NA CRTEŽIMA ZVUCI KLASIKE: Mlada Milena Ivanović u Galeriji FLU predstavila dela inspirisana muzikom

M. Kralj

18. 09. 2021. u 15:45

ŠTA vidimo kada slušamo i šta čujemo kada gledamo? Ovo pitanje je sebi, ali i posetiocima svoje prve samostalne izložbe u Galeriji FLU, u Knez Mihailovoj ulici, postavila mlada beogradska umetnica Milena Ivanović (1996), koja je master studije na ovom fakultetu završila prošle godine, u klasi redovnog profesora Dobrice Bisenića.

НА ЦРТЕЖИМА ЗВУЦИ КЛАСИКЕ: Млада Милена Ивановић у Галерији ФЛУ представила дела инспирисана музиком

Foto Milena Anđela

Postavka kojoj je dala ime "Priroda kao muzička pozornica" sadrži crteže nastale slušanjem njoj omiljenih komada Vivaldija, Šopena, Debisija, Ravela...

- U ranijim ciklusima sam se bavila prirodom, pa mi je bilo logično da kroz prirodu opišem i muziku - objašnjava sagovornica postavku na kojoj predstavlja dela nastala posle studija. - Istovremeno, shvatila sam i kako mi se crtež mnogo menja kada slušam klasičnu muziku, da me vuče ta atmosfera koju osećam intuitivno. Želela sam da napravim eksperiment i vidim gde će me ta atmosfera odvesti.

Obrnut proces, da joj vizuelna ostvarenja bude muzičke asocijace, dešava joj se kada je u pitanju forografija. Uz slikanje i digitalnu grafiku, ona joj je trenutno u fokusu:

Foto Milena Anđela

- Fotografiju sam nedavo otkrila, dok sam odranije radila digitalne kolaže. Sada mi je najzanimljivije da se tako izražavam. Teme kojima se bavim tiču se mojih intimnih razmišljanja i preokupacija, jer me malo pogađa ono što se dešava na nekom širem planu, u društvu i svetu.

Ovom eskapizmu je pribegla, kako iskreno otkriva, zato što ne želi da odraste:

- Imam odbojnost prema ustaljenom i šematskom životu "odraslih". Tek kada sam se osamostalila shvatila sam da mi ta nezavisnost, koja mi je delovala bajkovito i ne prija toliko - kaže Milena, kojoj iz istih razloga prija što radi sa osnovcima, kao nastavnik na zameni, u školi "Branko Radičević".

Foto Milena Anđela

Opredeljenje za rad u medijima koji gotovo da isključuju boju (crtež, grafika, donekle i fotografija), proističe iz namerne porebe da se "ograniči":

- Tako sam i radove za ovu izložbu stvarala svodeći sredstva na papir, ugljen i kredu. Crtež mi je, inače, primaran u izražavanju. U njemu se mnogo bolje snalazim i ono što zamislim adekvatnije i brže prenesem na papir, nego što bi to bilo sa bojama i četkicom - zaključuje umetnica kojoj je veliko priznanje što je izabrana da izlaže u galeriji svog nekadašnjeg fakulteta.

VIVALDI, DEBISI, ŠOPEN...

KLASIČNA muzika je nešto sa čim je Milena Ivanović odrastala, jer joj je majka profesor muzike:

- Dosta mi je pomoglo i moje muzičko obrazovanje, iako je bilo samo osnovno - nastavlja likovna umetnica koja svira flautu.- Zato sam bila u prilici da bolje tumačim strukturu kompozicija uz koje sam crtala. Muzičke komade sam birala spontano. Dela Vivaldija, Šopena, Debisija, Ravela su mi budila maštu, mogla sam uz njih dobro da vizualizujem početni crtež. Po atmosferi jedino malo odskače Rahmanjinov, koji je malo dramatičniji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)