Marko Zlatanović: Ležem sa nadom da ću hodati

TEŠKA bolest nije slomila dvadesetsetsedmogodišnjeg Marka Zlatanovića iz Vranja. Ovaj mladić, oboleo od cerebralne paralize, neumorno se bori za normalan život. A to je podjednako teško kao i borba protiv bolesti. Uspeo je da diplomira ekonomiju, ali sada za njega nigde nema posla.

U međuvremenu, u njegov život se uselila velika nada. Prema prvim dijagnozama iz moskovske klinike „Neuro vita“, njegovo stanje bi moglo znatno da se poboljša, odnosno mogao bi da potpuno samostalno hoda. Od ostvarenja tog sna, nažalost, deli ga 30.000 evra. Toliko je je potrebno za lečenje i još dva tretmana u Rusiji.

- Žao mi je što mi se ne pruža prilika da radim u struci, da mogu da obezbedim novac bar za svoje lečenje - priča pomalo razočarano ovaj mladić, koji je u par navrata pokušao da se zaposli i kao pripravnik.

Rođen je prevremo, i to je najverovatnije uzrok njegove bolesti. Roditelji su primetili da nešto nije u redu, kaže, kada je trebalo da prohoda. Tada mu je i dijagnostifikovana cerebralna paraliza i tada je prvi put operisan. Prohodao je u šestoj godini, sa osam je pošao u osnovnu školu.

- Oduvek sam imao podršku rodetilja, brata i sestre, i zahvaljujući njima nikada nisam odustao da se borim za koliko-toliko normalan život. Ali iritira me činjenica da se u našem društvu, po nekom nepisanom pravilu, bolesni ljudi tretiraju kao glupi, a ja sam se celog života trudio da dokažem suprotno.

Za kliniku u Rusiji čuo je od prijatelja koji je bio gotovo nepokretan i kod koga je lečenje matičnim ćelijama dalo neverovatne rezultate.

- Bio sam iznenađen napretkom u lečenju mog prijatelja sa kojim sam se lečio u banji. Kotaktirao sam s klinikom u Rusiji putem interneta, lekarima slao svoju istoriju bolesti, rezultate dosadašnjih operacija i terapija i činjenicu da mi je iz Rusije stigao potvrdan odgovor o tome da postoji ogromna šansa da budem izlečen pomutila je informacija da mi je samo za prvi tretman, koji podrazumeva i hiruršku intervenciju i aktivno lečenje matičnim ćelijama, potrebno 21.000 evra i za još dva tretmana po 5.000 evra - priča Marko.

Njegovi roditelji su svojim skromnim primanjima do sada uspeli da finansiraju dve hirurške intervencije koje su radili ruski lekari u Ćupriji, ali ova suma novca za porodicu je nedostižna.

- Nadam se da postoje ljudi koji mogu da mi pomognu. Nevladina organizacija „Životna pomoć“ iz Vranja uplatila je na namenski račun 400.000 dinara i general Milosav Simović 50.000 dinara. To mi je ulilo nadu, da postoje dobri i humani ljudi i svake večeri zaspim sa nadom da ću uspeti da otputujem za Rusiju i vratim se izlečen - govori Marko.

U Markovom slučaju, bolesti je oštetila mišićna tkiva i tetive na nogama, zbog čega se on otežano kreće. S obzirom na to da je bolest zahvatila samo noge, po rečima ruskih stručnjaka, šanse za njegovo izlečenje su velike.

BANJA LUKSUZ

Dodatni problem Marku predstavlja izmena zakona koja je dovela do toga da on nema prava na banjsko lečenje, koje mu je izuzetno pomagalo.

- Moja dijagnoza opterećuje budžet, a godišnje bi trebalo da provedem 21 dan na terapijama u Banji Koviljači. Nažalost, sada država ne finansira obolele starije od 18 godina, tako da mi je u tom smislu lečenje otežano - kaže Marko.

On dodaje da u banji ima puno prijatelja i među lekarima i među zaposlenima, ali prosto njegova porodica nije u stanju da finasira njegov odlazak na neophodno banjsko lečenje, te je ono za ovog bolesnog mladića postalo luksuz.