Bivši poljski predsednik Leh Valensa kritikovao je Varšavu zbog odbijanja da pozove predsednika Rusije Vladimira Putina na obeležavanje 75. godišnjice oslobađanja koncentracionog logora Aušvic (Osvencim), povezujući ovaj korak sa odlukom aktuelnog šefa države da ne ide na događaje u Izrael.

Pošto poljska strana nije pozvala predsednika Putina na obeležavanje 75. godišnjice oslobađanja koncentracionog logora Osvencim, trebalo je očekivati da Duda neće imati pravo glasa u Izraelu. U toj situaciji on nije mogao da leti tamo“, objasnio je bivši predsednik u intervjuu za „Onet“.

Valensa smatra da je Putina trebalo pozvati na događaje u Poljskoj i naglasio da je upravo Crvena armija oslobodila ovaj koncentracioni logor.

To je istorijska istina koju niko neće promeniti. A ako poljska vlada želi da stvori svoj sopstveni istorijski narativ, to je suviše neozbiljno. Ako želimo dobre odnose sa Rusijom, moramo sa njom da vodimo dijalog, ali to treba da se radi na određeni način. Znam da je to moguće“, dodao je bivši poljski predsednik.

Komemorativni događaji u čast godišnjice oslobođenja Aušvica u Poljskoj trebalo bi da budu održani 27. januara. Pretpostavlja se da im Putin neće prisustvovati. Pri tome su u julu 2019. godine poljske vlasti izjavile da imaju nameru da pošalju predsedniku Rusije poziv.

Svetski forum sećanja na Holokaust biće održan 22-23. januara u memorijalnom centru „Jad Vašem“ u Izraelu. Planirana poseta Putina, koji bi trebalo da bude „glavni gost foruma“, prema izveštajima medija, postala je jedan od glavnih razloga Dudinog odustajanja od ovog puta. Sâm predsednik Poljske objasnio je svoju odluku rekavši da mu organizatori događaja u Izraelu nisu dozvolili da održi govor.

Aušvic (Osvencim) bio je najveći nacistički koncentracioni logor i zato je postao jedan od glavnih simbola Holokausta. U njemu je u periodu 1941-1945. godine umrlo oko 1,4 miliona ljudi, od kojih oko 1,1 milion Jevreja. Logor su 27. januara 1945. oslobodile trupe Crvene armije.

Poljske vlasti su 2018. godine usvojile zakon kojim se predviđa krivična odgovornost za optuživanje zemlje za saučesništvo u nacističkim ratnim zločinima. Zakon je podvrgnut kritici, uključujući i iz Izraela, koji se protivi istorijskom revizionizmu.


rs.sputniknews.com