KNJIŽEVNA KRITIKA: Putokaz kulturi

Slađana Ilić

23. 02. 2021. u 15:15

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путоказ култури

Slađana Ilić

JANA M. Aleksić, Kulturna ideologija Milana Kašanina, Institut za književnost i umetnost

U knjizi "Kulturna ideologija Milana Kašanina" Jana M. Aleksić analizirala je književni postupak, estetičke i književnoistorijske ideje ovog izuzetnog intelektualca čije je mesto u našoj kulturi, a nakon društveno-političkih turbulencija svake vrste u vreme njegovog kompleksnog i disperzivnog kulturnog delanja, pa i kasnije, konačno utvrđeno. Jana M. Aleksić doprinela je tome ne samo ovom knjigom, već i svojom doktorskom disertacijom u celini.

U ovoj knjizi ona je sistematizovala Kašaninov književnokritički opus i uobličila njegovu književnu misao. Osobito je dragoceno što je istakla neka od Kašaninovih najvažnijih načela koja bi trebalo, po našem smatranju, da postanu dragocen putokaz i savremenoj, upravo aktuelnoj, književnoj kritici i književnosti, kulturi uopšte.

Jana Aleksić uočava prirodu i pojedinačne karakteristike Kašaninove kritičke misli, uviđa njenu divergentnost, pa i antinomičnost, i na osnovu toga prezentuje nam njegovu kulturnu ideologiju čija je osnova "dijahronijsko i sinhronijsko sagledavanje umetničkih pojava, profilisanih na kulturnoj politici, kao i na društvenom angažmanu u stvaranju i radu značajnih kulturnih institucija".

"Kašaninovo stanovište nacionalno je utemeljeno, ali kosmopolitski razmahnuto", konstatuje Jana Aleksić. Ono je rezultat dubokog, suštinskog Kašaninovog poniranja u stvaralačke i duhovne tokove nacionalne kulture, kao i razumevanja dinamičnog odnosa između duha naroda i duha epohe, ali i poznavanja inostranih kulturnih prilika i funkcionisanja institucija, a u funkciji preuzimanja valjanih strategija radi afirmacije, ali i očuvanja nacionalnog kulturnog blaga i unapređivanja rada kulturnih institucija.

Prateći delikatnu metodologiju Milana Kašanina, Jana M. Aleksić registruje konstantnu osetljivost i protivrečnost pitanja kulturnog obrasca - jednog od najznačajnijih pitanja svake kulture.

Kako bi u potpunosti pokazala njegovu kompleksnost i značaj, kao i u odnosu na to specifičnu poziciju Milana Kašanina u različitim ideološkim epohama, Jana M. Aleksić u ovoj naučnoj studiji polazi od brojnih sagledavanja stranih i naših naučnika iz različitih oblasti humanistike u vezi sa svim fenomenima bez kojih se ne može razmatrati ni pitanje kulturnog obrasca. To su: ideologija, kultura, kulturna ideologija, inteligencija, habitus, nacija, nacionalizam, kulturni krug, obrazac kulture, kultura sećanja.

Dalje se u knjizi upoznajemo sa značajem poznavanja bića nacionalne kulture, onoga što čini njenu specifičnost, ali i univerzalnost. U vezi s tim autorka ističe sve ono što je i Milanu Kašaninu bilo važno - značaj tradicije, tj. kulturu kao zajedničku tekovinu naroda, ne tek pojednca, koja se prenosi s kolena na koleno, a koja u sebe uključuje zavet ili kult predaka, predanje i obrazovanje. U vezi s tim nacionalno osećanje razume kao mehanizam pribliižavanja i ujedinjenja ljudi u istorijsku zajednicu i ističe da je potreba za poznavanjem i negovanjem tradicije nasušna potreba humaniteta, a u vezi s kulturnim identitetom ističe stav našeg eminentnog antropologa Bojana Jovanovića koji kaže da je kulturni identitet zapravo "realitet" i "integritet" po kojem pripadnici određenih istorijskih zajednica opstaju u svojim posebnostima.

U knjizi se, pored kulturnih i stvaralačkih nastojanja i dometa Milana Kašanina upoznajemo sa očekivanim karakteristikama nosilaca kulture, dakle kulturne elite. Ti, i ne samo ti, segmenti knjige osobito nam znače jer smo na osnovu njih u mogućnosti da pouzdano utvrdimo specifične razlike između onoga što elita zaista jeste i između takozvane naše elite danas koja je, nažalost, devastirala i neke nasleđene kulturne tekovine, ali i intitucije od najvišeg značaja. Na izvesne opasnosti odnarođavanja elite ukazala je i sama autorka:

"Postoji opasnost da se kulturna elita društveno izoluje, otuđi od društva, što vodi ka stvaralačkoj dekadenciji, presahnjivanju stvaralaštva, kao i onemogućavanju demokratizacije kulture. Nosioci kulture valjalo bi da iznova obnavljaju svest o služenju, a ne o privilegovanosti."

Navedeni segment samo je jedan od primera aktuelnosti ove knjige koja nam je omogućila da se u svemu što je značajno za kulturu i naš kulturni identitet uporedimo s nazorima Milana Kašanina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)