Kapiten juniorske košarkaške reprezentacije: Moj san je Uniks

PRVA asocijacija kada neko iz košarkaših krugova pomene ime Stefana Lazarevića je - kapiten! Ovaj Beograđanin, rođen 20. avgusta 1996. godine bio je lider juniorskog tima Crvene zvezde Telekom koji je pokorio Evropu i osvojio Evroligu. Čast da ponese kapitensku traku ukazao mu je i šef stručnog štaba juniorske reprezentacije Srbije Aleksandar Bućan na EP za igrače do 18 godina u turskoj Konji.

Zbog toga je logično što je krilo koje je prošle sezone debitovalo i za prvi tim vicešampiona Srbije u ABA ligi (meč 23. kola ligaškog dela sezone protiv Krke u Beogradu) već u startu zapao za oko svima na turniru.

U pomalo neobičnom intervjuu za zvanični sajt takmičenja, Lazarević je otkrio koje su mu želje i ciljevi u karijeri, koga smatra idolom, ali i koje mu je prvo sećanje vezano za košarku.

Sve navijače crveno-belih iz ovog razgovora najviše je zabrinula Lazarevićeva reakcija na pitanje - koji je vaš tim iz snova?

- Uniks Kazanj! Mislim da mogu tamo da igram. To je vrsta košarke koju mogu da igram, u kojoj sam dobar. Verovatno se ponekad osećam i kao Rus, pošto mnogo volim ruske igrače. Tamo bih bio jako dobar - objasnio je Lazarević.

Ko je najbolji igrač Evrope koga ste gledali uživo ili na TV?

- Serhio Rodrigez! On je mađioničar sa loptom.

Koja je najbolja utakmica koju ste igrali ili gledali?

- Finale kvalifikacinog turnira Evrolige u Beogradu i finale Fajnal-ejta Evrolige u Milanu.

Koje su vaše dobre strane u igri, a šta su vam mane?

- Dobar sam u tranziciji, igram dobru odbranu, mislim i da mi je prodor dobar. A mana mi je šut! Kada se konačno završi sezona, planiram da se maksimalno posvetim radu na ispravljanju ovog problema.

Šta bi za vas značilo da jednog dana zaigrate za A reprezentaciju Srbije i osvojite medalju?

- Naravno, to bi bio vrh karijere. Želim da jednog dana zajedno sa momcima koji su sada u juniorskoj reprezentaciji ostvarim taj cilj. Ceo život igramo zajedno i znam koliko možemo.

Koje vam je prvo sećanje na košarku?

- Kada sam sa četiri godine na jednom basket igralištu u mom kraju ubacio šut sa pola terena. Tri godine kasnije sam počeo i da treniram košarku.

Šta radite kada ne igrate košarku?

- Učim. Ne računajući košarku, za mene je škola najveći prioritet. U slobodno vreme vozim bicikl, plivam, slušam muziku - objasnio je Stefan Lazarević.