Krim: Referendum prekraja mapu

MOSKVA- OD STALNOG DOPISNIKA

Stanovnici Krima će 16. marta zaokružiti odgovor na jedno od dva postavljena pitanja - „Da li ste za ujedinjenje Krima sa Rusijom s pravom subjekta RF?“ i „Da li ste za obnovu važenja Ustava Republike Krim iz 1992. godine i za status Krima kao dela Ukrajine?“

Takvu odluku je doneo u četvrtak krimski parlament, koji je opet promenio datum referenduma jer je prvo bilo predviđeno da glasanje bude 25. maja, pa zatim 30. marta, da bi na kraju odlučeno da se održi u nedelju 16 marta.

Iako je Putin informisan o ovoj odluci i o zahtevu upućenom njemu i ruskom parlamentu da otpočne procedura prijema Krima u sastav Ruske Federacije, u Kremlju nema službenih komentara. Leonid Slucki, rukovodilac komiteta ruske Dume za veze sa Rusima koji žive u inostranstvu, objasnio je da građani Krima imaju pravo na samoopredeljenje. A lider „Pravedne Rusije“ Sergej Mironov je izjavio da će se posle rezultata izjašnjavanja 16. marta, po hitnom postupku, staviti na dnevni red ruske Dume pitanje Krima i donošenje svih potrebnih zakona.

Vlast na Krimu je uverena da će većina građana poluostrva 16. marta glasati za pripajanje Rusiji. Ta samouverenost se temelji ne samo na trenutnom raspoloženju stanovništva, već i na nacionalnom sastavu. Rusa je na Krimu oko 60 odsto. Njih ne uzbuđuje upozorenje iz Kijeva da je referendum nezakonit.

Sada kad je velika verovatnoća da će Ukrajina izgubiti ovaj deo zemlje, Vrhovna rada poručuje da je spremna da razmatra promene tamošnjeg ustava i da poveća autonomiju poluostrva, ali na te predloge na Krimu više ne reaguju. Pogotovo kada se zna i da stanovništvo u više južnih ukrajinskih gradova želi da se pripoji Krimskoj Republici, a u Hersonu je u četvrtak bio i miting podrške. Ovo je značajno zbog toga što Krimsko poluostrvo dobija vodu i struju iz Hersonske oblasti, pa je za obe strane bitno da tu teritoriju ne izgube, ističe ukrajinski vojni ekspert Dmitrij Timčuk analizirajući mogući razvoj vojnog sukoba.

U Kijevu kažu da su i dalje blokirane jedinice lojalne Ukrajini koje se nalaze u Kerči i Feodosiji. Zaliv Donuzlav je blokiran i ukrajinski brodovi ne mogu da izađu jer je potopljen stari brod „Očakov“. U glavnom gradu Ukrajine ponavljaju da Rusi dovoze vojnike i vojnu tehniku na Krim.

Dmitrij Timčuk kaže da je još dok je predsednik bio Viktor Juščenko, Ukrajina želela da uđe u NATO, pa je 2005. počela da smanjuje svoju armiju. Po planovima NATO Ukrajina je trebala da se uglavnom bavi transportom vojnika i da obučava ljude koji bi odrađivali zadatke koje dobiju od Brisela. Dolaskom na vlast Viktora Janukoviča, Ukrajina je počela da se izjašnjava kao „vanblokovska zemlja“. Zbog nedostatka novca u državnom budžetu sve se manje ulagalo u modernizaciju armije mada se poslednjih godina često govorilo o reformi vojske.

Ako se rasplamsa rat na Krimu, ukrajinske snage računaju na pomoć 25. brigade desantnih jedinica iz Dnjepropetrovska, kao i 79. avio-mobilne brigade iz Nikolajeva. Rukovodilac Centra za armijska istraživanja Ukrajine Sergej Zgurec kaže da bi u eventualno ratovanje na Krimu mogla da se uključi ukrajinska „elitna helikopterska“ brigada.

Ipak, ogromna većina ukrajinskih vojnih eksperata smatra da je najmudrije da Kijev koristi diplomatiju a ne oružje jer je odnosa snaga neravnopravan.

HILARI O VLADIMIRU: OPASAN MOMAK

BivŠa američka državna sekretarka Hilari Klinton negirala je ju četvrtak da je povukla paralelu između akcija Rusije u Ukrajini i poteza nacističke Nemačke, odnosno da je poredila Vladimira Putina sa Adolfom Hitlerom.

Na skupu na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu Klintonova je istakla da „naravno, ne pravi takvo poređenje“, preneo je magazin „Tajm“.

-Ipak, savetujem da možda možemo da učimo iz ove taktike koja je korišćena ranije - dodala je, nazivajući Putina „opasnim momkom koji ne podnosi kritike“.

VANREDNI SAMIT EU

ŠEFOVI država ili vlada zemalja članica EU su na vanrednom samitu u Briselu odlučili da donesu sankcije protiv Ruske Federacije, suspendovanjem bilateralnih razgovora oko vizne liberalizacije, novog ekonomskog sporazuma i priprema za učešće na samitu G8 u Sočiju. Evropski lideri su istakli da su spremni i na novi krug sankcija, kao što su zabrana putovanja, zamrzavanje imovine i otkazivanje samita EU - Rusija. Potvrđena je i ranije najavljena ekonomska pomoć Ukrajini. EU je u četvrtak dala legitimitet novom premijeru ove zemlje Arseniju Jacenjuku i tako što ga je zvanično primio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Zanimljivo je da je EU na kraju zaključaka istakla svoj cilj da ojača političko i ekonomsko udruživanje s Gruzijom i Moldavijom. G. Č.