„Evropska unija je prva žrtva virusa korona, svet sutrašnjice značiće povratak granica“: Marin le Pen o posledicama pandemije

ZNAM kakve vrednosti i snaga duha krase srpski narod, kome nikada nije nedostajalo hrabrosti, srčanosti i požrtvovanja u naporima kada je trebalo da se suoči sa velikim izazovima svoje istorije. I ovoga puta ne sumnjam da ćete znati da se izborite, i u ovom zajedničkom iskušenju uveravam vas u svu moju solidarnost i naklonost.

Ovo, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", ističe predsednica francuske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen. Njena politička vizija zasniva se na suverenoj državi, i zato, na početku razgovora, naglašava:

- Krize su često pokazatelj, otkrivaju stanje duha ljudi, ali, takođe, i institucija. Kriza kroz koju trenutno prolazimo nije izuzetak od tog pravila. Evropska unija je tehnokratska organizacija, potpuno odvojena od naroda i isključena iz njihovih glavnih briga.

* Svedoci smo izostanka evropske solidarnisti u trenutku pandemije. Je li to pravo lice Brisela?

- Kao birokratska tvorevina, EU je opsednuta primenom svojih nedodirljivih dogmi. I dok je pandemija pogađala jednu za drugom evropsku zemlju, kada smo sa pravom očekivali reakciju i mobilisanje Evropske komisije, ona je diskretno sprovodila proces proširenja u korist Albanije i Makedonije. U ovim tragičnim trenucima, solidarnost i saosećanje stižu od nacija i iz naroda. U stvari, nikome nije ni potrebna intervencija briselske tehnokratije za prebacivanje francuskih pacijenata u susedne zemlje, ili kada se Beograd osvetljava, između ostalog, u boje Francuske, kao znak prijateljstva i podrške u borbi protiv kovida 19.

* Može li da se kaže da se EU urušila tokom ove pandemije?

- Evropska unija je nesposobnošću i nespremnošću da zaštiti građane svojih zemalja članica postala prva žrtva virusa korona. Ova politička organizacija, koju su predstavili kao štit iza koga će države moći da se zaklone, nije ni znala, ni mogla da predvidi, reaguje i koordinira, ni najmanjom efikasnom akcijom da bi se zaustavila epidemija. I ovde su činjenice neumoljive: dok su zemlje s pravom odlučile da zatvore granice u pokušaju da spreče napredovanje epidemije, predsednica EK Ursula fon der Lajen odvraćala je evropske države od preduzimanja ove mere zdravog razuma. Treba napomenuti da je i Emanuel Makron odmah upozorio Francuze na "povlačenja u nacionalizam".

* Nestaje li Evropa kakvu poznajemo i kakva će biti Evropa sutrašnjice?

- Ova pandemija je još jednom pokazala da ta transnacionalna, tehnokratska politička organizacija bez demokratskog legitimiteta, predstavlja zbir slabosti, nesposobna da reaguje i deluje kada je to neophodno. Ta dijagnoza je, uostalom, potvrđena pre nekoliko nedelja u vreme migrantske krize i ucena Erdogana. Ova Evropa, koja bi trebalo da zaštiti države članice od migrantskog naleta, odlučila je da proširi proceduru prava na azil. Svet sutrašnjice biće onaj s povratkom granica, nacija i ekonomskog i industrijskog suvereniteta.

* Mondijalizam i liberalni kapitalizam su takođe pokazali svoje limite. Kakav svetski poredak predviđate u budućnosti?

- Ideologija globalističkih elita je podigla u neprelaznu ravan opšti progres, zakon tržišta, slobodnu trgovinu koja ne sme da ima bilo kakve prepreke, granice i regulacije. Zakon jačeg se nameće svima bez milosti i skrupula. Ta računovodstvena vizija, ta merkantilistička koncepcija, doktrina koja je ekonomiju stavila iznad politike, dovela je narode u stanje narušenosti koje niko nije hteo da vidi niti mogao da zamisli. Ova pandemija ukazuje na toksičnost tog sistema, ali, još više, na njegovu ekstremnu krhkost. Iza vrednosti indeksa berzanskih akcija i dividendi finansijskog kapitalizma na osnovu kojih donosimo sud o ekonomskom zdravlju zemalja, nedostaju maske, bolnički kreveti i lekovi, a desetine hiljada života je izgubljeno.

* Koji ključni zaključak izvlačite iz svega?

- U svetlu onoga što živimo i kroz šta prolazimo osnažila sam sopstveno uverenje da sve mora da se promeni. "Ništa više neće biti isto kao pre", rekao nam je Emanuel Makron, ali ova promena ne može biti samo krpljenje, obnova fasade, katalog dobrih namera, već zahteva duboke promene u pristupu i u koncepciji koju moramo da imamo o našem modelu društva. Obezbeđivanje sredstava za tehnološki suverenitet, premeštanje industrijskih aktivnosti, zaštita i promocija naših strateških kompanija - to su izazovi sa kojima ćemo morati da se suočimo posle pobede u ratu protiv virusa korona.