Srbija pokazala svoju humanost

MEĐUNARODNI dan migranata Srbija dočekuje sa oko milion migranata iza sebe, bez dramatične situacije na "balkanskoj ruti" i sa solidnim uslovima u prihvatnim centrima. Oko 4.200 ljudi, koji beže od rata i gladi, zateklo se ovog meseca u Srbiji, kao privremenom odmorištu na putu ka Zapadnoj Evropi. Neki od njih tu su mesecima, naučili su srpski, deca su im krenula u školu...

Priliv migranata, prema rečima Lidije Marković, šefice misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji, tokom cele godine bio je stabilan, ali je situacija, s obzirom na stanje na ruti i mere na granicama, prilično složena.

- Migranti koji pokušavaju mesecima da nastave put izloženi su na dnevnom nivou kršenjima ljudskih prava, zloupotrebama i traumama - objašnjava Lidija Marković za "Novosti". - Srbija je pokazala da ima kapacitet da odgovori na potrebe migrantske i izbegličke populacije, te nastavlja da pruža neophodnu pomoć u svim centrima. Uz značajnu podršku donatora, pre svega EU i pojedinačnih država, UN agencija i partnerskih organizacija, zajednički se radi na poboljšanju uslova u prihvatnim centrima, kao i na obezbeđivanju boljeg upućivanja u sisteme podrške migrantima i tražiocima azila.

Naša sagovornica objašnjava da se potrebe danas znatno razlikuju od onih tokom 2015. ili 2016. godine. Period sa najmasovnijim prilivom na "balkanskoj ruti" tražio je humanitarni pristup, a danas i smeštaj i sistem zaštite treba podizati na viši nivo.

- Republika Srbija je u prethodne dve godine na raznim međunarodnim forumima pominjana kao zemlja koja se odlučila za humani pristup, iako je istovremeno imala započete reformske procese u oblasti politike migracija i azila koji nisu usporeni niti zaustavljeni tokom 2015/2016. godine - napominje naša sagovornica.

foto J.Stojković

U brizi o migrantima i tražiocima azila IOM ima svoju ulogu. Naša sagovornica objašnjava da su sproveli više od 150 projekata.

Ona kaže da zasada nema indicija da bi scenario iz 2015. godine mogao da se ponovi, ali i da niko ne može da predvidi situacije koje su uslovljene mnogim faktorima, političkim pre svega.

ILEGALNI PUTEVI

- JEDNA od posledica uvođenja restriktivnih politika na granicama u 2016. godini je porast obima krijumčarenja ljudi. Ova iregularna kretanja i s njima povezan transnacionalni kriminal, pre svega krijumčarenje i trgovina ljudima, zahtevaju veću brigu za njih u svim zemljama na migratornoj ruti - objašnjava Lidija Marković.

Lidija Marković,foto Tanjug

- Neregularni status mnogih migranata ne bi trebalo da im uskrati njihova prava i odnos humanosti prema njima.