Lena Kovačević: Sav život može da stane u jedan kafe

* Sa pesmom „Cafe“ postigli ste veliki uspeh i predstavili nešto potpunodrugačije od vašeg, dotadašnjeg, opusa. Da li je to bio rizik, želja za promenom, ili je, jednostavno, došlo vreme, da publici pokažete mnogo više?

- Saradnja sa „Magic Records” - om i uopšte, ljudima koji grade zanimljiv zvuk u skladu sa svetskim trendovima, je nešto čemu sam se nadala u Srbiji. Singlovi “Zauvek” (za koji sam pisala muziku) i “Cafe” su odraz moje ljubavi prema pop zvuku, koji nosi u sebi, ponovo, nešto drugačije. Drago mi je da smo napravili, zajedno, muziku koja jeste komercijalna, ali mislim da nosi nešto neobično.

* Interesantan je put pesme, koji ste vrlo originalno izveli. Prvo smo imaliaudio verziju koja je osvojila publiku, posle nekog vremena spot, a sada i verziju na francuskom. Stiče se utisak da ste objavili tri različitepesme. Zašto baš takva promocija singla?

- Sasvim spontano, zapravo. I mada deluje kao nekakva biznis strategija, želeli smo da uradimo dobar spot, a on je, jednostavno, tražio i prave ljude i sredstva, a zatim, ova melodija je prevodiva na toliko mnogo jezika. Poželeli smo, u startu, da imamo i verziju na stranom jeziku, idealno, francuskom.

* U spotu srpske verzije pesme ste, čini se, pokazali i svoju mističniju,zavodljiviju stranu. I sama melodija je takva. Koliko je oslobodila iz vas neke osobine koje do sada nismo videli?

- Mislim da godine nastupa u Srbiji, regionu i inostranstvu (prošle godine sam svirala u Austriji, u “Albertini Hall", a zatim u Americi), sve te uspomene i kofer koji nosim sa sobom, već dobijaju, sigurno, svoje mesto u izvođenju. To je i stvar zrelosti, verujem. Drugačije, danas, doživljavam muziku, prirodno. Dublje je doživljavam i, što bi muzičari rekli, kilometraža čini svoje.

* Foto: Andreja Damnjanović

* Otkuda ideja za pesmu na francuskom i kako je došlo do njene realizacije?

- Igrom slučaja, imam divne prijatelje u Francuskoj. U toku studija i života u Amsterdamu, često sam išla u Pariz, tako da sam i ta, profesionalna poznanstva, stekla tamo i zaista se to sve, sada, idealno spojilo kroz pesmu “Cafe”. C. Sen je rep umetnik koji je u tu vrstu muzike ušao kao jedan od najpoznatijih slikara grafita u Francuskoj, pre dvadeset godina. Snimio je pet albuma i ima turneju na najvećim festivalima, i mada je, zaista, “underground” umetnik, bio je idealan za ovu pesmu. Napisao je predivan tekst, puno toga smo pisali zajedno, na licu mesta, inspirisani originalnom verzijom. Snimali smo u Skoplju, u fantastičnoj atmosferi, kreativnoj, inspirativnoj, dali smo, zaista, sve od sebe da napravimo verziju koja može biti zanimljiva našim ljudima, ali i strancima.

PROČITAJTE I: Lena Kovačević o navikama: Težim savršenstvu

* Atmosfera pesme je veoma neobična, čudna, melanholična. U čemu vas,najintimnije, i na koji način, oslikava ova numera?

- Snimila sam je i otpevala u dahu. Tih dana, imala sam puno nastupa sa mojim muzičarima, bili smo i blizu Kosova, pevala sam i tradicionalne pesme, i ti neki ukrasi i ceo srednji deo, gde improvizujem, su posledica tih nastupa. Koncerti su nešto što me inspiriše, najlepše snimke imam sa „živih” nastupa, nisam čovek studija, ali ova pesma me je stavila u taj “mod” dodira sa publikom i emocijom koju nosi pesma, poput nekog elektriciteta koji osetite na bini, povezanosti sa Bogom i ljudima. To se desilo! To su neke čarolije koje nisu baš rečima objašnjive.

* O čemu uvek razmišljate dok pevate „Cafe“? Kakve slike su u mislima?

- Vezala sam se za tekst, zaista, poput “I will Survive”, ima tu neku notu tuge, inata, melanholije, ali i ritma, koji sve povezuje. Dobijala sam poruke od ljudi koji sviraju klasičnu muziku i narodnu muziku, da su zaljubljeni u pesmu. To je zaista velika satisfakcija.

* Foto: Andreja Damnjanović

* U čemu je Pariz najinspirativniji i koja je veza sa ovom pesmom u vašoj mašti?Mali kafe na Monmartru, nesrećna ljubav ili sjaj i beda Pigala i “Mulen Ruža”?

- Mogli bi je staviti u film sa sva tri scenarija, univerzalan je jezik nekakvog bola, sete i nostalgije, a to ova melodija nosi, ali ne u nekakvom patetičnom smislu, jer ne volim patetiku i bojim je se, pogotovo u pesmama ili tekstovima.

* Kako izgleda kafe vašeg života?

- Svi smo prošli kroz različite faze, a zatim, sve priče koje sam čula u životu, predstavljaju moj kafe. Miks džeza u nekom podnožju harmonskom, pop i “uhvatljiv” ritam, to je moj kafe, ovog trenutka, i radujem se sledećem singlu i izgradnji novog albuma, Bože zdravlja.

* Ko u njemu ima posebno mesto?

- Život. Sav život može da stane u jedan kafe. U nekoj imaginaciji. Poput filmova Vudija Alena ili Pedra Almodovara, ali i tatinih filmova. Zamišljam sve likove u tom jednom kafeu.

* Jeste li bili od onih” tužnih koji se druže” i kako ste napustili to društvo?

- Jesam specifičnog senzibiliteta, sigurno, s obzirom na stil i muziku koju volim i stilove koje spajam, ali tugu, kao takvu, volim da koristim u neke muzičke svrhe, a život da bojim drugim energijama. Previše brzo ide vreme.

* Foto: Andreja Damnjanović

*Da li ste nekada sedeli u kafeu u kome se “suze služe” i šta povezuje ljude unjemu?

- Ne znam nijednog čoveka koji nije. Zato je taj tekst, sigurno, i spojio tako veliki broj ljudi, različitog senzibiliteta, ukusa, stila života. To je, zaista, zanimljivo i lepo. Zato volimo muziku.

* Šta je u planu za predstojeću jesen?

- Radujemo se pravljenju nove muzike ali i stranom izdanju pesme “Cafe”. Zatim, koncertima koji nas očekuju od prvog septembra. Presrećna sam zbog rasprodatog solističkog koncerta u okviru, meni jednog od najdražih festivala, “Belef”, u Beogradu, koji će se uskoro emitovati na RTS- u. Zaista je to veče koje ću pamtiti i ja, ali i moji muzičari.