Katalonija sa 1.000 pitanja

BARSELONA:

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

ZNAMO šta je bilo na (nelegalnom, ali održanom) referendumu u Kataloniji 1. oktobra, znamo i zvanične rezultate, saopštene u petak uveče, znamo šta je tim povodom rekla vlada u Madridu, čuli smo poruku kralja Filipa VI. Znamo pozicije obe strane, svakodnevno slušamo izjave koje su pro i kontra, čitamo da velike firme sele svoja socijalna sedišta u želji da umanje efekte i štetu (po svoje interese) "katalexita".Ima još dosta toga što znamo, ali je još više pitanja bez odgovora.

Da li će građani Katalonije moći da biraju između pasoša Španije i Katalonije, odnosno da li će moći da imaju dvojno državljanstvo i oba pasoša? Šta će biti sa penzionim i zdravstvenim osiguranjem? Da li "nezavisna Katalonija" preuzima obavezu isplate penzija zarađenih u Španiji? Da li katalonska preduzeća imaju ekonomsku moć da u novim uslovima, suočena sa vrlo mogućim i verovatnim bojkotom katalonske robe, zaposlenima isplaćuju redovne plate i zadrže BND od preko 28.000 evra, oko 7.000 više nego u ostatku Španije?

IMA još, do naizgled bizarnih ali važnih pitanja, poput statusa sportskih klubova Katalonije. Da li će Barselona, Espanjol i Đirona moći da igraju u Primeri (Liga kaže da neće), ili još ozbiljnije: da li će Barsa moći da igra Ligu šampiona? Apsurdno je, ali tačno da Fudbalskom klubu Barselona trenutno najviše odgovara svaka zabrana koja stiže iz Madrida jer to znači da ostaje status kvo.

PROČITAJTE JOŠ: DW: Katalonci ne žele granice, hoće ekonomsku samostalnost

Sigurno je dosta i onih koji su spremni da za nezavisnu Kataloniju plate bilo koju cenu, bar dok posledice ne osete na sopstvenom standardu, ali šta ćemo sa drugom, većom polovinom Katalonaca koji nisu glasali i koji su, pretpostavka je, u većini protiv otcepljenja? Može li 43 odsto onih koji su glasali i sa 38 odsto (90,18 odsto) rekli da žele nezavisnu Kataloniju da govori u ime svih sedam miliona Katalonaca i onih 2,8 miliona birača koji nisu hteli da se izjašnjavaju? Dodatnu konfuziju izazvala je izjava Artura Masa, bivšeg predsednika katalonske vlade koji je organizovao dva neformalna izjašnjavanja o osamostaljenju - da "Katalonija realno nije spremna za nezavisnost".

PROČITAJTE JOŠ: GRAD U STRAHU: San Rafaelo Del Rio se plaši podele između Katalonije i Valensije

DOK se u utorak čeka pojavljivanje sadašnjeg predsednika katalonske vlade Karlesa Puđdemona pred Parlamentom i dok je sve više glasova koji traže posredovanje i nastavak dijaloga i, eventualno, "legalni referendum" (za šta je potrebna promena Ustava), mnoge firme sele sedišta iz Barselone. Banka Sabadelj preselila se u Alikante. Kaiša, druga velika katalonska banka, premestila je sedište u Valensiju, Gas Natural će ubuduće "stanovati" u Madridu. Lista firmi sa istom idejom je svakim danom sve duža. Vlada u Madridu je po hitnom postupku promenila zakon i odobrila firmama seobu po skraćenom postupku.

Trg Kolon u Madridu,Foto El pais

MITINZI PODRŠKE JEDINSTVU ZEMLjE

U svim većim gradovima Španije juče u podne održane su manifestacije podrške jedinstvu zemlje. Oko 50.000 građana okupilo se na Trgu Kolon u Madridu, gotovo svi su imali neko obeležje Španije. Učesnici traže "odbranu nacije i ustava". Čuli su se povici "Viva Espanja" ali bilo je i poruka tipa "Puđdemon u zatvor". Takođe i poruka "nismo fašisti, mi smo Španci". Slično je bilo i u drugim gradovima. Mnogi učesnici došli su na skupove sa transparentima na kojima je pisalo "Parlem", katalonska reč za "Hablemos", odnosno "razgovarajmo". U Barseloni građani su se okupili na Trgu San Đaume na kome su, jedna prekoputa druge, zgrade opštine Barselona i katalonske vlade. Ada Kolau, gradonačelnica Barselone, ocenila je ohrabrujućim spontani pokret građana koji se zalažu za deblokadu konflikta putem dijaloga.