KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (1) : Zanosi mladosti u sećanju

V.N.

04. 02. 2021. u 10:30

КРИТИЧАРИ  БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

Foto V.N.

OD danas na stranicama našeg lista objavljujemo izbore 60 članova Velikog žirija.

DUŠKO BABIĆ (Beograd):

1. "REKA SA ČETIRI UŠĆA", Siniša Kovačević (Ave Serbia) Beograd, 2020.

2. "ARAPSKI KAPRIČO", Miroslav Aleksić ("Arhipelag")
3. "PROHUJA", Dragan Lakićević, ("Partenon")
4. "PUTEVI SRPSKE NAUKE I KNJIŽEVNOSTI", Jovan Pejčić (SKZ)
5. "PODSTANAR", Filip Grujić (LOM)

Foto arhiva Novosti

Kovačevićev roman je priča o današnjoj Srbiji, u kojem je data snažna, široka slika društva potonulog u kriminal i beščašće. Široka znanja i imaginativna snaga autora, te bogat, iznijansiran jezik, udahnjuju ovoj knjizi opštija i dalekosežnija značenja od onih koje podrazumeva žanr političkog romana. Pesnička knjiga M. Aleksića predstavlja kaleidoskop od četrdesetak isečaka iz žive stvarnosti. U njima pesnik traži izlaze iz skučenosti i dosade svakodnevlja, prizivjući mesta i trenutke "dugačijeg života". Knjiga pesama D. Lakićevića donosi tanano lirsko tkanje, u kojem se iz perspektive "pesnika u godinama" vraćaju u sećanje mladalački zanosi, ljudi, predeli, ljubavi... Osnovna "linija sećanja" jeste ona poetska, kojom se pesnik vraća dečaku "ispod moračkih šuma i nebesa" dok sklapa prve stihove i otkriva radosti pevanja. Ukrštajući različita znanja iz najznačajnijih književnoistorijskih sinteza, J. Pejčić rasvetljava pitanja periodizacije i (dis)kontinuiteta srpske književnosti, prateći razne rukavce njenog trajanja - književnu istoriju, kritiku, esejistiku, retoriku... Roman F. Grujića aktualizuje široko rasprostranjenu i za roman zahvalnu temu - došljaka koji u velikom gradu, sam i neprimetan, traži svoje mesto pod suncem. Tražeći stan, prijatelje, posao, emotivne oslonce, on traga za sobom, ne znajući pouzdano ni šta traži ni šta bi voleo da nađe.

*************************************************

ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ (Kragujevac)

1. "PUTEVI SRPSKE NAUKE O KNJIŽEVNOSTI", Jovan Pejčić, (SKZ)

2. "PROHUJA", Dragan Lakićević ("Partenon")
3. "KLEPSIDRA", Đorđe Kuburić (KC Novi Sad)
4. "ŽIVOT I JA SMO KVIT", Dragan Bošković (KC Novi Sad)
5. "ĐULIĆI I UVEOCI", Nikola Živanović (Pressing)

Foto arhiva

Prilikom predlaganja najbolje knjige objavljene 2020. godine u nas, po mom ubeđenju i informisanosti, očito je da je hiperproduktivna romaneskna srpska proza i dalje u izvesnoj vrednosnoj krizi, dok ono vrednije i modernije dolazi iz brojnih pesničkih i esejističkih knjiga koje ispoljavaju svoju živahnost, avangardnost, samosvojnost, ali i zavidan kvalitet, pre svega. Jedna od brojnih esejističkih knjiga potrebnih našoj literaturi jeste i predložena knjiga - studija J. Pejčića, koja se kritičko-naučno bavi tačnim datumom nastanka savremene srpske književnosti, uz analitičko i hrabro viđenje početaka tumačenja i proučavanja srpske književnosti od strane naših čuvenih književnih kritičara i teoretičara. Predloženi pesnici i njihove knjige (D. Lakićević, Đ. Kuburić, D. Bošković, N. Živanović), a moglo ih je biti, još makar toliko, koje upravo govore o bogatstvu koji nam srpska poezija nudi danas. Naime reč je o potpuno vrednim, autentičnim, ubedljivim i sazrelim pesničkim glasovima koji se međusobno razlikuju. NJihovi su pesnički postupci zavidno izgrađeni i moderni. I razgranati. I, na svu sreću, prevode se na evropske jezike.

