SMOG i magla, koji su već danima "pritisli" prestonicu i ostale gradove u Srbiji, najviše problema zadaju najstarijim sugrađanima. Vremenski uslovi, ali i zagađenje, uticali su na to da se poveća broj pacijenata koji se žale na kašalj, teško disanje, iritaciju respiratornog sistema i očiju.

Kako objašnjavaju stručnjaci, zagađujuće čestice, koje su teže, talože se na površini, a one koje su po prečniku i zapremini manje ostaju u vazduhu. Upravo te, suspendovane čestice prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća, stvarajući probleme.


PROČITAJTE JOŠ: Vlada Srbije usvojila hitne mere: Ovo su koraci koji će se primeniti za smanjenje zagađenja

Prema rečima dr Ane Jeremić, lekara opšte medicine iz beogradskog Doma zdravlja Voždovac, po zdravlje je veoma opasan, a u visokim koncentracijama i toksičan industrijski smog, koji se javlja u zimskom periodu, kao posledica povećanog sagorevanja fosilnih goriva. Najviše vrednosti su u jutarnjim satima, njihovom nastajanju pogoduju oblačno vreme i magla, a glavni efekat na ljude je bronhijalna iritacija.

- Iskustvo iz ambulante u proteklih nekoliko nedelja jeste veći broj pacijenata koji se žale na smetnje sa disanjem i iritacijom respiratornog sistema - navodi dr Jeremić. - Ali veliki broj ljudi se javio i iz predostrožnosti i straha, jer su u medijima čuli o velikoj zagađenosti vazuha, ali i zbog infekcija virusima kojima pogoduje nešto toplije vreme ove zime.

Naša sagovornica ističe da pacijentima savetuje da u prepodnevnim satima izbegavaju duže izlaske i šetnje. U delovima grada koji su posebno zagađeni, jer se nalaze u blizini toplana, većih saobraćajnica i industrijskih postrojenja, ne bi trebalo bez preke potrebe boraviti napolju. I zdrave odrasle osobe kod duže izloženosti aero-zagađenju mogu imati iritaciju respiratornih organa, osećaj zapušenosti nosa, grebanja u grlu, suvog kašlja...

- Udisanjem zagađenog vazduha, suspendovane čestice dospevaju do najsitnijih disajnih puteva, izazivajući kod pacijenata hronične smetnje koje mogu prerasti u astmu ili hronične opstruktivne bolesti - navodi dr Jermić. - Neki aero-zagađivači mogu se dovesti i u direktnu vezu sa pojavom određenih oblika karcinoma. Istraživanja su pokazala da pojedine suspendovane čestice imaju tako mali promer da mogu preći i u cirkulaciju, gde prave hroničnu inflamaciju zida krvnih sudova, što može dovesti do suženja krvnih sudova i potencijalnog nastanka srčnog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.


ZAGAĐENjE UBIJE 1.000 LjUDI

U Srbiji oko 1.000 ljudi godišnje umre od direktnih ili indirektnih posledica aero-zagađenja. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ukupnog broja osoba umrlih od posledica zagađenja vazduha, oko 80 odsto su osobe starije od 60 godina, a tri odsto deca mlađa od pet godina - kaže dr Jeremić.

Ilustracija Depositphotos


PROČITAJTE JOŠ: "Ovo nije nikakva atmosferska katastrofa, štetno ako je vazduh loš duže od 35 dana": Direktorka Klinike za pulmologiju KCS o vazduhu i zagađenju u Srbiji

SITNIJE - OPASNIJE

Oznaka PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru, dok su PM 2,5 manje od 2,5 mikrometra. Što su čestice sitnije, to su opasnije, jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.