Dubravka Negre: U Srbiji investirali 5,5 milijardi evra

Daniela Ilić Krasić

ponedeljak, 22. 04. 2019. u 15:02

Дубравка Негре: У Србији инвестирали 5,5 милијарди евра

Dubravka Negre / Foto Predrag Mitić

Dubravka Negre, direktorka predstavništva EIB za Zapadni Balkan u intervjuu za "Novosti": Smatram da u zemljama u tranziciji upravo treba da se jača kapacitet, efikasnost i transparentnost

EVROPSKA investiciona banka, kao finansijska poluga EU, u Srbiji je u javni i privatni sektor, počev od 2001. godine, investirala više od 5,5 milijardi evra. Reč je o više od 70 kapitalnih projekata i 300 manjih na lokalu. Trenutno je u toku realizacija 16 velikih projekata čija je vrednost iznad milijardu evra. EIB ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, prosvetu, istraživanje i razvoj... Pružamo podršku i privatnom sektoru, prvenstveno razvoju malih i srednjih preduzeća, kao najvećem segmentu privrede koji donosi više od 70 odsto ukupne zaposlenosti.

Ovim rečima Dubravka Negre, direktorka regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, sažima značajnu ulogu koju ova najveća finansijska institucija na svetu ima u našoj zemlji, podsećajući da je prošle godine u Sofiji potpisan globalni sporazum o saradnji koji podrazumeva više od milijardu evra novih investicija u Srbiji u narednih nekoliko godina.

* Ko je bolji klijent - država ili privatni sektor?

- Privatni sektor je brži, zato što ima jasan cilj da ostvari profit, a javni sektor je tu da podigne kvalitet neke usluge. Javni sektor je tromiji. To nije slučaj samo u Srbiji, već generalno. Smatram da u zemljama u tranziciji upravo treba da se jača kapacitet, efikasnost i transparentnost javnog sektora.

PROČITAJTE I:Negre: EIB planira da investira u Srbiju oko 375 miliona evra

* To znači da država sporije povlači odobrena sredstva?

- Privatni sektor povlači sredstva u roku od godinu-dve, dok projekti u javnom sektoru traju znatno duže. Naravno da su oni kompleksni, i od javnog značaja. Da treba puno procedura da se završi da bi se realizovali. Ako pripremne radnje nisu dobro planirane i završene, onda će i kasniti povlačenje sredstava.

* Da li postoji deo nepovučenih sredstava?

- Srbija je trenutno na 88 odsto povučenih sredstava, kada se posmatraju statistike u poslednjih deset godina. Smatram da je to veoma dobar procenat povučenosti odobrenog novca. Podsećam vas da smo između 2013. i 2016. imali smanjenje novih investicija, zbog fiskalne konsolidacije u javnom sektoru, ali smo imali nastavak implementacije započetih projekata. Tako smo u poslednje tri godine isplatili svih 579 miliona evra za drumski Koridor 10 za izgradnju auto-puta i ka Grčkoj i ka Bugarskoj. EIB tu finansira najteže deonice auto-puta kroz Grdeličku i Sićevačku klisuru, koje su najzahtevnije i najskuplje. Prošle godine je završeno sa svim isplatama sa naše strane.


* Gde ima najviše problema oko povlačenja novca?

- Generalno, mislim da još uvek ima donekle problema u određivanju prioriteta i kod planiranja velikih investicija. Tu mislim pre svega na procedure koje treba da se završe u nadležnim institucijama u javnom sektoru, bilo za odobravanje različitih idejnih projekata, generalnih projekata, studija uticaja na životnu sredinu... Tu još ima uvezanosti različitih sektora, različitih tela u javnom sektoru. Donekle imate i problem obučenosti kadrova.

* Koliko je u tome bitan ljudski faktor?

- Veoma je bitan. Već tradicionalno imate ministarstva koja imaju više iskustva, bolju obučenost, a imate i one gde to nije slučaj. Zbog te razlike neki projekti idu brže, a neki slabije. Mi nismo nosioci projekta, već finansijer. Mi možemo da osiguramo da su sredstva dostupna, odobrena, ali isto tako moramo da nadgledamo da se sve radi po procedurama i strogim zahtevima koje EIB nalaže svojim partnerima. Te procedure su diktirane evropskim direktivama, pogotovo u zemljama koje pregovaraju za članstvo.

PROČITAJTE I:Direktorka EIB: Zapadni Balkan treba da teži jačoj ekonomskoj saradnji

* Šta se dešava ako utvrdite da nisu ispunjeni uslovi koje EIB propisuje? Je li bilo takvih slučajeva?

- Imali smo više situacije kašnjenja i usaglašavanja procedura, pogotovu javnih nabavki, dešavali su se pregovori o vremenskom roku, narednim koracima koji treba da se urade... EIB, pre svega, radi u partnerskom odnosu sa privatnim i javnim sektorom. Pružamo im i tehničku i savetodavnu pomoć da uspešno završe i realizuju projekte. Takav je primer Kliničkog centra u Nišu koji je danas najmodernija bolnica u Srbiji. Nije da nije bilo problema, ali cilj je da se oni premoste, tako da stečeno iskustvo može da se primeni u nekim budućim realizacijama.

KRAJNjE SANKCIJE * KOJE su krajnje sankcije ako se ugovor o finansiranju sa EIB ne poštuje? - EIB ima svoje interne mehanizme nadgledanja i kontrole. Postoji i evropsko telo koje je nadležno da sagledava neragularnosti u trošenju sredstava. U slučaju neregularnosti, anulira se određeni deo dostupnosti sredstava da se troše u svrhu za koju su namenjena, ili se traži prevremena otplata. To, svakako, nije nikome u interesu, jer je to potencijalni šok za budžet jedne države. Takvih primera u Srbiji nismo imali.

* Kasni li se sa obnovom drugih kliničkih centara, u šta je EIB uključen kao kreditor?

- U projekat obnove četiri klinička centra uključen je i budžet Srbije, donatorska sredstva EU, i EIB sa 200 miliona evra. Ugovori datiraju od 2006. i 2007, dok je poslednji potpisan 2017. Radovi na Kliničkom centru Srbije napreduju, u pripremi je raspisivanje tendera za radove na KC Novi Sad, a nadamo se da će uskoro i Klinički centar u Kragujevcu. Da je sve išlo u planiranim rokovima, verovatno bi projekat bio već realizovan, ali država ne plaća penale EIB na nepovučena sredstva pa nema dodatnih troškova na teret građana Srbije. Jer, smatramo da javni sektor radi za javno dobro.

AUTO-PUT MIRA

* OČEKUJE se početak gradnje auto-puta mira, od Niša do Prištine?

- Zasada se fokusiramo na prvih 36 kilometara južno od Niša, između Niša i Pločnika, koja uključuje i izgradnju zaobilaznice oko Prokuplja. Odobrili smo finansiranje od 100 miliona evra. Već neko vreme je dostupna EU donacija od 10 miliona evra za pripremu projekta, koja je delimično povučena, a odobrena su i bespovratna dodatna EU sredstva od 41 milion evra. Čekamo da nadležne institucije odobre idejna rešenja i da se završe glavni projekti kako bi se počelo sa izgradnjom. To ulaganje je apsolutno opravdano sa nivoa ekonomske opravdanosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije