Blago sa dna kontejnera

pijaci, u potrazi za zlatovezom, odećom, starim igračkama i medvedićima punjenim slamom. Sve što otkupi najradije čuva samo za sebe, ali deo stvari kasnije i preproda. Ovaj hobi, koji joj je postao i posao, ipak, nije za svakoga. Strast prema starudijama, kako kaže, ljudi nose duboko u sebi.

Jedan od skupljača, za koga Ljilja kaže da joj je poslovni partner, pronašao je krajem juna hrpu dokumenata slikarke Nadežde Petrović, među kojima i njenu đačku k

njižicu, svedočanstva, potvrdu o zaposlenju i katalog sa izložbe slika.

- Srela sam ga pored kante u Siminoj ulici i pokazao mi je šta je pronašao - priča ona. - Mene papiri i dokumenta ne zanimaju, pa je pozvao nekog od kolekcionara. Romi često ne umeju ni da pročitaju dokumente koje nađu, ali imaju veoma jaku intuiciju. Znaju da to ima vrednost, ali ne umeju tačno da odrede.

Kolekcionari starih stvari sastavljaju zbirke od pisama, razglednica, dokumenata, fotografija, odeće, igračaka, filmskih plakata, pa čak i kutija za žilete. Skoro polovina pokućstva u salonskom stanu Ajdačića na Dorćolu kupljena je baš ovako. Uredna i čista odeća koju Ljilja nosi, već je pripadala nekome.

- Svakog dana idem na pijacu, ali uvek se osećam kao da idem na ljubavni sastanak - smeje se Ljiška. - Od ushićenja počnu da mi klecaju kolena, jer nikad ne znam šta bih mogla da pronađem među starim stvarima. Kad treba nešto od toga kasnije d

a prodam, vrlo teško mi padne.

Za razliku od nje, Samir M. (22) prodaje baš sve što nađe. Nakon što završe posao na gradilištu, njegove ruke zaranjaju u kontejnere na Starom gradu. Nije on pronašao dokumente velike srpske slikarke, ali iz kante mesečno uzme dovoljno vredn

osti da bi izdržavao ženu i dvoje dece.

- Našao sam novčanicu od 500 evra pre dva dana u bačenoj kesi punoj hartije - priča ovaj školovani trgovac, Rom koji je iz Diseldorfa došao u Beograd zbog readmisije. - Iz zavežljaja sam jednom izvadio deset zlatnih zuba. Svaki od 24 karata. Ovo je bogatašk

i kraj, pa se u podrumima i tavanima kriju skupe stvari. Mnogi ne znaju šta su bacili u đubre, kad od starih vlasnika naslede ili kupe stan.

U njegovom mobilnom telefonu upisani su brojevi bar 50 različitih kolekcionara, koje odmah pozove čim nađe nešto vredno. Što ne završi kod „poznatog“ kupca, proda se na buvljaku.

- Znam tačno kome trebaju dokumenti, ko traži stari novac, pisma ili razglednice - priča Samir. - Jednom sam pored kontejnera našao ulje na platnu. Zovnem kup

ca, on mi odmah ponudi 800 evra. Vratim se kući i pogledam u katalog, a takva slika košta 10.000 evra!

Sliku mu je, kako kaže, na kraju prodao za - polovinu prave cene.

VREDNOST- NAŠI muzeji vrlo malo plaćaju za otkup, pa nije čudo što većina odbačenih vrednosti odlazi u privatne zbirke. Ovo je prirodna reciklaža kulture, jer umetnine koje bi završile na otpadu, na kraju budu sačuvane - kaže Ljilja Ajdačić. - Neki kažu da se vrednost jedne civilizacije ogleda po tome šta je ostavljeno na kontejneru.