Svi tipuju na furiju

EVROBASKET, jubilarni, četrdeseti, poslednji koji se održava na svake dve godine, trebalo je da bude najveći, najglamurozniji. Kao prošli i ovaj je organizovan u četiri države (Finska, Izrael, Rumunija, Turska) kako bi što veći broj ljubitelja košarke širom Starog kontinenta mogao da uživa.

Međutim, rat FIBA i Evrolige koji godinama bukti u pozadini košarkaških terena, potpuna nadmoć NBA u odnosu na ostatak sveta, iskazana prilikom sufliranja igračima da se ne odazovu na selektorske pozive, kao i serija povreda, uticali su da na aerodrome u Helsinkiju, Klužu, Istanbulu i Tel Avivu ne sleti više od 40 igrača koji bi po kvalitetu morali da se nađu u avionima koji su prevezli učesnike Evropskog prvenstva.

Brojčano, a sigurno i kvalitativno, najviše su oštećena dva najveća favorita, olimpijki vicešampion Srbija i evropski prvak Španija.

Bez čak osmorice standardnih reprezentativaca, odnosno semorice na čijim grudima je u Riju zasijalo srebro, morao je selektor Đorđević da krene put Istanbula. Na drugoj strani, njegov kolega na klupi Španije i njegov nekadašnji učitelj u Realu, Serđo Skariolo ostao je bez Ibake i Mirotića, ali i Kalderona i Ljulja, koji je, čini se, najveći gubitak za "furiju". Međutim, najveći dobitak Španaca je igranje braće Gasol, Pau i Marka. Posebno starijeg, singurno najsjajnije zvezde Evrobasketa, koja se sa kontinentalnih šampionata, a sakupio ih je šest, nikada nije vratio bez medalje.

Niko ne sumnja da će biti i sada tako, čak malo ko misli da se 17. septembra u "Sinan Erdem domu" neće čuti tonovi "Kraljevskog marša", jedne od najstarijih himni u Evropi.

"Marseljeza" je intonirana 2013, ali bez Tonija Parkera, još jednog košarkaškog dijamanta koga je povreda izbacila iz aviona za EP, kao i nekolicine koji su se odlučili za reprezentativni "tajm-aut" (Batum, Gober, Pjetrus, Kozer), u Istanbulu će im biti daleko teže da repriziraju scene iz Ljubljane. Ipak, u Francuskoj veruju da novi talas predvođen Ertelom, Serafanom, Furnijeom... može da uspostavi novu košarkašku dinastiju.

Na listi potajnih favorita, možda ne za zlato, ali bar za medalje uvek je smeštena Litvanija, nacioionalni tim koji bez obzira na to ko se odazvao pozivu, redovno dolazi do završnice. Zatim, tu je i Slovenija. Naši stručak na klupi Igor Kokoškov će, posle sjajnih rezultata sa Gruzijom, pokušati da medaljom materijalizuje sav kvalitet Slovenaca koji poseduju Goran Dragić, Entoni Rendolf Luka Dončić i kompanija...

U tom društvu je i Hrvatska. Iako su im otkazale mlade snage Zubac i Žižić, zatim veteran Bilan, Hrvati veruju da je pod nadozorom harizmatičnog stručnjaka Aleksandra Petrovića, sa dva NBA lidera na parketu, Šarićem i Bogdanovićem, ali i ogromnim isksutvom većine članova tima, došlo vreme da se prokletstvo započeto silaskom s pobedničkog postolja 1995. prekine.

Naravno, tu se lista kandidata ne završava, jer je svaki dosadašnji šampionat znao da proizvede nenadane heroje, ali i tragičare. Ne samo kada se gleda zbirni rezultat nacionalnih timova, nego i pojedinačni učinak igrača. Upravo nedostatak značajnog broja velikih zvezda oslobodiće prostor za neke nove klince da se pokažu na ovih pet pozornica, od Helsinikija do Tel Aviva. Pa ako se pokažu na njima, čeka ih mesto u "Sinan Erdem domu", a onda možda i ulazak u večnost...

PROČITAJTE JOŠ:

Đorđević: Ne postoje magični štapići, ali imamo opcije

Novakova poruka košarkašima Srbije: Da ostvarite sve što ste poželeli