ČEŠKA zemlja je slovenski Oksford. Odavde su Ćirilo i Metodije, braća iz Soluna, krenula u širenje slovenskog pisma. Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke, kakav je njen puni naziv, obnovljena je 1921. nakon skoro 900 godina, po blagoslovu Srpske pravoslavne crkve. Prvi češki vladika postao je sveštenik Gorazd (Matej Pavlik) koji je razočaran u katoličanstvo otišao u Hopovo, da bi ga 1921. rukopoložio srpski patrijarh Dimitrij u Sabornoj crkvi u Beogradu. Mitropolit Gorazd, nosio je žezlo - poklon Mihajla Pupina.

Ovako, u dahu, za "Novosti", govori protojerej Srđan Jablanović, naš sveštenik u prestonom Pragu, pojašnjavajući otkuda tolika bliskost Srba i Čeha.


PROČITAJTE JOŠ: U Zapadnom Londonu Srbi se okupljaju "Kod Pirketa": Pirotska hrana u britanskoj prestonici kod Dejana dovodi i naše sportiste

Dodaje: Mnogo je patrijarh Gorazd učinio na obnovi pravoslavlja u Češkoj. Nemci su ga streljali, zajedno sa češkim padobrancima atentatorima na zapovednika za Češku generala Hajdriha. Atentatori na tog čoveka, čijoj se surovosti divio i Hitler, krili su se u Hramu Sv. Ćirila i Metodija u Pragu. Uostalom, u Češkoj se nalazi naš severni Gazimestan, logor Jindrihovice u kome je tokom Velikog rata umrlo više od 7.000 naših.

Protojerej dodaje da je tu i tamnica Terezin u kojoj je 28. aprila 1918. skončao Gavrilo Princip, a veze Srba, Čeha i Slovaka su daleko dublje i toplije nego što se o tome zna i piše. Kada dođe prilika za to, Češka će biti zemlja koja će ispraviti grešku priznavanja Kosova, tvrdi protojerej Srđan.

Sveštenik rodom iz Prištine skoro dve decenije je "čuvar duša" 130 naših vojnika čije se kosti nalaze u kripti Crkve Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju. Centralno mesto u kripti hrama zauzima krst posvećen kralju Aleksandru Karađorđeviću, u čijem dnu je položena njegova krvava košulja posle atentata u Marseju. Pripoveda protojerej Jablanović da pravoslavni Česi redovno pohode svetinju.

Jerej Srđan Jablanović sa darom Pupina češkom patrijarhu

Kralj Aleksandar ne samo da je znatno pomogao izgradnji našeg hrama u Pragu, već je zaslužan za obnovu Pravoslavne crkve čeških zemalja 1921. godine. Najveće zvono koje i danas zvoni u Pragu, jeste dar kralja Aleksandra darovano na Vidovdan 1928. godine.

Sve do 1947. godine, Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke bila je "pod kapom" SPC, kada je na molbu Ruske pravoslavne crkve prešla pod njenu jurisdikciju, da bi im oni 1951. dali samostalnost koju je Vaseljenska patrijaršija priznala 1998.

- Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice podigli su 1925. godine ruski emigranti, izbegli od krvoprolića Oktobarske revolucije. Kako su mi govorili potomci izbeglih Rusa, deo njihove aristokratije je otišao u Pariz, a inteligencije u Prag. Svakako je i Beograd bio značajan centar njihovog staništa. Gde god da su došli po Evropi i svetu među prvim stvarima koje učine jeste da podignu crkvu. Tako u Tunisu, u Bizerti 1920. podižu hram Svetog Aleksandra Nevskog, pomažu obnovi istog hrama i u Beogradu a evo, ovde, u češkoj prestonici i ovaj hram na groblju Olšani, po projektu ruskog arhitekte V. A. Branta. Namenjen je i kao molitveno mesto, ali i prostor oko njega za sahranjivanje pravoslavnih. Nedavno smo svečano obeležili 90. godišnjicu njegovog osvećenja. Hram su, inače, osveštali, u to vreme, vladike, Gorazd praški, Sergije iz Pariza i šabački Mihailo. Na proslavi u Ruskom domu u Pragu učestvovao je i hor "Beli anđeo" iz Beograda, koji su izveli stihiru Svetom Savi i dve pesme sa Kosova i Metohije - priča protojerej Jablanović.

Deo krvave košulje kralja Aleksandra stradalog u Marselju

Spomen-kosturnica Jindrihovice u blizini Karlovih Vari, u kojoj počivaju kosti 7.100 Srba i 189 Rusa iz Prvog svetskog rata, podignuta je 1932. pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra i predsednika Češke Tomaša Garika Masarika, koji su bili u veoma prijateljskim odnosima. Osveštali su je vladika češki Gorazd i vladika Dositej, koji je dobro govorio češki jezik i bio zadužen od strane naše crkve za pomoć češkoj crkvi.

