Reportaže

Srbija sačuvala simbole Vizantije

Boris Subašić

16. 03. 2014. u 10:12

Krst s ocilima i dvoglavi beli orao oznake su istočnog rimskog carstva. Nošenje romejskih carskih insignija bilo privilegija za odabrane. Znamenja cara Konstantinova u baštinu su dobili Nemanjići

ZNAMENjE Stefana Nemanje je beli dvoglavi orao na crvenom polju, koje potiče iz Istočnog rimskog carstva, zapisano je u „Stematografiji“, prvom srpskom grbovniku koji je 1741. godine napravio umetnik, erudita i svetski putnik Hristifor Žefarović. Knjiga u kojoj su prikazani grbovi zemalja nekadašnjeg srpskog carstva i sveta loze Nemanjića, doživela je nezapamćenu popularnost među Srbima u Austrougarskoj, graničarima zapadnog hrišćanskog sveta, koji su čeznuli za mitskom otadžbinom.

Kasnije je bila zabranjena, a njeno umnožavanje i posedovanje kažnjavalo se i smrću.

- Žefarovićev bakrorez bio je neka vrsta propagandno-političkog memoranduma. To je bila glorifikacija srpske prošlosti koja treba da održava narodni duh u teškim vremenima i da u isto vreme pokaže vladarki Mariji Tereziji, celoj državnoj upravi i neprijateljski raspoloženoj Katoličkoj crkvi da „divlji Rascijani“ nisu nacija bez prošlosti - zabeležio je akademik Dinko Davidov.

Iz „Stematografije“ su potekli i državni simboli moderne Srbije, ali sve tajne ove knjige i njenog pisca još nisu razotkrivene. Naime, on je u šifrovanim stihovima objasnio poreklo srpskih simbola i najavio pripreme za Prvi srpski ustanak.

- Serblia, znana i kao Srblija ili Srbija predstavljena je na crvenom štitu belim krstom okruženim ocilima - zapisao je Žefarović. - Taj krst je baština cara Konstantina koji ga je video na nebesima i preneo na vojne stegove. Krst s ocilima je pao u Srbiji, a kad se uzdigne i Srbija će se osloboditi ropstva.

Istoričari danas otkrivaju da je ovaj umetnik bio član tajanstvenog kruga čuvara drevne baštine i simbola Srba posle propasti srednjovekovne države i velikih seoba.

Žefarović je „Stematografiju“ zasnovao na starijim grbovnicima Zapada, u kojima je Srbija predstavljana krstom sa ocilima na crvenom štitu. Ona je bila izuzetak, jer su u srednjem veku grbovi bili oznake čuvenih plemićkih porodica, a ne država. Osim Srbije, koja je na štitu sačuvala grb istočnog, pravoslavnog, rimskog carstva!

- Krst sa ocilima „divelion“ bio je lična zastava romejskog cara, čija je titula bila Hristov zastupnik na zemlji - navodi istoričar, profesor dr Vlada Stanković.

- Nošenje znakova Hristovog zastupnika, krsta sa ocilima i dvoglavog belog orla, bilo je privilegija za odabrane. Srbiji su te simbole u baštinu doneli Nemanjići, koji su se u više navrata orodili s carskom kućom, mada je verovatno takvih veza bilo i ranije.

On napominje da je francuski naučnik Žan Klod Šene pre nekoliko godina pronašao nepoznat pečat srpskog vladara Konstantina Bodina, koji se čuva u Arheološkom muzeju u Istanbulu.

- Kružni natpis na obema stranama svedoči da je pečat pripadao „Konstansu, protosevastu i eksusijastu Diokleje i Srbije“. Reč je o Konstantinu Bodinu koji je vladao Srbijom od 1080. do 1101. godine, a titula koju nosi dodeljivala se isključivo visokim članovima vizantijske carske porodice - objašnjava dr Stanković.

Srbi su preuzeli dvoglavog orla kao simbol u najgore vreme, kada je on proteran iz Carigrada, podseća istoričar umetnosti profesor dr Oliver Tomić.

- Srbi čuvaju i ističu znamenje dvoglavog orla naročito od vremena kad je Carigrad pao pod latinsku okupaciju od 1204. do 1261. godine, ali i kasnije, jer 1271. car Mihailo Paleolog prihvata Uniju s papom. Najverovatnije da od tada Srbi smatraju krst s ocilima svojim legitimnim simbolom koji su zaslužili, jer doživljavaju sebe kao jedine istinske čuvare pravoslavlja u nekadašnjim romejskim zemljama - kaže dr Tomić.

Zapadni heraldičari su u 15. veku zabeležili krst sa ocilima i belog dvoglavog orla kao simbole na grbu i novcu despota Stefana Lazarevića. S propašću srpske srednjovekovne države izgledalo je da će oni zauvek nestati s lica zemlje. Međutim, krst s ocilima se tiho vratio prvo na grb Beogradsko-karlovačke mitropolije početkom 18. veka.

