Kultura

OD KNJAŽEVE TARČE, DO MODERNIH SCENA: Vekovi srpske teatarske magije

Драган Радојчин
Dragan Radojčin

27. 03. 2026. u 17:18

SVETSKI dan pozorišta, koji danas obeležavamo, podseća na trnovit, ali slavan put srpskog teatra – od prvih „dvorskih” predstava kneza Miloša i vizionarskog duha Joakima Vujića, preko izgradnje nacionalnog hrama kulture na današnjem Trgu republike, koji je tada s pravom nosio ime Pozorišni trg, pa sve do savremenih beogradskih scena koje, uprkos izazovima digitalnog doba, i dalje čuvaju plamen žive reči i magiju koja se rađa samo pod svetlima reflektora.

ОД КЊАЖЕВЕ ТАРЧЕ, ДО МОДЕРНИХ СЦЕНА: Векови српске театарске магије

foto Z.Jovanović

Od Joakima do Narodnog pozorišta: Kako je sve počelo

Srpska pozorišna istorija nerazdvojna je od imena Joakima Vujića, koga s pravom nazivamo „ocem srpskog teatra”. Upravo je on, na poziv kneza Miloša Obrenovića, na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu utemeljio Knjaževsko-srpski teatar. Iako je Miloš ostao upamćen kao strog i pragmatičan vladar, njegovo vizionarstvo se ogledalo u razumevanju da bez kulturnih institucija nema ni čvrste državnosti, niti međunarodnog priznanja jednog naroda koji se iznova rađa.

Nasledivši oca ne samo na prestolu već i u kulturnoj misiji, knez Mihailo Obrenović je 1868. godine doneo istorijsku odluku o podizanju zdanja Narodnog pozorišta na današnjem Trgu republike. Iako tragično nastradali knez nije dočekao završetak svog zaveta, hram nacionalne kulture je otvorio kapije 30. oktobra 1869. godine. Prva predstava pod svodovima novog teatra, simboličnog naslova „Posmrtna slava kneza Mihaila” autora Đorđa Maletića, bila je istovremeno i umetnički čin i nacionalni omaž vladaru koji je Beograd definitivno ucrtao na kulturnu mapu Evrope.

Šta voli srpska publika?

Iako se tehnologija neumitno menja, ukus domaće publike u 2026. godini ostaje veran proverenim vrednostima. Analize posećenosti pokazuju da srpski gledalac u teatru i dalje najviše traži komediju mentaliteta i savremenu domaću dramu. Naslovi koji decenijama pune sale, poput kultnih ostvarenja u „Zvezdara teatru”, potvrđuju da publika najbolje reaguje na priče u kojima prepoznaje sopstvenu svakodnevicu.
Pored smeha, najveću pažnju privlače i spektakli sa velikim glumačkim podelama koje predvode zvučna imena našeg glumišta. Domaća publika je tradicionalno vezana za takozvano „glumačko pozorište”, gde su harizma i majstorstvo umetnika na sceni podjednako presudni za uspeh predstave kao i sama priča. S druge strane, mjuzikli u Pozorištu na Terazijama beleže najveći procenat ponovljenih poseta, što ukazuje na to da Beograđani izuzetno cene vizuelni spektakl i vrhunsku zanatsku produkciju.

 

Beograd danas: Grad koji nikada ne spušta zavesu

Danas, Beograd je neprikosnoveni pozorišni centar regiona sa fascinantnom lepezom scena. Dok Narodno pozorište revnosno čuva klasični kanon - dramu, balet i operu, Jugoslovensko dramsko pozorište  ostaje bastion moderne režije i vrhunske vizuelne estetike. Beogradsko dramsko pozorište na Krstu danas predstavlja najdinamičniju scenu regiona koja kroz smele međunarodne koprodukcije i angažovan teatar pomera granice izraza.

S druge strane, „Atelje 212” i dalje nepokolebljivo neguje onaj prepoznatljivi beogradski duh i inteligentnu avangardu, dok Zvezdara teatar kroz savremene domaće tekstove iz sezone u sezonu drži rekorde u posećenosti. Posebnu radost Beograđanima donosi pozorište „Boško Buha”. Sa svoje dve scene — Večernjom i Scenom za decu — ono okuplja sve generacije, podsećajući nas da se ljubav prema teatru neguje od najranijih dana. U istom stroju se nalaze i Malo pozorište „Duško Radović” i Pozorištance „Puž”.  Za ljubitelje muzičkog spektakla, Pozorište na Terazijama brodvejskim kvalitetom stoji rame uz rame sa svetskim produkcijama, dok alternativne scene poput „Bitef teatra”  nastavljaju da hrabro istražuju nove izvođačke forme.

 Više od zabave – Ogledalo društva

Pozorište u Srbiji prešlo je dug put od putujućih družina do tehnološki opremljenih i digitalizovanih scena, ali je njegova suština kroz vekove ostala ista: ono je živi dijalog sa publikom koji se rađa ovde i sada. Uprkos dominaciji striming servisa i ekrana, pozorišne sale su iz večeri u veče pune, što je najbolji dokaz da je živa reč glumca i direktna emocionalna razmena nezamenljiva potreba našeg društva. Teatar nije samo mesto zabave, već prostor u kojem se, kao u najvernijem ogledalu, ogledaju naša istina, nada i identitet.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

„PROTEKCIJA“ NAJSMEŠNIJA, „ŠVEJK“ NAJBOLJA PREDSTAVA: Uručenjem nagrada završen 51. festival „Dani komedije“ u Jagodini
Kultura

0 0

„PROTEKCIJA“ NAJSMEŠNIJA, „ŠVEJK“ NAJBOLJA PREDSTAVA: Uručenjem nagrada završen 51. festival „Dani komedije“ u Jagodini

EPITET najsmešnije takmičarske predstave, nagrada „Miodrag Petrović Čkalja“ i statueta „Jovanča Micić“ na upravo završenom 51. festivalu „Dani komedije“ u Jagodini pripali su, po oceni pubike (4,85), predstavi „Protekcija”, nastaloj u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatra Budva, po tekstu Branislava Nušića i u režiji Milana Neškovića. Stručni žiri nagradu za najbolje pozorišno ostvarenje „Mija Aleksić” dodelio je „Švejku” Jaroslava Hašeka u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta, režija Veljko Mićunović.

27. 03. 2026. u 17:44

Politika
Tenis
Fudbal
NOVO LICE GOMEXA: Trgovina koja razume svog komšiju

NOVO LICE GOMEXA: Trgovina koja razume svog komšiju