ISTORIJSKI DODATAK - GENERAL IZGNANE VOJSKE: SUDBINA BARONA PETRA NIKOLAJEVIČA VRANGELA, VOJSKOVOĐE VIKINŠKIH GENA

Slobodan Kljakić

06. 06. 2021. u 10:19

PETAR Nikolajevič Vrangel, baron iz poznate aristokratske porodice danskog nemačkog porekla, iz koje je poteklo sedam feldmaršala i admirala i 30 generala, doputovao je u Beograd 1. marta 1922. godine, šest meseci posle svog štaba koji je brojao 120 ljudi, raspoređenih u Sremske Karlovce, Kruševac i Kragujevac. Zvanični doček nije organizovan, ali je Vrangelov dolazak imao velikog odjeka u javnosti.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ГЕНЕРАЛ ИЗГНАНЕ ВОЈСКЕ: СУДБИНА БАРОНА ПЕТРА НИКОЛАЈЕВИЧА ВРАНГЕЛА, ВОЈСКОВОЂЕ ВИКИНШКИХ ГЕНА

General Vrangel

Zahvaljujući novinarima, obelodanjene su pojedinosti o njegovoj porodici, rođenju 1878 godine, školovanju za rudarskog inžinjera i potom završenoj Akademiji generalštaba. Stupivši u vojnu službu 1904. kao oficir u gardijskom konjičkom puku, brzo se istakao kao sjajan oficir, što je potvrdio i kada mu je general Denjikin 1919. godine predao komandu nad svojom Belom armijom.

Izuzetan organizator, spretan i snalažljiv, Vrangel je uspeo da ujedini ogromnu većinu beloemigrantskih vojnih organizacija. Paralelno je za te formacije obezbedio ne samo političku podršku, nego i finansijsku pomoć različitih političkih struja bele emigracije.

Pošto je stigao u Sremske Karlovce Vrangel je reorganizovao svoj štab i pored tog tela organizovao političku kancelariju, odeljenje za finansije i glavnu kontrolu, takođe i Specijalno odeljenje, što će reći obaveštajnu službu.

OVAJ ŠTAB je komandovao jedinicama koje su u Jugoslaviju došle kao zatvorene vojne formacije i bile angažovane u graničnoj straži ili na izgradnji raznih objekata. Neposredne komande bile su stacionirane u Vranju i Skoplju. Komanda u Vranju bila je nadležna za jedinice Kubanske kozačke divizije, koja je radila na izgradnji strateškog druma prema Bugarskoj, a komanda u Skoplju za konjičke trupe, za diviziju angažovanu kao granična trupa. Ove jedinice su najpre raspoređene na jugoistočne granice Jugoslavije, a zatim su prebačene na severozapad. Bile su pod dvostrukom komandom - Vrangelovom i jugoslovenskog komandanta granične straže, pukovnika Ristića.

Ruski oficiri u graničnoj trupi bili su formalno u statusu činovnika pod ugovorom i s mesečnom platom, ali su već u aprilu 1922. skupštinskim zakonom ove formacije ukinute. Da bi finansijski obezbedio sve one koji nisu mogli da se zaposle, a i zato da bi ih i dalje držao pod svojom komandom, Vrangel je uložio pet miliona dinara u osnivanje građevinskog preduzeća "Tehnika", te je ono na osnovu odluke jugoslovenske vlade počelo izgradnju puta Kraljevo - Raška.

Preduzeće je rasformirano 1924. godine, a onda je formirana konjičko-kozačka brigada pod komandom generala Ulagaja. Nosili su ruske uniforme, bili izvanredno naoružani i krajem godine krenuli u pravu vojnu akciju. Brigada je upućena u Albaniju, gde je zbacila s vlasti Fan Nolija, a dovela na vlast Ahmeda beg Zogua.

Belogardejci na jednom skupu u Sremskim Karlovcima

Jedan konjički puk i jedan artiljerijski odred ove Vrangelove formacije postao je Zoguova lična garda. Kada je i ta formacija rasformirana, odzvonio je kraj belogardejskim vojnim formacijama generala Vrangela. Ubrzo je posebnom naredbom osnovao jedinstvenu vojnu organizaciju pod imenom Ruski opšti vojni savez, skraćeno ROVS. Formalno proklamovani cilj ove organizacije bio je moralno i materijalno pomaganje bivših pripadnika Bele armije, a stvarni cilj stvaranje jedne jake, jedinstvene i borbene ruske emigrantske armije, koja će se aktivno angažovati u slučaju kontarevolucije ili u slučaju strane intervencije u SSSR-u.

GLAVNA KOMANDA ROVS, od osnivanja do 1927. godine, nalazila se u Sremskim Karlovcima, kada je prebačeno u glavni grad Belgije. ROVS je imao ukupno šest otseka koji su pokrivali jednu ili dve države. Odsekom za Jugoslaviju, sa sedištem u Beogradu, rukovodio je general Ek, a posle njega general Barbovič.

Prema statistikama iz 1934. godine, ukupno članstvo ROVS-a u svetu brojalo je oko 400.000 ljudi, od toga u Evropi 206.000, u Americi 25.000, a na Dalekom istoku 175.000. U Jugoslaviji ih je bilo 25.000, a kada je reč o Evropi, najviše u Francuskoj - 90.000. Čak 60% sastava ROVS-a činili su intelektualaci i aktivni oficiri, a najmanje je bilo plemića i veleposednika (5%).

Baron Vrangel nije stigao da realizuje svoje zamisli sa ROVS-om, pošto je 25. aprila 1928. godine preminuo u Briselu. Dvoredna vest objavljena sutradan u "Politici" o tom neočekivanom događaju, bila je propraćena širim tekstom potpisanim inicijalima "A. Ks". Bio je to Aleksej I. Ksunjin, dugogodišnji saradnik ovog lista, predsednik Saveza ruskih književnika i novinara u Jugoslaviji. Ksunjin podseća da je umro pod zagonetnim okolnostima i da je poslednja želja preminulog bila da bude sahranjen u jugoslovenskoj prestonici. Teorija da su Vrangela otrovali boljševički agenti, koliko nam je poznato, do danas nije potvrđena kao istinita.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)