Savićević: Zvezda morala da ima šestu zvezdu

GENIJE. U samo ovoj, jednoj reči, oslikava se na najbolji način život i delo Dejana Savićevića (15. 9. 1966, Podgorica). Novinar "Gazeta delo sport" dao je ovaj nadimak crnogorskom fudbalskom žongleru i pogodio u metu. Jer, Dejo nije bio samo planetarni as, već i veliki čovek, humanitarac...

Pet godina u Budućnosti (130-36)?

- U Budućnosti sam stasao kao igrač. I za klub i grad, naravno, vežu me lepe uspomene. Žao mi je jedino što bar jedne godine nismo izborili Evropu, jer smo zaista imali sjajnu generaciju. Uostalom, pobeđivali smo i one najbolje: Zvezdu, Partizan, Dinamo, Hajduk.

Vaš prelazak u Crvenu zvezdu (72-23) je bio turbulentan, na kraju je, ipak, sve leglo na svoje mesto?

- Šta leglo, ništa nije leglo. Partizan je bio klub generala, a Zvezda političara i policije. U Budućnosti su, naravno, bili za to da potpišem za Partizan, ja sam hteo samo u Zvezdu. I onda, poterali su nas desetoricu u JNA, tu je bio i Darko Pančev, jer su i čelnici Vardara bili partizanovci. Bilo je bitno da nas dvojica ne dođemo u Zvezdu, a ostalih osmorica su bili kolateralna šteta.

Ipak, obojica ste došli na crveno-beli deo Topčiderskog brda?

- Znali smo i mi za jadac. Njihova ideja je bila da obučemo uniformu i onda ne bismo mogli da potpišemo za Zvezdu. E, Dare i ja smo sačekali prvi dan prelaznog roka, potpisali i u kasarnu stigli sa zakašnjenjem od nekoliko dana.

Osvojili ste tri uzastopne šampionske titule, dva nacionalna Kupa, Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup?

Pročitajte još Vladimir Jugović: Fudbal sam igrao jer sam ga voleo, nikada nisam jurio slavu

- Nemam tu nešto posebno da kažem. Imali smo zaista prejaku ekipu za jugoslovenski fudbal i lako smo pobeđivali sve rivale. Ali, potom smo i Evropi i svetu pokazali koliko smo jaki. I to je to.

Koje biste utakmice izdvojili kao najbolje, ja imam tri: protiv Bajerna u Minhenu, Junajteda u Mančesteru i Barselone u Atini u dresu Milana?

- Ne znam šta da kažem, bilo je bar desetak utakmica u kojima sam veoma dobro igrao. Dobro, u Atini protiv Barselone je bilo najviše ljudi, postigao sam zaista i lep gol, lopta me je slušala i u Mančesteru, ali smo mnogo šansi promašili. Bio sam dobar protiv Kelna, Galatasaraja u Beogradu, pa protiv Dinama iz Drezdena...

Osvojili ste dve titule prvaka Evrope, sa Zvezdom i Milanom, do koje je bilo teže doći, koja je slađa?

- Sigurno je teže bilo sa Zvezdom, jer Olimpik je bio jači od nas. Možda je ta utakmica u finalu bila i naša najslabija u Kupu evropskih šampiona. Ali, sreća nas je pogledala sa penala.

Za najboljeg igrača Evrope te godine izabran je Žan-Pjer Papen, Pančev i vi ste podelili drugo mesto, što je bila nepravda?

Pročitajte još Slobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru

- Naravno da mi je bilo krivo, neko od nas koji smo postali šampioni Evrope morao je da dobije to priznanje. Ko, to je već pitanje ko šta voli. Da li Pančev koji je tresao mreže kao od šale, Robi Prosinečki ili ja koji smo plenili lepom igrom... Bilo ko, samo ne Papen!

Da li vam je bilo krivo što niste, kao kapiten, zbog isključenja podigli pehar u Tokiju kada je Zvezda postala prvak sveta?

- Meni je najbitnije bilo da smo na kraju slavili. To, ko će da podigne pehar, najmanje je važno. Oko toga se pravila fama, ali mene nikada to nije doticalo. Ali, da smo izgubili zbog moje gluposti, e, to bih pamtio po zlu do kraja života.

Mnogi misle da ste morali da budete šesta Zvezdina zvezda?

