DA LI SU NIKOLI PAŠIĆU MASONI POMOGLI DA PROTERA KRALjICU NATALIJU: Šta se krije iza egzila grofice od Rudnika

Piše: Milorad BOŠNjAK

05. 09. 2020. u 20:00

ДА ЛИ СУ НИКОЛИ ПАШИЋУ МАСОНИ ПОМОГЛИ ДА ПРОТЕРА КРАЉИЦУ НАТАЛИЈУ: Шта се крије иза егзила грофице од Рудника

Foto Dokumentacija Borbe

OBEMA dinastijama Pašić je najčešće bio veran. Nekad iskreno i poltronski, nekad sa prividom iskrenosti i predumišljajem novih rabota protiv njih, zavisno od snage svoje Radikalne stranke i podrške iz inostranstva.

Tako se, račundžijski i beskrupulozno, desilo Pašićevo i radikalsko progonstvo kraljice Natalije Obrenović iz Srbije, nakon prisilne abdikacije i proterivanja kralja Milana.

Pašić nije bio mason, ali je često sarađivao sa uticajnijim srpskim i inostranim masonima na visokim političkim pozicijama. Zasad nema svedočanstava da su mu u rabotama oko prisilnog izgona kraljice Natalije u egzil pomagali pravi, regularni slobodni zidari. Činili su to, masonskim rečnikom "divlji" masoni! Ta slobodnozidarska odrednica se odnosi na članove "loža" nepriznatih ni od jedne masonske Velike lože nadležne za "plavu" trostepenu masoneriju, ili Vrhovnog saveta u čijem okrilju je ona koja radi na 33 stepena.

"Divlji" ili kvazimasoni su se u tim Pašićevim rabotama predstavljali kao "masoni" a da to u stvari u masonskom poretku i smislu nikako nisu bili. Ipak su imali značajan uticaj na politička zbivanja u Kraljevini Srbiji.

U Francuskoj je, razočarana u sudbinu svog sina i u Srbiju, prešla u katoličku veroispovest i kasnije se zamonašila

"Večiti" premijer i ministar Pašić je glavni kreator intriga, spletki u dvoru i izvan dvora u sklopu tajne operacije progonstva Natalije. Splet Pašićevih razloga za to bio je njen ogromni ugled u narodu, stečen dobročinstvima, fondacijama, zadužbinama i uopšte predanim radom za narod.Kao što je spontano, zasluženo i oduševljeno darovao autoritet Nataliji, narod će ga spontano, ogorčeno i masovno braniti u najkritičnijim momentima njenog proterivanja! Ali uzalud.

Foto: Foto - dokumentacija "Borbe"

Kralj Milan sa kraljicom Natalijom i sinom Aleksandrom

I sa današnje vremenske distance, nemoguće je dovesti u vezu regularne masone i Pašića, što se tiče njegovih opasnih inscenacija protiv Natalije. Takvih akata nema na videlu, a masonerija se u tom kontekstu ne pominje ni u jednom od objektivnih svedočenja masona ovom autoru.

Osim kvazimasona, Pašić je u tom svom radu imao pomoć stranih obaveštajnih službi, od kojih neki analitičari navode britansku i austrijsku. Pašiću je pomagalo i tročlano namesništvo, osnovano kad je kralj Milan 22. februara 1889. tajnim sporazumom bio prisiljen da abdicira, da bi na tron bio doveden njihov sin Aleksandar, koji tada još nije bio punoletni kralj.

U DECENIJAMA posle 1903. godine, za Obrenoviće kobne, istinita povest o poreklu i značaju kraljice Natalije je skrajnuta, javnosti teško dostupna. Ono se ukratko odigravalo ovako.

Pašić, predsednik Ministarskog saveta, uspeva da spreči povratak kralja Milana u Srbiju

"Narodno Predstavništvo dosledno svojoj odluci, stavlja u dužnost Kraljevskoj vladi i ovlašćuje je, da izdejstvuje kako bi i Nj.V. (Njeno Veličanstvo, prim. M. B.) Kraljica Mati, življenjem van Srbije do punoletstva Nj.V. Kralja Aleksandra I, doprinela da se otkloni sve, što bi moglo biti štetno po interese zemlje i ugled prestola"!- zaključak je rezolucije Narodne skupštine iz 1891. Citiramo je iz knjige "Prava istina o progonstvu Nj.V. Kraljice Natalije", izdate u Beogradu 1891. Njena autorka je Cana K. Đorđević, dvorska dama kraljice Natalije, njena verna pratilja u Srbiji i u epopeji izgnanstva. Rukopis svojih memoarskih zapisa završila je 6. juna 1891. u Donuceniju, Besarabija, mesec dana od progonstva kraljice.

Pašić, predsednik Ministarskog saveta, uspeva da spreči povratak kralja Milana u Srbiju. Među ostalim (f)aktima o tome svedoči pismo koje on 25. aprila 1891. šalje kraljici Nataliji, čiji najvažniji deo glasi: "Nj.V. Kralj Milan odzivajući se rezoluciji Narodnog Predstavništva od 30. novembra pr. (prošle, prim. M.B.) god. u kojoj se stavlja vladi u dužnost da otkloni štetne posledice, koje razmirica kraljevskih roditelja donosi po interese zemlje i ugled prestola, izjavio je da neće dolaziti u Srbiju do punoletstva Nj.V. Kralja Aleksandra I".

Foto - dokumentacija "Borbe"

Milan Obrenović

Kraljica Natalija odgovara Pašiću dva dana kasnije: "Žao mi je što Vas moram izvestiti, da nikako ne mogu priznati da je moje bavljenje u Srbiji štetno po njene interese i ugled prestola. Svi vi možete biti vrlo odani mladome Kralju, ali ni jedan među vama ne može Mu želeti dobra, koliko Njegova rođena mati Ako po nesreći Vi mislite i ako bude suđeno da se moram za navek ukloniti iz zemlje u kojoj je moj Sin Kralj, ja ću želeti da bar On zna kako ga nisam dobrovoljno htela ostaviti, niti svoju materinsku dužnost olako napustiti. Nasilje mi je otrglo iz naručja Sina; samo bi me nasilje moglo iz otadžbine odvojiti!"

Da spreči nova prolivanja krvi revoltiranih, nedužnih studenata i đaka, kraljica Natalija pristaje na svoj progon

BEZOBZIRNE političke intrige su, naposletku, kraljicu Nataliju ipak i zauvek prognale iz Srbije, mada joj se Pašić lažno kleo, da joj "on i Radikalna stranka jamče povratak za šest meseci" a ona mu odgovorila: "Bez sile neću ni za korak maći!". Ministar unutrašnjih dela Jovan Đaja, 6. maja 1891. izdaje upravitelju Beograda M. V. Todoroviću akt PBr.7241 po kom "ima Njeno Veličanstvo Kraljica Mati Natalija da ostavi zemlju!" Đaja je Todoroviću, jer su obojica pod sigurnom zaštitom Pašića, kategoričan: "Ako Njeno Veličanstvo ostane pri svojoj odluci, izjavljenoj g. predsedniku ministarstva (Pašiću) i potpisanoj 4. ov. mes.(ovoga meseca) vi ćete ovo udaljenje odmah izvršiti autoritetom poverene vam vlasti"!

Iste večeri, mase u Beogradu su, u žestokom sukobu sa policijom, pokušale da spreče kraljičin izgon, uzvikujući: "Mater sinu! Smrt Đaji"! U metežima je poginulo troje ljudi, a 90 ih ranjeno. Da spreči nova prolivanja krvi revoltiranih, nedužnih studenata i đaka, kraljica Natalija pristaje na svoj progon. Inkognito biva prebačena prvo u Zemun, tada austrijski, pa u Donuceni, u Besarabiji. Skrasila se u Francuskoj, gde 1903. prima najcrnju vest - o ubistvu sina kralja Aleksandra i kraljice Drage. U Francuskoj je, razočarana u sudbinu svog sina i u Srbiju, prešla u katoličku veroispovest i kasnije se zamonašila.

U egzilu, a naročito u etapi provedenoj u Engleskoj, eks-kralj Milan Obrenović se deklarisao kao "grof od Takova". U Francuskoj, čije vlasti i narod su je neizmerno volele, kraljica Natalija bila je prozvana "groficom od Rudnika".

KRAJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)