- U selu Jindrihovice 130 kilometara od Praga je - naš severni Gazimestan. Tu leže kosti više od 7.000 naših sunarodnika koji su umrli u logoru Kundk, najvećem u Austrougarskoj u tom ratu, kao ratni zarobljenici. Svakog Vidovdana služimo im parastos, a ove godine naš i češki režiser Sanjin Mirić je za njihovu televiziju snimio film o tom stradanju - kaže protojerej.

Podseća Jablanović i da je na "severnim srpskim Gazimestanima", logorima Neđmeđer, Dunajska Streda, Šomorin u Slovačkoj, ukupno pokopano više od 17.000 srpskih patriota, zarobljenika u Velikom ratu.

Patrijarh Gorazd otišao u smrt dobrovoljno

Priča srpski sveštenik da Česi znaju svoju istoriju i da je cene više nego mi. Vladika SPC Gorazd je div junak njihove istorije. Kada su atentatori na "praškog kasapina" Hajdriha uhapšeni u pravoslavnoj crkvi i pošto su objavljena imena padobranaca Jozefa Gabčika, Jana Kubiša i Jozefa Valčika, koji su doleteli iz Londona, vladika Gorazd je odmah uhapšen. Tražio je da njega streljaju "kao krivca" iako, kažu, nije ni znao da se britanski komandosi kriju u hramu. On i njegovi sveštenici su pogubljeni od SS-ovaca zajedno sa više od 2.100 Čeha.

- Crkva Uspenja Presvete Bogorodice gde služim jeste neka vrsta verske vertikale hrišćanstva u ovom gradu. U porti leže kosti Karela Kramarža, prvog premijera Češke iz 1918. koji je uz Masarika bio lider zemlje ponovo nastale iz propale imperije. On je bio jedan od najbogatijih Čeha i u njegovoj vili je danas predsednička rezidencija. Tu leže i Ipatijevi, porodica iz Jekaterinburga u čijoj je kući ugašena loza Romanovih 1918. Oni nikada potom nisu hteli da kroče u svoju kuću u Rusiji, nego su mir Božiji našli u našoj porti - ističe Jablanović.

Pravoslavna crkva na Olšanskom groblju / Foto Privatna arhiva

Prepoznaju ovde Srbe po Novaku, Kusturici, Bregoviću... Mnogo je i nezvaničnih srpskih ambasadora u Pragu.

- Jaroslav Foldina i Milutin Ilić veza su naših ljudi sa političkim i biznis establišmentom u Češkoj - kaže naš sagovornik. - Veso Đorem, ugostitelj i vlasnik kultnog restorana "Luka Lu" je pre desetak godina osnovao manifestaciju "Leto na Vltavi", festival na splavovima na kojima su nastupali i Bregović, Kusturica, "Zabranjeno pušenje", mnogi balkanski, evropski i svetski rok sastavi, klasičari. To je najlepši praznik u Pragu.


PROČITAJTE JOŠ: Pirot pun gostiju, a svi došli zbog hrane: Bugari kao ludi kupuju peglanu kobasicu, neki veruju i da je afrodizijak

Navijači Slavije i Crvene zvezde su braća, a u centru Praga u Ulici Štuparskoj 7 nalazi se restoran "Delije" Novosađanina Ljube Rudića. To je neka vrsta srpskog sportskog "konzulata".

JAROMIR ČEST GOST

JAROMIR Jagr (na slici), hokejaš, njihov je ekvivalent našem Novaku Đokoviću. Ne postoji Čeh koji mu se ne divi jer je sve do 45. igrao u američkoj NHL ligi i tamo je postao sportsko božanstvo. Za reprezentaciju Češke je nastupao stotine puta i dao hiljade golova, a danas u 47. godini redovan je na svim liturgijama.

SRPSKA PRINCEZA SVETICA

- SVETA Ljudmila (860-931), princeza iz Srbske zemlje, supruga češkog vladara Borivoja, ključna je istorijska ličnost koja vezuje dva naroda još iz ranog doba hrišćanstva - govori Jabalanović. - Ova princeza, verovatno ćerka srpskog kneza Budimira, prevela je supruga u hrišćanstvo i sa njim imala sina Bratislava koji je vladao Češkom 30 godina. To je bilo u doba kada su Ćirilo i Metodije udarali temelje državnosti i vere u Češkoj. Sveticu slavi celo hrišćanstvo.

Centar Češke prestonice Depositphotos