OKRETANJE LONDONSKOG KORMILA: Da li se Britanija vraća u zagrljaj Brisela?

TAČNO deceniju nakon što je istorijski i duboko polarizujući referendum o Bregzitu zauvek promenio lice Evrope, sa Ostrva stižu politički tektonski potresi koji bi mogli iz korena da preoblikuju geopolitičku i ekonomsku mapu Starog kontinenta.

foto: Victoria Jones / Shutterstock Editorial / Profimedia

Britanski premijer Endi Bernam iskoristio je govor na godišnjoj konferenciji vladajuće Laburističke partije u Liverpulu za ono što je do juče bilo nezamislivo za bilo kog stanara Dauning strita broj 10 – otvaranje direktne rasprave o poništavanju izlaska iz Evropske unije i povratku Ujedinjenog Kraljevstva pod zajednički evropski krov. 

U svom prvom velikom obraćanju stranačkoj bazi otkako je ovog leta preuzeo vođstvo nad Vladom i partijom, Bernam je bez dlake na jeziku ocenio da je trenutni status Britanije ekonomski neodrživ, izgovorivši reči koje su momentalno odjeknule s obe strane Lamanša: „Bregzit je doneo više štete nego koristi”. Premijer je jasno podvukao da je veštačko odvajanje od Evropske unije paralisalo ostrvsku privredu, zaustavilo ekonomski rast i praktično onemogućilo efikasnu saradnju sa evropskim partnerima po ključnim bezbednosnim i migracionim pitanjima koja već godinama pritiskaju zemlju.

Tri puta za Dauning strit

Da se ovog puta ne radi o pukoj političkoj retorici za unutarpartijsku upotrebu i umirivanje levog krila, Bernam je potvrdio u narednim medijskim nastupima. U intervjuu za nacionalni servis Bi-Bi-Si, jasno je stavio do znanja da su sve karte ponovo na stolu i da Ostrvo mora da bira novu stazu. London, prema njegovim rečima, trenutno razmatra tri ključna pravca za buduće dugoročne odnose sa Briselom, od kojih svaki sa sobom nosi ozbiljne političke posledice.

Prvi scenario – ostanak na trenutnim pozicijama i zategnutim ekonomskim odnosima – premijer vidi kao siguran put u dalju stagnaciju. Druga alternativa, koja već godinama lebdi u hodnicima Vestminstera, podrazumeva delimičan povratak: ulazak u zajedničku carinsku uniju ili pristupanje jedinstvenom evropskom tržištu. To je model za koji se sve glasnije zalažu Liberalni demokrati, ali i pojedini umereni konzervativci koji uviđaju razmere privredne štete. Međutim, najveći revolucionarni iskorak krije se u trećoj opciji, koju je Bernam hladnokrvno definisao kao „ići do samog kraja” – odnosno, pokretanje procesa za punopravno reintegrisanje Britanije u EU.

Ovakva najava predstavlja radikalan, gotovo jeretički zaokret u odnosu na dosadašnju doktrinu laburista. Bernamov prethodnik Kir Starmer godinama je gradio partijski konsenzus na striktnom poštovanju „crvenih linija” koje su glasile: izvan tržišta i izvan carinske unije. Bernam sada te linije briše jednim potezom pera. Time se ujedno priprema teren za predstojeći veliki samit sa zvaničnicima iz Brisela, planiran za kraj ove godine, na kojem će se i zvanično proceniti koliko je ovaj diplomatski manevar uopšte izvodljiv.

Buđenje starih referendumskih duhova

Kao što se moglo i pretpostaviti, samo pominjanje mogućeg revidiranja odnosa sa Briselom momentalno je zapalilo deceniju star politički barut na Ostrvu, podižući atmosferu do tačke ključanja. Opozicioni konzervativci, još uvek u zarobljeništvu sopstvenih unutrašnjih podela, oštro su ukrstili koplja sa Dauning stritom. Torijevski prvaci optužuju premijera za „otvorenu izdaju demokratski izražene volje naroda” i veštačko kopanje po ranama iz referendumske 2016. godine. Prema njihovim tvrdnjama, laburistička vlada sada namerno aktuelizuje evropsku temu kako bi napravila dimnu zavesu i sakrila sopstvene ekonomske neuspehe u zemlji.

