Društvo

Nema odštete za bebu, jer ona ne oseća bol!?

Milijana ROGAČ

28. 01. 2017. u 22:02

Posle saobraćajne nesreće 2014. porodica Miletić vodi sudsku bitku sa osiguravajućom kompanijom. Sudski veštak: Dete staro tri meseca nije moglo da doživi strah niti da oseti povrede

Нема одштете за бебу, јер она не осећа бол!?

TROMESEČNA ćerka Nemanje i Ivane Miletić nije dobila naknadu štete posle saobraćajne nesreće koju su preživeli u junu 2014. godine, jer - "nije osetila ni strah, ni bol". Iako je beba zadobila nagnječenje glave i provela je tri dana u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu, prema mišljenju osiguravajućeg društva, a sada i sudskog veštaka, ona nije pretrpela nikakvu traumu!

Porodica Miletić putovala je ka Beogradu, kada je u Grockoj u njihovu traku prešao automobil iz suprotnog smera i zakucao se u njih. Srećom, u stravičnom sudaru nije bilo mrtvih. Ivana Miletić teže je povređena, a Nemanja, koji je bio za volanom njihovog "fijata", prošao je sa lakšim povredama. Tromesečna devojčica je hitno prebačena u bolnicu i konstatovano joj je "nagnječenje poglavine".

Porodica je ubrzo angažovala advokata radi naknade nematerijalne štete. Od "Đenerali osiguranja" stigao je odgovor da za bebu ne mogu da isplate naknadu, jer ona nije pretrpela strah i da stepen povrede ne opravdava pravo na naknadu.

Roditelji devojčice odlučili su konačno da podnesu tužbu sudu. Dodatan šok za njih usledio je kada su saznali rezultate veštačenja. Nakon što su tri stručnjaka odbila da obave veštačenje, sudski veštak dr Miodrag Blagojević, neuropsihijatar, izneo je mišljenje da dete u uzrastu od tri meseca nije moglo da doživi emociju straha, koja se javlja tek u kasnijem uzrastu, kao ni da dete u tom uzrastu nije moglo da trpi bolove! On nije želeo da za medije komentariše svoju analizu, jer je suđenje u toku.

Miletići su neprijatno iznenađeni rezultatima veštačenja.

- Prosto, ne možemo da verujemo i da jedan lekar i da osiguravajuće društvo smatraju da moje dete nije živo biće - ogorčen je Nemanja, otac devojčice koja uskoro puni tri godine.

Njihov advokat Nebojša Perović kaže da je znao da bebe u uzrastu od pet-šest meseci ne mogu da trpe strah i bol, onda bi verovatno i sam manje brinuo za zdravlje svoje dece, jer iz svega ovoga proizlazi da je svejedno ako se dete povredi ili udari.

- I kao laiku mi je poznato da beba dok je još u stomaku oseća i prima sve ono što mama preživljava, pa je zbog toga i poseban odnos celokupnog društva prema trudnicama - naglašava Perović. - Uzimajući u obzir da je bebi povređena glavica, da je majka prestala da je doji, usled povreda koje je ona zadobila, zvuči mi neverovatno da oni smatraju kao da se ništa nije dogodilo.

Advokat Nebojša Perović

PAMTE SVE IZ MAJČINOG STOMAKA

PREMA rečima primarijusa dr medicinskih nauka Dragomira Brankovića, koji decenijama proučava temu bola i stresa kod novorođenčadi i napisao je knjigu o tome, bebe su osetljivije od odraslih ljudi.

- Osećaju bol još od 24. nedelje u stomaku i mogu da ga zapamte - objašnjava Branković. - Ne osećaju isto kao odrasli, već mnogo intenzivnije i bol je mnogo jači! Pritom, ne mogu da verbalizuju i da opišu šta ih boli - da kažu gde, koliko jako, ovde... Pritom, svaki hronični bol može dovesti do oštećenja mozga. Bol je inače prijatelj čoveku, jer bismo mnogo više umirali da ga nema, čuva ga i upozorava.

"ĐENERALI": POSTUPILI SMO PO SUDSKOJ PRAKSI

ZAKONSKA regulativa kao i uslovi osiguranja predviđaju da se nematerijalna šteta u vidu pretrpljenog straha i bola nadoknađuje svakom licu koje je takvu vrstu štete pretrpelo, a u visini koja se određuje s obzirom na dužinu trajanja i intenzitet pretrpljenog straha i bola. Sudski veštaci medicinske struke (za oblast neuropsihijatrije) procenjuju dužinu trajanja i intenzitet straha i bola, na osnovu čega se utvrđuje visina naknade. Međutim, navedeni veštaci neuropsihijatrijske struke stoje na stanovištu da deca starosti do tri meseca nemaju razvijene receptore za bol i strah, te je na osnovu takvog vladajućeg stava medicinske struke, sudska praksa u Republici Srbiji stala na stanovište da deci do tri meseca starosti ne priznaje pravo na naknadu nematerijalne štete zbog straha i bola.

U skladu sa navdenom praksom postupa i "Đenerali osiguranje Srbija" pri čemu prilikom rešavanja svakog odštetnog zahteva konsultuje medicinsku struku i u skladu sa njihovim nalazom utvrđuje postojanje i visinu štete.

U konkretnom slučaju, veštak neuropsihijatar je potvrdio da u trenutku saobraćajne nesreće beba porodice Miletić nije imala razvijene receptore za bol i strah, te je iz tog razloga odbijen zahtev za isplatu nematerijalne štete.

Međutim, ukoliko se u toku sudskog postupka utvrdi drugačije "Đenerali osiguranje Srbija" će isplatiti celokupnu nematerijalnu štetu za koju se utvrdi da je devojčica pretrpela, a takođe ćemo preispitati i svoje dalje postupanje i dosadašnje stavove sudskih veštaka, neuropsihijatrijske struke, na čijim stručnim nalazima je praksa zasnovana.

(Direkcija za komunikacije "Đenerali osiguranja")

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (64)

kiki

28.01.2017. 22:16

( 188 ) ( 5 )

L O P O V I !!! I ovo je UREDJENA drzava kako neki tvrde ! Neka ti vestaci neuropsihijatrijske struke odu na LICNO VESTACENJE u neku NORMALNU zemlju i sasvim sigurno ce biti proglaseni LUDIM.E moja Srbijo nisko si spala...

( 188 ) ( 5 )

Љуба

28.01.2017. 22:20

( 191 ) ( 7 )

Јадно друштво где овако осигуравајуће куће одређују ко трпи бол а ко не.Испаде да су животиње важније од људи.

( 191 ) ( 7 )

Goran

28.01.2017. 22:36

( 103 ) ( 1 )

Gospodo iz osiguranja ubacite u ugovor da klijentovo potomstvo do godinu dana starosti ne smatrate za živo biće i to predočite svakom klijentu pred sklapanja ugovora i samo napred radite. A do tada ne brukajte se već platite kolko se traži i gotovo.

( 103 ) ( 1 )

мрсимуд

28.01.2017. 22:38

( 112 ) ( 1 )

Шта да радимо, ако ће дете касније у детињству осећати трауме то се може манифестовати. Шта ако то дете доживи неку врсту инвалидитета касније и испостави се да је то од тог удеса нагњечења лобање. Да ли дете ако остане инвалид треба да буде брига пореских обвезника ове земље и да грађани плаћају социјално осигурање због немогућности запослења (инвалидитета). Учињена штета у правичној држави мора да буде у целости и правично измерена. Србија јесте декларативно правна држава, али није правична.

( 112 ) ( 1 )