Bane Krstić: Proleće ostalo samo u pesmi

NOVOSADSKA grupa "Garavi sokak" je ranijih godina pesmom najavljivala proleće, a večeras će koncertom u Domu sindikata Beograđanima poželeti srećnu Novu godinu. Osnivač, pevač, vođa i autor svih pesama Bane Krstić, čije su kompozicije o Dunavu, vojvođanskim ravnicama, salašima i čardama doživele da uđu u kafanu i tamo zauvek ostanu, na pitanje zašto je prolećne nastupe zamenio novogodišnjim, za "Novosti", kaže:

- Zato što se klima u Srbiji definitivno promenila. Proleće imamo više u kalendaru, nego u stvarnosti. Proleća su ostala u pesmi. Zato smo se ovog puta opredelili za koncert u novogodišnjoj atmosferi Beograda.

* Šta se u Vojvodini iz vaših pesama promenilo?

- Ništa nije isto. Svet se menja iz dana u dan, ali i dalje živi predstava da je negde tamo, u ravnici kojom jure konji, u toj staroj Vojvodini, život i dalje moguć. Tako, srpski sever danas vidi ceo region, a ponajviše Beograd, koji je jedne noći zaspao kao grad, a ujutro se probudio kao metropola. Pa sad često s nostalgijom u toj istoj Vojvodini traži vezu i sa svojim detinjstvom, iz vremena kad je bio grad.

* Uprkos krahu diskografije, PGP RTS je nedavno objavio drugi tiraž vašeg albuma "Zrnce ljubavi"?

- To je znak da ne postoje samo jedan svet i jedan ukus. "Garavi sokak" ima odličnu publiku koju neguje godinama. Čovek celog života traži ljubav, ali od nje često ni traga ni glasa. Ni to zrnce ljubavi se ne podrazumeva. Naprotiv, i do njega se teško dolazi. Ko ga nađe, srećnik je.

* Možete li ponoviti pesmu poput hita "Ko te ima, taj te nema"?

- Nisam nezajažljiv. To što sam autor te pesme sasvim mi je dovoljno. Predložio sam Zvonku Bogdanu da je snimimo u duetu, ali me je zamolio da je svako uradi u svom maniru. Od prvog dana obojica je izvodimo, on kao starogradsku, ja u pop verziji. I ne samo mi, već i drugi. Ponosan sam što je među njima i Branimir Džoni Štulić čija se rok verzija nalazi na njegovom albumu "Kitka". Dragan Kojić Keba snimio ju je u narodnjačkom maniru. Za autora nema veće sreće nego da mu se pesma izvodi svuda gde se razume srpski jezik.

* Vaš stric, vladika budimski Danilo, važio je za jednog od najobrazovanijih episkopa SPC. Čemu vas je naučio?

- Sećam se šetnji kroz atare njegovog i mog detinjstva, dugih razgovora o poeziji, estetici, jezicima, istoriji, filozofiji i religiji. Imao je ogromnu erudiciju i sačuvao dete u sebi. Govorio je da se, bez obzira na sve, mora sačuvati radost života i da je Bog ljubav. U jednom momentu školovanja na Sorboni, za sav novac od stipendije kupovao je knjige, a za goli život je zarađivao čisteći cipele na ulici. Doktorirao je teologiju na Harvardu.

TAJNA SPORINE

* KAO dete često ste odlazili na njivu. Koliko vam je to oblikovalo karakter?

- To iskustvo mi je bilo izuzetno dragoceno. Tu sam počeo da razotkrivam tajnu sporine, kao veštine dostižnosti. Rastao sam kao i sva druga deca iz Klisa, predgrađa Novog Sada. Završio sam srednju mašinsku, a kad su mi ostala tri ispita da završim i Poljoprivredni fakultet, desili su se stihovi "Teci teci Dunave", "Skeledžija"...