- U vreme mitropolita beogradskog Mojsija Petrovića, koji je sjedinio dve mitropolije, od 1713. do 1715. godine na njegovom pečatu pojavljuje se krst s ocilima, kao obeležje srpskog naroda - navodi istoričar dr Milić Milićević. - Od tada je ovaj simbol neprestano prisutan na mitropolijskom pečatu i grbu. Godine 1794. izlazi kapitalno delo arhimandrita Jovana Rajića „Istorija raznih slovenskih naroda“. Glavna tema u knjizi je istorija srpskog naroda čija su obeležja grbovi koje je Žefarović dao u „Stematografiji“. To je i kraj epohe teorijske heraldike. Na nju će se od 1804. godine u Srpskoj revoluciji nadovezati revolucionarna heraldika.

Na barjacima vojvoda Prvog srpskog ustanka, posle vekova zaborava, ponovo se zavijorio krst sa ocilima.

- Kao da se ispunilo proročanstvo stiha iz Žefarovićeve „Stematografije“: „Krst i ocila stoje Srbiji na polju. Radi krsta mnogi su pali u Srbiji braneći ga, ali on je sada pao i Srbija je porobljena. Srbija će se uzdići kad se uzdigne krst s opcilima“ - kaže dr Vlada Stanković.

- Od veličanstvene sage o čuvanju simbola Srbije danas su nažalost poznati samo fragmenti, a nije jasno zašto je Srbija odabrana da u svojim insignijama čuva simbole Romejskog carstva. Naročito u svetlu činjenice da su nam, po svedočenju prote Mateje Nenadovića, zastave i pečati s krstom i ocilima stigli iz Rusije, koja je želela da bude Treći Rim. Izuzetno obrazovani Žefarović precizno prevodi šifrovane stihove s latinskog na slavenoserbski i objašnjava zašto je grb Tribalije srpski: „Istočnorimski carevi Srbiju i srpske kraljeve nazivaše i tribalskim“ - kaže dr Stanković.

Neki istoričari, pak, smatraju da je grb Tribalije, glava divljeg vepra probijena strelom, svojevrstan rebus koji ukazuje na konjicu i streličare, po kojima je srednjovekovna srpska vojka bila čuvena. Naime, postojala je vojna formacija zvana „veprova glava“ u kojoj je teška konjica napadala kao klin, dok su iza njenih leđa išle lukonoše ispaljujući kišu strela.

-Takvo tumačenje ima logike, ali je činjenica da su vizantijski istoričari i retori zaista nazivali Srbe Tribalima i Dalmatima, prema teritorijama na kojima su živeli. Ali to važi isključivo za istorijske i retorske spise, a ne i za službenu dvorsku komunikaciju u kojoj se Srbi i Srbija tim imenima nazivaju od 10. veka - kaže dr Stanković.

PEČAT I VOJVODSKE ZASTAVE
Prota Mateja zapisao je da su pečat Praviteljstvujuščeg sovjeta, prvog srpskog senata i vojvodske zastave stigle iz carskog Sankt Peterburga. Na barjacima i pečatu nalazi se isti motiv, jedan štit s krstom i ocilima i drugi s glavom divljeg vepra, simbolom drevne Tribalije, koji takođe potiče iz Žefarovićeve knjige.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (32)

momcilo

16.03.2014. 10:53

( 4 ) ( 18 )

4C se pojavljuje kod grcke boginje artemide, kao 4 meseceve mene, posle je hristijanizovan kao BBBB(bazil, vasilije) , na srpskom Car Careva Caruje Carstvima (Isus Hristos) dali su Srbi u to vreme umesto Grcko B koristili latinicno C (car)

( 4 ) ( 18 )

omega68

16.03.2014. 14:33

( 19 ) ( 2 )

@momcilo - Пре Артемиде 4С се види на сукњи богиње Сербоне. Двоглави орао се јавља још код Хата, Хетита или Хиксоса.''Истраживачки новинари'' истражите ко су били ти који су владали чак и Египтом, истражите ко је заправо Моши ( Мојсију ) дао 10 запоивести а касније сатанизован да се заборави незгодни сведок. Крст са оцилима се налази и код Етрураца за које је др. Радивоје Пешић доказао да припадају прото Србима.И тако даље...

( 19 ) ( 2 )

Suvi

16.03.2014. 11:28

( 22 ) ( 8 )

Bravo Novosti.rs! Treba sto vise ovakvih tekstova na internetu, da bi deca videla. I probudila se nacionalna svest. Naravno i tekstovi o zaboravljenim Srpskim junacima.Jos jednom BRAVO NOVOSTI !

( 22 ) ( 8 )

Dragan Ilovac

16.03.2014. 12:57

( 17 ) ( 21 )

@Suvi - Nasa deca ne bi trebala ni da citaju niti da vide ovu nebulozu.Ovaj tekst nema nikakve veze sa Vizantijom,totalno promasen tekst!!!

( 17 ) ( 21 )

Dragan Ilovac

16.03.2014. 11:58

( 56 ) ( 12 )

1.Reportaza,nas grb nema veze sa Vizantijom i istocnim rimskim carsatvom 2.Vicanski simbol tj. nas simbol koji je kod nas prisutan vise hiljada godina 3..Dosta vise podmetanja lazne zapadne, vatikanske (berlinski kongres) istorije

( 56 ) ( 12 )