POSLEDNJA RASKRSNICA JUGOSLAVIJE: Svi detalji o raspravi o ustavnim amandmanima na Pravnom fakultetu 1971. godine i stradanju njegovih profesora

I. M.

02. 02. 2021. u 16:39

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

Ilustracija

DRUGU Jugoslaviju sahranio je Ustav iz 1974. godine. Ova, mnogo puta izrečena i ponovljena ocena u domaćoj političkoj i pravnoj publicistici najbolje pokazuje sunovratnu prirodu pravnog akta na kome je deceniju i po počivala zajednička država, da bi svoj kraj dočekala u teškim mukama krvoprolića građanskog rata.

Moguće posledice razorenih ćelija njenog tkiva dobro su se uočavale već tokom ustavnih reformi, tačnije usvajanja amandmana na Ustav iz 1963. godine. Svakome ko je umeo da pravno i politički razmišlja bilo je jasno da rešenja ovih amandmana, koja su vodila jačanju republika i pokrajina i temeljnoj konfederalizaciji Jugoslavije, ništa dobro ne mogu da donesu državi već dobro uzdrmanoj neskrivenim nacionalizmom.

Savez komunista Jugoslavije, ma koliko birokratizovan i ideološki opterećen i neefikasan, bio je kakva-takva brana nacionalističkim i separatističkim težnjama severnih republika. Ali, na Devetom kongresu SKJ, u Beogradu marta 1969, i ta prepreka je otklonjena. Savezi komunista republika postali su defakto samostalne organizacije -nacionalne partije.

Godinu dana posle beogradskog kongresa, ideju za temeljno prekomponovanje celokupnog federalnog državnog ustrojstva i formiranje Predsedništva SFRJ, kao kolektivnog predsednika Jugoslavije, lansirao je lično Josip Broz, na sastanku s gradskim rukovodstvom Zagreba. Pedantni hroničari tog vremena uočiće da je upravo tih dana u glavnom gradu Hrvatske, s proleća 1970. godine, održavana sednica Predsedništva SKJ, koja je trajala čak tri dana. Članovi Predsedništva su o ovoj Titovoj inicijativi saznali tek sutradan, čitajući dnevne novine koje su tada izlazile u Jugoslaviji.

Na ovaj potez jugoslovenskog lidera usledila je reakcija Marka Nikezića: - Posle ovog nastupa druga Tita moglo bi se pitati da li mi sada ovde diskutujemo reda radi.

Potom nastupa pravno-politička gimnastika Edvarda Kardelja amandmanima iz 1971. koji dodatno ojačavaju separatističke težnje kod hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, a Srbiju svode na tek nešto više od turskog Beogradskog pašaluka.

Na trodnevnoj raspravi, 18, 19. i 22. marta na Pravnom fakultetu u Beogradu grupa profesora ove visokoškolske ustanove nagovestiće sve posledice ove ustavne transformacije. NJihova upozorenja nisu urodila plodom, niti su promenila karakter prekomponovanja zajedničke države. Posledice ove rasprave osetilo je desetak nastavnika na koje se obrušio ondašnji režim. Rukovodstvo Srbije, oličeno u takozvanim liberalima, nije ni moglo ni smelo da se suprotstavi nametnutom novom ustavno-pravnom konceptu. Naravno, uz neizmernu pomoć trojanskih konja iz njihovih redova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)