Pjer-Anri Binel: Srbija mi je druga otadžbina

PREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić je, među šest upravo dodeljenih odlikovanja stranim državljanima, jedno dodelio i bivšem francuskom majoru Pjer-Anri Binelu, koji je medaljom „Miloš Obilić“, za ispoljenu hrabrost i lično junaštvo, nagrađen zato što je srpskom kolegi u Briselu, kao obaveštajac, svojevremeno dostavio poverljiva NATO dokumenta o potencijalnim ciljevima za bombardovanje Srbije. Binel je zbog toga u Parizu osuđen na pet godina zatvora.

- Veoma sam počastvovan ovim priznanjem! - kaže za „Novosti“ Pjer-Anri Binel.

* Je li time na određen način ispravljena svojevrsna nepravda prema vama koja trajejoš od 1999. godine?

- U potpunosti razumem da je Srbija imala do sada da obavi brojna preča posla. Uostalom, ništa nisam ni očekivao. Nisam to uradio da bih bio nagrađen. Bilo je to pitanje ljudske časti. Nisam mogao da uradim drugačije. To me je dosta koštalo, nije bilo jednostavno za moju porodicu, ali ne žalim. Opet bih učinio isto.

* Osećate li vi i vaša porodica još uvek posledice zbog događanja s kraja prošlog veka?

- Čak i vaš poziv, koji mi čini veliku čast, stvara sada, na neki način, u mojoj porodici određene potrese. Ne bi želeli da o ovome govorim. Ja nisam mnogo propatio, ali moja porodica jeste. Doživeli su, pre svega, medijski pritisak. Bio sam osuđen, pa su novinari pokušavali da dođu do informacija od moje supruge. Bilo je to izuzetno teško da se podnese.

* Zbog svega, Francuska vam je oduzela Legiju časti. Može li medalja „Miloša Obilića“ sada da je zameni?

- Legiju časti sam dobio u ratu i oduzeta mi je jer sam bio osuđen. Ali, to mi ne predstavlja problem. Ratni krst, koji sam zaradio na Bliskom istoku, nisu mogli da mi uzmu. Za mene je nagrada „Miloš Obilić“ u istom rangu kao Legija časti. Odlikovanje dolazi iz prijateljske zemlje, koja mi je gotovo kao druga otadžbina.

* Mnoge vaše kolege slično misle, pa su zbog toga „optuženi“ da su prosrpski orijentisani, kao što su pukovnik dr Patrik Bario, major Irv Gurmelon, pukovnik Žak Ogar...

- Brojni Francuzi koji su bili angažovani na Balkanu došli su s antisrpskim predubeđenjem, zahvaljujući propagandi. Mnogi su kasnije postali prosrpski orijentisani, jer su shvatili o čemu se radi. Videli su da Srbi, suprotno od onoga što su nam pričali, drže reč. Jednostavno, sa Srbima nismo imali problema. U jednom građanskom ratu ima grešaka na svačijoj strani i nismo hteli da zauzimamo stranu. Ali, mogli smo da konstatujemo i da je tokom evakuacije Krajine došlo do etničkog čišćenja Srba. Od tri suprotstavljene strane koje su odlučile da potpišu Dejtonski sporazum, Srbi su bili najčasniji u njegovom poštovanju. Naučio sam, tako, da poštujem i volim Srbe. Kad je na red došlo pitanje Kosova, odlučio sam da reagujem. Ovo odlikovanje je sada melem na tešku ranu.

* Smatrate li sebe izdajnikom i kako na to gledaju vaše bivše kolege?

- Nisam izdao Francusku. Vlada iz onog vremena je napravila grešku. Imam izuzetno dobre odnose sa mojim bivšim kolegama. Sada sam u civilu, ali mnogi od njih su takođe u sličnoj situaciji, jer su, zbog odlaska u penziju, ili iz drugih razloga, skinuli uniformu. Ima i onih koji su još aktivni. Ali, sa svima njima imam odlične kontakte. Za njih nisam izdajnik. Bila je to politička presuda.

* Postoji li još francusko-srpsko prijateljstvo, čiji ste vi dokaz, i koje je naročito iskovano s početka prošlog veka, u vremenu kada je ustanovljeno odlikovanje koje ste sada dobili? Kako Francuzi danas gledaju na Srbe?

- Vreme tog prijateljstva iz Prvog svetskog rata je prošlo. Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji na delu je bila satanizacija Srba, i Francuzi su u nju poverovali. Nisu se dublje interesovali za to šta se događa. Oni koji su otišli na Balkan znali su o čemu se radi. Za prosečne Francuze sve je to bilo tako daleko. Ne mislim da je francusko-srpsko prijateljstvo još aktuelno u onoj meri kao što je nekada bilo, iako ćete uvek naći ljude koji imaju svoj stav o tome. Francuzi danas imaju drugih briga.