- Mogao je to da bude Pančev, jer je golgeter van serije i imao je tri vrhunske sezone. Mogao je i Robi koji je znao sve u fudbalu i bio i omladinski prvak sveta, mogao sam i ja,svejedno, jer smo bili najbolji u toj ekipi. Smešno je da niko od prvaka Evrope i sveta nije bio šesta Zvezdina zvezda. Najtrofejnija generacija u istoriji ostala je bez tog priznanja iako smo na papiru svi mi proglašeni za Zvezdinu zvezdu, što je van pameti. Međutim, ne bih o tome, neka to ide na obraz onima koji su nas zaboravili ili namerno preskočili, kako god.

Iz Zvezde u Milano (97-20) sa kojim ste osvojili čak sedam trofeja?

- Bilo je toliko? Zaista se ne sećam. Ali, bile su to lepe godine. Barselonu smo u finalu KEŠ rasturili, igrali smo još jedno finale sa Ajaksom, izgubili sa 1:0, ali sam ja bio povređen.

Kraj u Rapidu (44-25)?

- U Beču mi je bilo prelepo. Prijalo mi je, igrali smo bez tenzija koje su me mučile u Milanu, bio sam opušten i sve mi je išlo od ruke. Igrao sam polušpica, davao golove iz igre, slobodnjaka, uživao sam u igri.

U dresu reprezentacije bilo je dosta razočaranja, kako ste se osećali kada su nas vratili iz Švedske?

Pročitajte još Šestić: Nisam prevario Borotu!

- Bila je to politička odluka i svakako da nam je svima veoma teško pala. Odluka je bila smešna, jer, i Sirija je non-stop u građanskom ratu, a njihova reprezentacija se uveliko takmiči. Šta smo mi imali sa ratom, da nismo možda uzeli puške u ruke, pucali i nekoga ubili? Kakve smo mi veze imali sa politikom Slobodana Miloševića? Mi smo fudbaleri i samo smo igrali fudbal. Bili smo u najboljim godinama i da nismo pauzirali zbog tih, sumanutih sankcija, uveren sam da bismo 1994. ili 1996. postigli ono što su Hrvati na SP 1998. godine.

Na Mundijalu u Italiji 1990. godine osvojili ste peto mesto?

- Crveni karton koji je nezasluženo dobio Refik Šabanadžović nas je zaustavio! Uveren sam da bismo pobedili Argentinu, pogotovo zato što Maradona nije bio u formi. Imali smo tim da budemo među četiri najbolje ekipe, a da smo stigli u polufinale, ko zna kako bi se ta mundijalska saga završila.

Francuska 1998?

- Ja sam imao 32 godine, bio sam povređen i nisam bio u prvom planu. Bio sam tamo, a bolje da nisam bio. Vodili smo protiv Nemaca sa 2:0, a onda su "panceri" izjednačili, pa nas je žreb "poslao" na Holandiju umesto na Meksiko. Protiv "lala" prečka nam se isprečila. Ipak, mislim da nam je najveći minus bila povreda Darka Kovačevića. Bio je u sjajnoj formi i da se nije povredio protiv Nemačke, mi bismo ih dobili.

Od 15. maja 2001, bili ste član trojne komisija koja nije uspela da odvede reprezentaciju na SP u Japan i Južnu Koreju?

- Rusija je tada bila privilegovana, baš kao i Slovenija. Nije nam sviran jedanaesterac u Rusiji kod 1:1, protiv Slovenije nisu nam svirana dva penala za nas, tvrdim, sudije su nas isterale iz takmičenja.

Pročitajte još Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

Potom ste bili samostalno selektor, a Azerbejdžan nam je došao glave?

- Uh, kada se samo toga setim. Uzmemo bod Italijanima, a onda smo morali da igramo u Podgorici u terminu koji nam nije odgovarao. Imali smo sedam povređenih igrača, vodili smo sa 2:0, završilo se 2:2. Otišao sam sa kormila.

I postali sjajan predsednik FS Crne Gore?

- Bio bih zadovoljniji da smo prošli na neko veliko takmičenje, a bili smo tako blizu. Vodili smo u Jermeniji sa 2:0, primili treći gol tako što je njihov igrač iz nehata pogodio mrežu. Protiv jakih, Poljske, Danske i Rumunije smo igrali dobro. Ali, idemo dalje, smena je generacija, imamo mlad i perspektivan tim, nadam se da će Ljubiša Tumbaković uspeti da nam ispuni želje.