Još radikalniji i ratoborniji rečnik stiže sa desnog krila britanskog političkog spektra. Iz tabora desničarske stranke Reform UK Najdžela Faraža stižu upozorenja da Bernam pokušava da „prošvercuje Britaniju nazad u EU kroz zadnja vrata Vestminstera”. Oni otvoreno prete institucionalnom blokadom, pa čak i masovnim uličnim protestima, ukoliko se u ovakav poduhvat krene mimo izjašnjavanja građana. Ono što dodatno doliva ulje na vestminstersku vatru jeste činjenica da Bernamov kabinet za sada tvrdoglavo odbija da garantuje da bi za eventualni povratak u Uniju uopšte bio raspisan novi nacionalni referendum.

Na suprotnom polu, unutar same Laburističke partije, već se formirao snažan proevropski front. Najistaknutiji zagovornici ove struje, predvođeni uticajnim gradonačelnikom Londona Sadikom Kanom, vrše ogroman pritisak na premijera da „težak posao na terenu” počne bez odlaganja. Kan i njegovi istomišljenici smatraju da javnosti odmah treba predočiti konkretne ekonomske računice koje dokazuju prednosti povratka pod okrilje Brisela. Raspoloženje na ulicama zaista im ide naruku; istraživanja javnog mnjenja renomirane agencije „JuGav” (YouGov) već mesecima beleže stabilan trend prema kojem između 55 i 57 odsto Britanaca smatra da je Bregzit bio istorijski promašaj, što Bernamu obezbeđuje ozbiljan vetar u leđa za ovu geopolitičku ofanzivu.

Trnovit put do Brisela i duga britanska zima

Iako je Endi Bernam hrabro otvorio vrata koja su godinama unazad za Vestminster bila hermetički zatvorena, eventualni povratak Velike Britanije u Evropsku uniju neće biti ni brz, ni jednostavan proces. Britanski premijer je i te kako svestan ustavnih i političkih ograničenja; aktuelni parlamentarni saziv vezan je za izborni manifest iz kojeg vlada ne može lako da iskorači. Za promenu ovako tektonskih razmera Bernamu će biti potreban potpuno nov i nedvosmislen mandat građana, koji će, po svemu sudeći, morati da založi sav svoj politički kapital na narednim opštim izborima.

Ispred Londona su sada meseci iscrpljujućih unutrašnjih debata, ali i veoma pažljivog opipavanja pulsa u samom Briselu. Evropska administracija, poučena mučnim višegodišnjim pregovorima o izlasku Ostrva iz Unije, doduše sa simpatijama gleda na promenu kursa u Dauning stritu, ali nema ni najmanju nameru da Ostrvu progleda kroz prste kada su u pitanju strogi uslovi za članstvo – uključujući uplate u zajedničku kasu i prihvatanje evropskih regulativa. Ipak, jedna stvar je već sada potpuno izvesna: Bernam je svojim liverpulskim govorom definitivno prekinuo višegodišnju britansku političku letargiju. Ostrvski status kvo je razbijen, a Bregzit, u obliku u kojem smo ga poznavali prethodnih deset godina, nepovratno odlazi u istoriju.

BONUS VIDEO: PROSVETNI RADNICI NA ULICAMA LONDONA: Traže veće zarade i veća ulaganja u škole

Preporučujemo

Svet

0 1

KRAJ KRALjEVSTVA NA OSTRVU? Sporazum keltskog prstena utire put razlazu Edinburga, Belfasta i Kardifa sa Londonom

15. 09. 2026. u 18:24

Svet

0 4

RUSI PRETE, LONDON U PANICI: Ostrvo vadi „Ratnu knjigu“ iz Hladnog rata, građanima savetovano da prave zalihe sveća i hrane!

27. 08. 2026. u 18:11

Svet

0 2

KUBANSKA KRIZA NA ENGLESKI NAČIN: Da li je Dauning strit slanjem dronova potpisao ulazak u direktni sukob nuklearnih sila?

18. 08. 2026. u 15:36

Svet

0 9

KLIMATSKE PROMENE NAGRIZAJU BRITANSKU PRESTONICU: Kako su suša i sleganje tla pokrenuli tihu eroziju londonskih zdanja

21. 09. 2026. u 06:30

Svet

Hrvatska odobrila izručenje, on zatražio azil: Novi razvoj u slučaju sabotaže Severnog toka

2026-09-30 14:09:00

Svet

Ruska "Armata" postaje PVO sistem: Tenk T-14 dobija brutalnu modifikaciju i novo moćno oružje

2026-09-30 12:37:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije