Da li je Vučić kao lider opozicije najveći strah njegovih protivnika

DA li se protivnici Aleksandra Vučića sada plaše njegovog delovanja iz opozicije? Da li im smeta mogućnost da sa pozicije opozicionog lidera nastavi da učestvuje u političkom životu, kritikuje novu vlast, obraća se građanima, učestvuje u skupštinskim raspravama? Upravo ova pitanja otvara autorski tekst objavljen u listu „Danas“, u kojem se, u kontekstu sprečavanja Vučićevog političkog povratka, pominju optužnice.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

U tekstu pod naslovom „Vučić je priznao poraz da bi se vratio na vlast“, čiji je autor Aleksandar Đikić Niški, razmatra se politička budućnost Aleksandra Vučića nakon poraza na parlamentarnim izborima 25. oktobra.

Autor iznosi tezu da Vučićevo priznanje izbornog poraza ne znači i njegov odlazak sa političke scene, već da bi moglo da predstavlja početak pokušaja povratka na vlast.

Foto: Printskrin

Međutim, posebno privlači pažnju način na koji autor predlaže da se takav scenario spreči.

- Oni će insistirati na poziciji „jedine stranke“ u parlamentu, a on na statusu „lidera“ opozicije. To samozvanje treba odmah prekinuti optužnicama i kristalno jasnim dokazima - navodi se u tekstu objavljenom u „Danasu“.

Foto: Printskrin

Autor prethodno govori i o „brzoj reakciji reformisanih institucija“ i dokazivanju navodnih nepočinstava, koristeći čak i izraz „srebrni metak“ za ono što smatra neophodnim odgovorom na politički uticaj Vučića.

Zašto se, međutim, potreba za podizanjem optužnica dovodi u vezu baš sa mogućnošću da Vučić nastavi da deluje kao lider opozicije? Da li se iza takvog stava krije bojazan da bi njegovo prisustvo u parlamentarnom životu moglo da predstavlja ozbiljan politički izazov za novu vlast?

Srpska napredna stranka izgubila je parlamentarne izbore, ali nije nestala sa političke scene. Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije, lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila je 103 poslanička mandata, čime je zadržala značajno parlamentarno predstavništvo.

To otvara i pitanje uloge koju Vučić može imati u novom odnosu političkih snaga.

Da li se njegovi politički protivnici pribojavaju mogućnosti da Vučić iz opozicije nastavi da okuplja svoje birače? Da li im predstavlja problem mogućnost da se iz Skupštine čuju njegove kritike buduće vlade, njenih odluka i poteza? I da li je upravo mogućnost da SNS ostane snažna parlamentarna opozicija razlog zbog kojeg se u pojedinim političkim analizama već razmatra kako sprečiti Vučićev povratak na vlast?

Izborni poraz promenio je odnos snaga na političkoj sceni Srbije, ali nije ukinuo pravo poraženih strana da učestvuju u političkom životu.

Upravo zato posebno upada u oči insistiranje da se Vučićeva pozicija opozicionog lidera „odmah prekine“ optužnicama.

Da li bi Vučićevo delovanje iz opozicionih redova, njegovi nastupi i kritike vlasti mogli da postanu politički problem njegovim protivnicima? Ili autor teksta smatra da postoje konkretni dokazi o krivičnim delima koji bi, nezavisno od političkih okolnosti, morali da budu predmet postupanja nadležnih institucija?

Ta razlika je od suštinskog značaja.

Krivični postupci moraju da budu zasnovani na konkretnim dokazima i zakonu, a ne na proceni da li neko predstavlja političku opasnost za aktuelnu ili buduću vlast.

Jedno je zahtevati odgovornost za eventualno počinjena krivična dela, a sasvim drugo povezivati rad pravosudnih institucija sa potrebom sprečavanja nečijeg povratka na vlast.

Upravo zato formulacije iz objavljenog autorskog teksta otvaraju važno pitanje: gde prestaje legitimni zahtev za odgovornošću, a gde počinje posmatranje krivičnih postupaka kao sredstva političke borbe?

Ako je Vučić izgubio izbore, zašto bi mogućnost da ostane politički aktivan kao lider opozicije bila sporna? Zar opozicija nema pravo da kontroliše vlast, postavlja pitanja, kritikuje odluke Vlade i pred građanima predstavlja drugačiju politiku?

Građani su na izborima odlučili o raspodeli poslaničkih mandata. Studentska lista osvojila je većinu, dok je Vučićeva lista dobila podršku više od 1,7 miliona birača.

Ti birači takođe imaju pravo na parlamentarno predstavljanje, a poslanici izabrani njihovim glasovima na političko delovanje u skladu sa zakonom.

Zato se nakon promene vlasti nameće pitanje: da li je za pojedine Vučićeve protivnike dovoljan njegov izborni poraz ili bi želeli i da se onemogući njegov dalji politički uticaj? Da li su hapšenja od pobede Studentske liste i optužnice pre konstituisanja vlade, jedini način da se spreči da Vučić i SNS zažive kao opozicija, a samim tim i mogućnost da se vrate na vlast?

Odgovor na to pitanje ne može se izvesti samo iz jednog autorskog teksta. Ali povezivanje optužnica sa prekidanjem statusa opozicionog lidera svakako zaslužuje javnu raspravu. Jer, demokratska smena vlasti podrazumeva i pravo poraženih da nastave političku borbu iz opozicije.

Preporučujemo

Politika

0 0

"NISAM PLAĆAO REKET N1, NITI ĆU PRVOJ I RTS-U" Vučić o situaciji u medijima u Srbiji

14. 11. 2026. u 19:10

Politika

0 1

"BIĆE STRAHOVITO MNOGO PROMENA U NAŠOJ STRANCI" Vučić otkrio šta se sprema u SNS-u

14. 11. 2026. u 19:03

Politika

0 3

"BRANKO MILUTINOVIĆ IZ NORDEUSA SE POMINjE" Vučić otkriva ko se razmatra za novog predsednika Vlade Srbije

14. 11. 2026. u 19:01

Politika

0 2

"SKIDALI SU SA ČET-DžI-PI-TIJA ONO ŠTO BI LjUDIMA MOGLO DA SE DOPADNE" Vučić tvrdi da su obećanja Studentske liste nerealna

14. 11. 2026. u 18:58

Svet

Šef aerodroma "pao" zbog Ajfona: Uzeo 1.650 evra, a sad će dugo da robija

2026-11-12 11:08:00

Svet

Magijska zamka na ulici! Prišla devojci i rekla joj reč o porodici, kasnije ostala je bez 110.000 evra i dragulja

2026-11-12 08:23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije