uzimala poštovanje. Jer, ona se na jednom od ispita pokazala kao bolji matematičar od Ajnštajna, što je fenomenalno.

* Kako se nosila sa deformitetom kuka, zbog kog joj je leva noga bila kraća?

- Rođena je sa luksacijom kuka, što sam pokušala da dočaram u seriji, ali tako da je ne načinim Kvazimodom. Pisma koja su Ajnštajn i ona pisali jedno drugom, kao i ona koja je razmenjivala sa najboljim prijateljem, bila su zlatni rudnik za nas. U njima smo pronašli i to kako je se neka devojčica plašila, jer je uvek bila u tamnom i glomazna. Pisma takođe otrivaju divnog, osećajnog prijatelja, nežnog i punog podrške, ranjivog i nesigurnog. Jedna od mojih omiljenih rečenica je kada kaže najboljem prijatelju: "Mislim da ljudi misle da nisam dovoljno dopadljiva." Potom se pita da li bi bila dopadljivija bez problema sa kukom. Mnogo nesigurnosti nosila je još iz detinjstva, zamislite kako je biti devojčica sa deformitetom...

* Da li ste uspeli da se poistovetite sa Marićevom na ličnom nivou?

- Mileva me je promenila na molekularnom nivou. Ne bih da zvučim kao zadrta feministkinja, jer feminizam često izgleda kao nešto upereno protiv muškaraca, a on to nije. Radi se o jednakosti. Jednom prilikom drugarica mi se požalila da nije uključena u neki razgovor, a ja sam je posavetovala da treba da se uključi, tako da oni kažu: "O da, trebalo je da te pitamo u vezi s tim." Smatram da bi žene trebalo više tako da se ponašaju, da se nameću, ali ne u ružnom i agresivnom smislu te reči, već da na neki način dobijemo šta zaslužujemo. To sam ja radila kao Mileva.

* Da li ste strastven tip, poput Mileve?

- Jesam. Ona je patila od šizofrenije, pa joj je sve bilo mnogo teško, čak i ono što ne bi trebalo da bude. Verujem da bih imala slične reakcije kao ona, polomila bih nekoliko stvari u besu, sigurno.

* Teško je odgajati decu bez očeve ljubavi, kako je to Marićevoj pošlo za rukom?

- O tome smo i razgovarali sa Kenom Bilerom, jednim od pokretača i autora serije, i drago nam je da smo dali prostora toj strani ženske priče. To je jedna vrsta ženskih izbora, pritisaka i tereta sa kojima se žena suočava. Albert Ajnštajn je samo otišao sa sledećom ženom u Ameriku, a Mileva je ostavljena, sa skrhanim komadićima. I život joj se veoma tužno završio.

* U nekoj drugoj realnosti, drugom svetu, da li bi Mileva bila priznata kao genije, kao što je i bila, jednaka sa Ajnštajnom?

- Nije izmišljeno da je Mileva imala bolje rezultate iz matematike od Alberta. Da se nije suočavala sa svim poteškoćama vezanim za njega danas bi o njoj pričali kao o geniju. Pomagala mu je u njegovim fundamentalnim radovima, izazivala njegov um, a u pismima, koje je Ajnštajn svojeručno pisao, vidi se da on govori o "našem radu". Mileva je istraživala po bibliotekama, proveravala tačnost njegovih matematičkih formula, zaslužila je da bude potpisnik radova, kao što je Marija Kiri uspela.

Džoni Flin i Samanta Koli kao Albert Ajnštajn i Mileva Marić

* S obzirom na to da ste zvezda u usponu, da li biste više voleli da ostanete u Evropi ili da odete u Holivud? Možda bi ovo drugo pomoglo vašoj karijeri...

- U životnom periodu sam u kom još to ne znam. Što se mene tiče, želim samo da budem dobra osoba, da imam integritet, a ne da prodam dušu i sebe. Mileva se odrekla onog što joj je važno da bi se stavila u službu nekoga drugoga. To je plemenito delo i treba mu odati počast, ali ja ne bih mogla tako. Volela bih da radim sa Amerikancima, dopala mi se saradnja koju sam ostvarila sa svima na snimanju "Genija". Nikada nisam bila u Los Anđelesu, niti sam radila u SAD, nemam ideju kako bi to bilo. Volela bih da odem i radim gde god ima dobrih uloga i posla. Shvatam sada, kada sam se vratila u svakodnevicu proba i čitanja uloga, kako je ovo bio dobar tim, produkcija, projekat. Ako bi se ukazala još jedna slična prilika, otišla bih i na Mesec da to radim!

* Još se ne zna šta će publika misliti o vašem liku. Rekli ste da je ekipa s kojom ste radili funkcionisala kao velika, srećna porodica, ali ipak, posle prikazivanja nekoliko epizoda serije, publika može biti veoma okrutna.

- To je kao kada izađete na pozornicu i kritika bude objavljena te večeri. Nisam imala takvih problema, kritika je uvek bila dobra prema meni, ali stalno se pitam da li sam dala sve od sebe, da li sam uspela i da li još volim Milevu. Da li mi, na neki način nedostaje, jer njena šminka više nije deo mene. Sa moje tačke gledišta, ako i jedna osoba posle gledanja serije kaže: "Vau, sada ću da 'guglam' Milevu Marić", ako devojka u školi ili žena koja čeka razgovor za posao odjednom dobije sliku Mileve kako juri hodnicima univerziteta, moj posao je dobro završen. Poštujem i sve ostalo kod serije. Divnu priču o Albertu Ajnštajnu i njegovom briljantnom umu, životu na raskršću važnih istorijskih doba, i, ako je neko inspirisan serijom, to je sreća za mene.