**********************************************

ALEKSANDAR DUNĐERIN (Novi Sad)

1. "KONAČNI IZVEŠTAJI O RAVNOTEŽI" Franja Petrinović

("Akademska knjiga")
2. "NAŠE MALE SMRTI", Aleksandra Jovičić
(Književna radionica "Rašić")
3. "SRPSKA GROBLJA NA KOSOVU I METOHIJI", Mitra Reljić (Matica srpska)
4. "MONUMENT", Berislav Blagojević ("Imprimatur")
5. "DAVID PROTIV OPTUŽENOG ZLODUHA", Predrag Marković ("Solaris")

Foto arhiva

F. Petrinović je uspeo da stvori autentičan zapis o tome kako vojvođanska monotonija i melanholija lede balkansku vrelinu. Neuravnotežena lirska hronika o jednom gradu, pisana nervoznom rukom pesimiste i cinika, pretočila se u Petrinovićevim romanima u crnu i dugačku baladu o jednoj epohi, prožetoj bolom, gorčinom i beznađem. A. Jovičić je imenovala savremeno doba kao beskraj bespuća, pridodajući kosovsko-metohijskoj poeziji bitnu nijansu novog značenja i kvaliteta. Kosovsko stradanje i kosovski usud "oplemenjeni" su užasom istosti sveopšte nesreće u kojoj se ljudsko biće poistovećuje sa izbeglicom, sa "čovekom bez domovine". Sociolingvističke i kulturološke studije M. Reljić kao nijedne do sada osvetljavaju razmere, uzroke i posledice zatiranja srpskog jezika i srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Vredna pohvale je i velika istraživačka strast B. Blagojevića i P. Markovića, istrajnost da se u mediju književnosti igraju i eksperimentišu. NJihova proza je jedan nesvakidašnji imaginarni prostor u kojem se neprekidno sučeljavaju i prožimaju sadašnje (i buduće) sa prošlim, faktografija i fikcija, kritički tonovi i ironija, radost života i društvene anomalije ljudske egzistencije.

*****************************************************

NEBOJŠA LAZIĆ (Beograd)

1. "KRITIČKI OPISI", Marko Nedić ("Akademska knjiga")

2. "BEZ DLAKE NA SRCU", Jelena Marićević Balać
("Everest Media" - Međunarodna kulturna mreža "Projekat Rastko")
3. "VELELEPOTA SEKINDE", Nenad Gugl ("Bit izdavaštvo")
4. "TAMNA PUČINA", Dragan Stojanović (Dom kulture "Studentski grad")
5. "MOJA MAMA ZNA ŠTA SE DEŠAVA U GRADOVIMA", Radmila Petrović
(PPM "Enklava")

Foto arhiva

M. Nedić se, donoseći književne sudove koji su gotovo neporecivi, suvereno bavi razvojem srpske proze u XIX i XX veku. S istom posvećenošću analizira srpske narodne pripovetke, u obliku kakvim ih je zabeležio Vuk Karadžić, i pripovedački rad Ive Andrića ili Miloša Crnjanskog. Knjiga poezije J. M. Balać pravo je pesničko otkrovenje prošle, pandemijske godine. Ostavljajući po strani vešto korišćenje intertekstualnih veza sa svetskom, najčešće orijentalnom poezijom, čitalac ostaje razoružan pred uzvišenom ljubavnom lirikom najvišeg reda. N. Gugl donosi skladnu povest o ljubavi, prikazujući je u skladnom balansu antinomija duhovnog i svetovnog, telesnog i sakralnog. Roman D. Stojanovića odličan je primer za tzv. profesorsku književnost, koju su ranije tako dobro reprezentovali Meša Selimović ili Milorad Pavić. Pisac minuciozno prikazuje sudbinu glavnog junaka romana Stojana između istorijskih scila i haribdi u vremenskom rasponu između 1914. i 1941. godine. Zbirka pesama Radmile Petrović jedan je, koliko smeo toliko i iskren, iskorak od okoštalog panteona srpske poezije, prema kojem se ona, još od epohe Bogdana Popovića, ima baviti "uzvišenim temama". Ova mlada i talentovana devojka vrlo elegantno diskredituje nekada veoma uticajan opozit između ruralnog i urbanog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)